Да ли је уопште могуће испуњење фамозног програма који је услов за одлазак ОХР-а из БиХ: Пет плус два једнако БЕСКОНАЧНО

Александар Стојановић, Дарко Момић
Да ли је уопште могуће испуњење фамозног програма који је услов за одлазак ОХР-а из БиХ: Пет плус два једнако БЕСКОНАЧНО

Од краја рата, уз бројна неслагања о организацији државе, један од највећих проблема и камен спотицања био је даљи опстанак институције високог представника у БиХ.

Протекторат међународне заједнице озваничен Дејтонским споразумом имао је циљ да у првим послијератним годинама надгледа имплементацију мировног уговора и одржава мир у БиХ. Ипак, својим дјеловањем чешће су прекрајали договор постигнут 1995. године којим је окончан рат, па је и питање одласка ове институције постављано све чешће.

Првих година међународна заједница није много марила, али како је и притисак био јачи, по старом добром обичају, дате су мрвице наде у виду фамозног “програма 5+2” који даје услове који морају бити испуњени како би канцеларија високог представника била затворена.

Они су осмишљени на такав начин да не постоји једноставна и проста мјера којом би се могло одредити њихово испуњење, а скоро сваку тачку тог програма могуће је тумачити на различите начине. Као и многа правила која је међународна заједница наметнула. Умјесто да постану мотив лидерима да више и јаче раде на испуњењу услова, који у својој суштини воде напретку, правила су додатно посвађала народе, а створена је ситуација да је увијек неко незадовољан. Из ове перспективе, рекло би се, већ виђен и добро опробан рецепт.

Долазак новог високог представника, њемачког дипломате Кристијана Шмита, опет је јаче покренуо причу о неопходности одласка страних протектора из БиХ и остављању државе на управљање домаћим лидерима. Први пут, овакву причу званично је подржала је Русија, а у Савјету безбједности УН придружила им се и Кина. Одговор Запада двјема силама био је исти онај који се већ деценију и по понавља домаћим лидерима, а то је да ће “ОХР отићи кад се испуни програм 5+2”.

Велики број људи, али ни нове генерације политичара, нису добро ни упознати с тим шта је програм 5+2, већ по слуху разазнају да је то неки услов који је пред народе у БиХ ставила међународна заједница, а које је, као и бројне друге, немогуће испунити. И такво лаичко или мање студиозно размишљање није далеко од остине.

Политички директори Управног одбора Савјета за спровођење мира су на састанку у Бриселу 26. и 27. фебруара 2008. године утврдили захтјеве које органи БиХ треба да испуне прије затварања ОХР-а.

Ови захтјеви су јасно постављени и одобрени од стране Управног одбора Савјета за спровођење мира (ПИК), а органи БиХ већ су их претходно прихватили. Циљеви које органи БиХ треба да испуне прије затварања ОХР-а су прихватљиво и одрживо рјешење питања расподјеле имовине између државе и других нивоа власти, прихватљиво и одрживо рјешење за војну имовину, потпуна имплементација Коначне одлуке за Брчко, фискална одрживост промовисана путем Споразума о утврђивању сталне методологије за утврђивање коефицијената за расподјелу средстава УИО и оснивање националног фискалног вијећа, заживљавање владавине права демонстрирано путем усвајања Државне стратегије за ратне злочине, доношење Закона о странцима и азилу и усвајање државне стратегије за реформу сектора правосуђа.

Поред ових циљева, Управни одбор Савјета за имплементацију мира је утврдио два услова које треба испунити прије затварања ОХР-а, а то су потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ и позитивна процјена ситуације у БиХ од стране Управног одбора Савјета за имплементацију мира заснована на пуном поштовању Дејтонског мировног споразума.

- Управни одбор Савјета за имплементацију мира је редовно на својим састанцима од фебруара 2008. године вршио увид у помаке остварене у погледу реализације програма 5+2. Иако су у неким областима остварени помаци, хронично неслагање водећих политичких странака довело је до застоја који је спријечио пуну реализацију програма - стоји на страници ОХР-а.

 

Шта значе услови?

 

На први поглед већина услова је испуњена, али због могућности двојаког тумачења, може се рећи да нису. Преведено, на крају, коначан суд даје међународна заједница. На ову чињеницу указује и политиколог Војислав Савић, који у изјави за “Глас Српске” каже да овај програм није ништа више него пар оквирних теза чије испуњавање није могуће дефинисати до краја.

- Узмимо за примјер другу ставку из овог “+2” дијела која се односи на “позитивну процјену ситуације” од стране Управног одбора ПИК-а. Шта то уопште значи? Све и да испуните све друге услове, увијек неко може доћи и казати како ситуација није задовољавајућа и све пада у воду. Увијек се оставља простор да се народи у БиХ “вуку за нос”, нема ту ничега конкретног - истиче Савић.

Он додаје да високи представник већ дуго времена нема никакву суштинску потребу за својим дјеловањем, што значи да и испуњавање свих ових тачака може проћи исто са њим и без њега.

- Канцеларију ОХР-а треба затворити, а народи који живе овдје преко својих изабраних представника у ентитетским и институцијама на нивоу БиХ треба да преузму потпуну одговорност за функционисање државе - закључује Савић.

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) једини је до краја испуњен услов за затварање ОХР-а. ССП је потписан 16. јуна 2008. године у вријеме када је на челу Савјета министара БиХ био потпредсједник СНСД-а и актуелни члан Колегијума Дома народа БиХ Никола Шпирић.

