Да ли је Масково преузимање “Твитера” хир или жеља за промјеном: Купљена слобода без одговорности

Миланка Митрић
Да ли је Масково преузимање “Твитера” хир или жеља за промјеном: Купљена слобода без одговорности

Након што је купио акције “Твитера”, најбогатији човјек на свијету, Илон Маск ове седмице купио је цијелу компанију што је одмах изазвало спекулације о томе какву будућност спрема за ову друштвену мрежу.

Могућности и идеја је много, а Илон Маск је, често прилично хировит човјек који ће сасвим сигурно реализовати све оно што замисли.

Договор тежак 44 милијарде долара донио је њему дуго жељену погодбу, радницима неизвјесност, а корисницима чекање наредног корака и запитаност о томе какве (и да ли) промјене слиједе, те да ли свијет чека свјетлост или мрак, јер су обје верзије могуће.

Будућност свијета којег Илон Маск нуди често личи на утопију, а “Твитер” је можда само једно тло за игру на којем је он најавио слободу и укидање свих окова и стега које је ова мрежа имала, према његовом мишљењу.

-  Слобода говора је камен темељац функционалне демократије, а “Твитер” је дигитални градски трг гдје се дебатује о кључним стварима за будућност човјечанства - забиљежио је Маск у једном од својих твитова након куповине, а најавио је стварање алгоритама отвореног кода, уклањање ботова и спам садржај, те повећање повјерења међу корисницима као и стварање најбоље могуће верзије “Твитера” - простора максималне слободе.

Но, да ли (купљена) слобода без граница води у бољи живот ове мреже, на побољшања и унапређења или тоталну ентропију виртуелног свијета, која може олако да захвати друге мреже, показаће његови будући потези, као што у свакој игри бива.

Оснивач “Твитера”, Џек Дорси након продаје рекао је како сматра да један човјек не би требало да има толику моћ, али да ипак вјерује у Илона Маска.

- Не вјерујем би неко требало да посједује или води “Твитер”, јер “Твитер” жели да буде јавно добро на нивоу протокола, а не компанија. Међутим, рјешавајући проблем Илон је јединствено рјешење у које вјерујем. Вјерујем у његову мисију да прошири свјетлост свијести - навео је Дорси.

Комуниколог и виши асистент на бањалучком Факултету политичких наука Борислав Вукојевић, коментаришући овај Масков потез, навео је да је Маск већ 2017. године питао за цијену “Твитера”, али да је то тада схваћено као шала, јер је већ имао одређен дио дионица, па самим тим и утицај.

- Што се тиче његових мотива дјелимично се може схватити као хир богаташа, а мање као жеља за демократским промјенама. Маск наводно жели да ослободи ову друштвену мрежу како би се понудила потпуна слобода, али занемарујући чињеницу да нема потпуне слободе без одговорности - рекао је Вукојевић за “Глас Српске”.

Маск је већ навео неке циљеве који се тичу информација, дезинформација, слободе говора (усклађене са законским оквирима), те регулисања бројних ставки, а намјера му је да од “Твитера” направи максимално отворен виртуелни простор.

- Твитер је био активан у борби против ширења дезинформација, иако често на граници цензуре - Маск жели да прекине тај процес и потпуно отвори “Твитер”. Колико је то добро? Нисам сигуран, бојим се да ће то бити контрапродуктивно и да ћемо добити још мање користи - каже он.

Но, питање је како ускладити све различите ставове, а истовремено заштитити кориснике од дезинформација, на шта подсјећа Вукојевић, напомињући да су друштвене мреже често биле мјеста цензуре сасвим тачних и провјерених ставова.

- Не треба занемаривати ни чињеницу да су све друштвене мреже, па тако и “Твитер”, често цензурисали потпуно легитимне ставове, под изговором заштите од дезинформација. Ако пронађе добру равнотежу између права и обавеза, Маск заиста може учинити “Твитер” бољим - закључује Вукојевић.

Стручњак за социологију друштвених мрежа Далибор Петровић за РТС је коментарисао овај потез, осврћући се на исплативост куповине, на могућности које су отворене, али и обећања која би Маск требало да испуни.

- Даје себи мисију ослобађања “Твитера” за различите ставове. То је пробудило и наде оних који су на десном полу или оних који верују да би “Твитер” требало да буде слободан, да се комуникација на њему не ограничава или се то чини у најмањој могућој мери - навео је Петровић, наглашавајући да постоје они који сматрају да ће то само распламсати говор мржње и промовисање тероризма на овој друштвеној мрежи, те да је стога тешко предвидјети како ће то све да изгледа.

Он је навео да што се економског аспекта тиче Маск сигурно није желио да баца новац, него да мрежу учини комерцијалнијом и подсјећа да је на нивоу ЕУ усвојен сет закона, којима ће бити регулисан садржај који ће бити дијељен на друштвеним мрежама, те да то може довести до потенцијалног сукоба “Твитера” и регулатора, што може да створи проблем корисницима.

- Неке друштвене групе ће похрлити на “Твитер” због нове слободе говора док ће друге због могућег говора мржње и промовисања насиља напуштати мрежу - објаснио је он и додао да ако “Твитер” падне под утицај “културе отказивања”, то може значајно да утиче на његово пословање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана