Да ли је у Српској могуће свести проституцију у законске оквире: Легализација лоша и за државу и за жртве

Након што се током рата и у првим постратним временима проституција практично отворено упражњавала на улицама Српске, посљедњих година оштријом пријемном закона организована промијенила је облик испољавања и "навукла разне маске."

То потврђују и бројна полицијска хапшења па је тако посљедња акција "Долар" на спречавању ове појаве показала да се проституција преселила у разне "денс клубове", а проститутке су промијениле звање па постале екстравагантне плесачице.

Прије неколико година откривен је ланац елитне проституције који се одвијао у два бањалучка хотела под кринком пословне пратње. Многи, управо у овим подацима виде разлог за легализацију проституције, јер се она свакако одвија пред нашим очима и под палицом разних криминалаца па је, сматрају, боље све то подвести у законске оквире.

Бањалучки адвокат Александар Јокић сматра да свако од нас треба да може да располаже својим тијелом док не угрожава друге. Истиче да разумије и страх од присилне експлоатације жена за проституцију, али додаје да тога имамо и сада када је та дјелатност забрањена.

- Тренутно је још гора ситуација, јер не знамо да ли је проституција плод трговине људима или није - рекао је Јокић.

Каже да вјерује да би легализацијом "најстаријег заната" дјевојке које се одлуче да раде тај посао биле боље здравствено заштићене, а држава би имала користи.

- Њихов квалитет живота би свакако био бољи захваљујући бољој здравственој заштити. Иако сам лаик за економију, вјерујем да би се опорезивањем те дјелатности повећали и приходи - рекао је Јокић.

Нагласио је да да је свакако потребно најстроже кажњавати трговину људима ради проституције и присилно тјерање жена и мушкараца на то.

 - Према тренутном стању и законском оквиру проституција је кривично дјело у којем нема оштећеног. То се зове "вицтимлесс цриме", односно злочин без жртве, гдје је забрањено пунољетној особи да самостално располаже својим тијелом. Наравно, кривично дјело би требало да остане свако насиље, трговина људима, присиљавање на полне односе, али добровољно ступање у односе зарад новчане надокнаде морало би бити легализовано - сматра Јокић.

Појашњава да би трговина људима и у случају легализације проституције било кривично дјело које треба строго кажњавати, независно да ли је циљ присилна проституција, кријумчарење људима или органа.

- Легализација не би утицала на брисање кривичног дјела трговине људима, чак напротив могло би се лакше истражити да ли се ради о присилној проституцији - рекао је Јокић.

С друге стране, противници легализације проституције тврде да би увођење те дјелатности у легалне токове била тешка историјска неправда према женама које су се тим "послом" морале бавити, јер су биле приморане због тешке економске ситуације или присиле разних криминалаца. Директорица НВО "Лара" из Бијељине Радмила Жигић не види ни један разлог који би оправдао легализацију. Истиче да сва истраживања показују да проституција оставља тешке психолошке и физичке посљедице по здравље жена.

- Да ли би у нашем друштву жене биле боље заштићене ако би проституција била легализована? Вјерујем да не би. Да је то добро вјероватно би је све државе свијета легализовале. Њемачка, која је крајем прошлог вијека легализовала проституцију, сада то преиспитује и траже се разлози да буде укинута легализација - рекла је Жигићева.

Женама, додаје, није забрањено да се у приватној режији и сопственој организацији баве "најстаријим занатом", ако им то одговара.

- Проституција је декриминализована и самим тим жена или мушкарац могу да се баве пружањем сексуалних услуга, изузев ако то не раде на јавном мјесту - појаснила је Жигићева.

Веома мали број жена се бави проституцијом тако што се саме организују, већ то обично иде преко посредника и претвара се у искориштавање.

- Бављење проституцијом за већину жена је посљедица безизлазног положаја и тешке економске ситуације, као и небриге друштва које, треба да омогући већу самосталност жена. Треба развијати програме да би било умањено женско сиромаштво и тежи положај у друштву, а не да им се омогући да се баве послом који није добар за њих - каже Жигићева.

Против легализације проституције су и у удружењу "Удружене жене Бањалука", који истичу да се из искуства земаља које су је легализовале види да то иде у прилог сводника, који који озакоњењем постају легални бизнисмени.

- Залагале смо се за декриминализацију овог дјела на начин да се примијени "шведски модел" који заговара кажњавање корисника, односно купаца услуга, а потпуну декриминализацију оних који услугу пружају. У земљама гдје је проституција легализована као занимање "сексуална радница или радник" секс индустрија је порасла за око 25 одсто, а дошло је до експлозије трговине женама које се "увозе" из земаља источног блока, односно из најсиромашнијих земаља - каже предсједница удружења Лана Јајчевић.

Сматра да свака држава треба да усмјери своје напоре на стварање нових радних мјеста и на приступ образовању за све да млади људи не би долазили у ситуацију да се почну бавити проституцијом.

- Наше друштво није спремно за легализацију проституције, а ми као заштитнице женских људских права имамо став да легализација проституције није рјешење ни за државу, поготово не за жртве макроа, јер бављење проституцијом није никад у домену приче о "најстаријем занату", већ је увијек посљедица тешког сиромаштва жртава и непостојања могућности за налажење другог посла - рекла је Јајчевићева.

Нагласила је да никада не доводе у питање "добровољност" бављења "најстаријим занатом" јер, сигурна је, иза сваког бављења проституцијом стоји присила и немогућност избора другог занимања. Јајчевићева сматра да је борба против проституције у БиХ веома лоша.

- Када се погледају казне за организаторе проституције, јасно је да држава нема намјеру да се овим проблемом озбиљно позабави. Срамотно ниске казне организаторима проституције дају вјетар у леђа да се и даље баве овим послом - рекла је Јајчевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.