Он за “Глас Српске” каже да чињеница да је 13 и по година након што су утврђени услови за окончање мандата високог представника у БиХ у потпуности практично испуњен само један од тих услова јасно говори да БиХ није суверена земља.

- БиХ је навођена земља и полигон за осматрање региона. Проблем је што су они који су поставили те услове исти они који траже лидерство у БиХ, а лидерство је више од двије и по деценије у њиховим рукама, а не у рукама домаћих политичара. Све док буде тако, неће бити напретка на европском путу - каже Шпирић.

Он додаје да се врхунац лицемјерја међународних званичника огледа у томе што себи приписују заслуге без преузимања одговорности.

- Ако има успјеха, онда је то њихова заслуга, а ако нема, онда су за то одговорни домаћи званичници. То је лицемјерно и безобразно - каже Шпирић.

 

Испуњени услови

 

Политички аналитичар Радомир Нешковић подсјећа да је Управни одбор ПИК-а на нивоу политичких директора у фебруару 2008. године поставио циљеве и услове који се морају испунити како би се затворио ОХР, истичући да су у року од годину дана испуњена четири услова.

- Власти у БиХ на свим нивоима су прихватиле те 5+2 циљеве и услове и одмах се приступило њиховом испуњавању. Циљ у којем се говори о заживљавању владавине права је испуњен на начин да је одмах усвојена Државна стратегија за ратне злочине, која додуше није примијењена, али је усвојена, што је постављено као циљ. Усвојен је и Закон о странцима и азилу и приступило се реформи правосуђа, тако да је тај циљ практично одмах испуњен - објашњава Нешковић.

Упоредо с тим, наставља он, половином јуна те године потписан је и Споразум о стабилизацији и придруживању, чиме је остварен још један циљ, а 2009. године усвојен је амандман на устав о Брчком, чиме је испуњен и тај циљ.

- Без обзира на то што још увијек постоји супервизор за Брчко, тај циљ насловљен са “Потпуна имплементација коначне одлуке за Брчко” је испуњен, а супервизор, који је замјеник високог представника, постојаће на папиру док постоји ОХР - сматра Нешковић.

Према његовим ријечима, испуњен је и циљ који се односи на фискалну одрживост, јер је утврђена стална методологија за утврђивање коефицијената за расподјелу средстава од ПДВ-а и формиран Фискални савјет БиХ.

- То у суштини значи да су четири тачке, односно три циља и један услов експресно испуњени. Запело је на прва два циља која се односе на војну и државну имовину. Постигнути споразум о војној имовини, у којем се говори о перспективној и неперспективној војној имовини, не сматра се одрживим рјешењем, а као што знамо није ријешено ни питање државне имовине, односно питање расподјеле имовине између државе и других нивоа власти. Значи, тамо гдје се стало прије 13 година налазимо се и сада - оцјењује Нешковић.

Он истиче да је главни од пет циљева и два услова за затварање ОХР-а онај услов који каже да УО ПИК-а мора дати позитивну процјену ситуације у БиХ засновану на пуном поштовању Дејтонског мировног споразума.

- То је услов који практично синтетизује све циљеве и услове, али циљ или услов о којем се не говори, а чије испуњавање ће у суштини означити затварање ОХР су европске интеграције. ПИК ће ту позитивну процјену ситуације дати када БиХ неповратно буде у процесу европских интеграција - закључује Нешковић.

 

Додатни услови

 

Професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић каже да услови стављени у програм 5+2 представљају додатне услове на путу ка Европској унији.

- Овдје се ради о провлачењу политике појединих земаља чланица ПИК-а, које покушавају да буду доминантне на овим просторима. То је врло опасна прича и стављање оваквих услова гдје ће те земље или сам високи представник процијенити да ли су испуњени услови је изван сваке памети - рекао је Поповић.

Он додаје, узимајући у обзир ову чињеницу, да је јасно да су услови или бесмислени или су стављени свјесно како би се онемогућио напредак или улазак БиХ у ЕУ.

Ипак, указује на чињеницу да су велике силе сада подијељене у вези са улогом и будућности високог представника у БиХ, те да би новонастала ситуација могла проузроковати да пут ка испуњењу услова буде нешто лакши или да, у зависности од односа великих сила, буде попуштања на одређеним питањима.

- Велика је ствар што су двије суперсиле, Русија и Кина, отворено тражиле укидање ОХР-а и што поштују надлежности СБ УН. Више немамо доминацију једне силе, већ имамо подијељено мишљење у овом најважнијем политичком тијелу. Тај притисак нешто значи и за будуће догађаје. Јер САД ће сада морати бити спремне на уступке. Мислим да, чак и долазак новог високог представника не значи много, јер он ће бити само блиједа копија оног што је ОХР био некада и његове одлуке неће значити ништа - закључује Поповић.

Посљедњи високи представник

Радомир Нешковић каже да ће новоименовани високи представник вјероватно бити посљедњи и радиће на испуњавању два преостала циља.

- Савјет безбједности УН није усвојио резолуцију Кине и Русије о окончању мандата ОХР-а, што значи да је преовладао став који заговарају САД и Велика Британија. То је став да се мандат ОХР-а веже за испуњавање услова о којима говоримо, умјесто да се веже за временски рок, што су заговарале Русија и Кина - каже Нешковић.

Он објашњава да је тиме практично дат примат ставу који заговарају САД да Савјет безбједности УН нема ништа са Дејтонским мировним споразумом и да је ПИК задужен за Дејтон.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана