Да ли је глобална економија постала највећи илузорни трик: Свјетски капитал у дигиталном концлогору

Према писању Блумберга, до 2028. они би могли имати капитал вриједан и до 30.000 милијарди долара. Посједоваће, дакле, скоро све што постоји и имати до сада незабиљежени монопол и невиђену контролу на глобалном финансијском тржишту. Стога је Блумберг “Блек рок” назвао “четвртим стубом власти” у САД, јер је уосталом и једина приватна агенција која блиско сарађује са америчким Федералним резервама којима чак с времена на вријеме посуђује и новац.

Економски аналитичари упозоравају како ова два фонда посједују имовину која је чак неколико пута већа од националних прорачуна држава попут САД, Кине, Бразила или Индије. Према њиховом мишљењу, они су ти који у ствари својим огромним новцем и капиталом управљају свијетом и постављају предсједнике и премијере, али и одлучују о нашим животима и свјетском поретку.

Наводе и како је глобална економија посљедњих неколико деценија постала можда највећи илузорни трик, јер шачица оваквих и сличних мегакорпорација и приватних инвестиционих компанија доминира сваким аспектом наших живота - све што једемо, пијемо, носимо или користимо на овај или онај начин. Иако се на прву чини да на тржишту постоје стотине конкурентских брендова, у стварности то и није баш тако. Дионице највећих свјетских корпорација су у власништву, што директно, што индиректно, потпуно истих компанија, фондова, осигуравајућих кућа и банака. На врху те пирамиде готово увијек се појављују имена - “Вангард” и “Блек рок”.

Влада у сјени

Од средине 70-их година прошлог вијека они су буквално “прогутали” већину најпрофитабилнијих компанија у свијету. Постали су већински власници компаније “Мета - Фејсбук”, “Инстаграм”, Гугла, “Андроида”, али и оних фармацеутским попут “Фајзера” и “Модерне”. У посљедњих 30 година и већина медија прешла је у њихово власништво, баш као и индустрија хране, оружја и нафте, али и многе банке.

Први човјек “Блек рока” је Лари Финк. Он, међутим, није тај који вуче конце, већ “Вангард”, који има највећи удио акција у овом моћном фонду. Та јединствена испреплетена власничка структура на прву спречава да се види ко су највећи акционари “Црне стијене”, јер елита која посједује и контролише “Вангард” не жели да те податке јавно објави.

Ипак, поједини независни истраживачки центри, који нису повезани с крупним капиталом, објавили су како иза овог фонда стоје породице Ротшфилд, Рокефелер, ДуПонт, Карнеги, Буш, Орсини и Виндзор, односно британска краљевска породица. Они су открили и како постоје индиције да добар дио новца из ових фондова на крају завршава на рачунима фондација Била и Мелинде Гејтс, Џорџа Сороша и Клинтон фондације, преко којих се онда промовишу одређене глобалистичке и либералне идеје крупног капитала.  

Како би све ишло подмазано, како наводе ови истраживачи, бивши високи функционери “Блек рока” били су инсталирани у готове све америчке администрације, од оне Бушове и Обамине, па до Трампове и Бајденове. И сам Финк је једно вријеме важио за једног од најозбиљнијих кандидата за министра финансија. Умјесто њега у Бијелу кућу су као економски савјетници “убачени” бивши извршни директори “Блек рока” - Брајан Диз и Мајкл Пул. Због свега овог поједини медији су “Блек рок” прозвали “џиновском лигњом”, “владом у сјени” и дубоком државом” - јер вјешто избјегавају свјетла позорнице.

Моћ и похлепа

На ово је недавно упозорио и хрватски еврозаступника, адвокат Мислав Колакушић у свом јавном иступу пред Парламентом Европске уније, упозоравајући своје колеге из других земаља како су овакве и сличне ствари недопустиве, јер воде свијет у пропаст.

- За наведене фондове већина људи никад није чула, али они тренутно контролишу огромну имовину вриједну више од 20.000 милијарди долара! То представља више од три годишња америчка прорачуна. Ти фондови имају удјеле у свим важним фармацеутским, медијским и  транспортним компанијама, али и банкама. То значи не само да су власници свих важних свјетских компанија, већ да посједују и цијелу свјетску економију. Могућност договарања и контролисања одлука држава и политичара у сваком сектору чини их моћнијима од иједног предсједника или премијера било које државе на свијету, без обзира ради ли се о Америци, Француској, Њемачкој, Кини или Јапану - рекао је Колакушић.

Чињеница да глобално пријети огромна инфлација која ће највише погодити обичне грађане, према мишљењу Колакушића, није економска законитост већ у ствари продукт похлепе власника ових и сличних фондова, који диктирају глобалне цијене на тржишту.

С њим се слаже и економски аналитичар, Бранко Драгаш, наводећи да инвестициони фонд “Блек рок” већ сада има око 11.000 милијарди долара вриједан портфолио, а “Вангард” око девет хиљада милијарди, а што, како је истакао, представља катастрофу за читав свијет, због монополизације свих сегмената наших живота.

- Иза свега стоји пар најбогатијих светских породица које на овај начин желе управљати светом. Они буквално контролишу све. Од фармацеутских компанија, прехрамбене и војне индустрије, до финансијског сектора и медија. То је и један од разлога зашто смо се нашли у овој кризи. Док се ова два фонда не ставе под контролу регуларних власти и демократски изабраних представника, ми ћемо и даље живети у једном тоталитарном систему као што је данас. И сам председник Светског економског форума, незаменљиви Клаус Шваб, иначе представник те елите, недавно је из Давоса поручио грађанима света: “Нећете имати ништа, али ћете бар бити срећни”. Верујем како је један од њихових наредних циљева и “укидање” приватне имовине. На крају ћемо њима морати плаћати и станарину. Значи обичним људима биће забрањено да имају било шта, а како ствари стоје на крају ће и ваздух морати плаћати - каже овај економиста за “Глас Српске”. 

Да све иде у том правцу говори и податак да је “Блек рок” већ кренуо са масовном куповином породичних кућа, па и читавих квартова у САД, нудећи од 20 до 50 одсто више од тражене цијене. Велика опасност, како каже Драгаш, представља и то што та технократска елита жели под своју контролу ставити и Уједињене нације и Свјетску здравствену организацију.

- Они више и не крију свој крајњи циљ, а то је да  направе једну врсту дигиталног концлогора. Ако се не будемо борили против тога, неће бити добро, јер пред нама је на хоризонту једна од највећих финансијских и економских криза у историји човечанства - додао је он.       

Билденберг и Давос

Према ријечима социолога и бившег уредника београдског листа НИН, Слободана Рељића, поменути фондови у свој својој пријетећој висини, у ствари показују драматичну кризу капитализма и демократије на којима почива цивилизација Запада.

- Они у ствари воде поништавању кључних западних вредности, слободног тржишта и слободе избора власти. Капитализам је ступио на светску сцену као друштво непрестане конкуренције и шансе да најбољи и најспособнији побеђују. Демократија је обећање да ће друштво за оне који га воде увек међу собом бирати најбоље, а без ризика да као монархија мора да прихвати да рођењем ограничени и неспособни могу по закону да постану врховна власт. То је очигледно поништено. С постдемократијом, до које је стигло западно друштво и вођа најбогатије и најмоћније западне нације, америчке, може законски и на “слободним изборима” да постане Џо Бајден, а за кога је јасно да не може да се концентрише ни на мисао о сопственим потребама а камоли о проблемима тако велике државе и читавог света. Са мултинационалним инвестиционим фондовима тријумфују пак монополи. И то толики да је незамисливо да неко може да их угрози - истакао је Рељић.

Они, према његовом мишљењу, усмјеравају свјетска економска кретања, најдиректније кретање новца и финансија, лобирају и доносе законе по парламентима широм свијета, контролишу извршне власти националних држава и покрећу сукобе и ратове. Под “присмотром” и управљањем је ИТ продукција, држе несагледиве потенцијале фармацеутске индустрије, користе глобално створене мреже невладиних организација, и шире (дез)информације свјетским медијима чији су власници.

- Неко је ових дана на друштвеним мрежама ово сажео у пет домишљатих проширених реченица: банкари ће учинити све да останемо дужни, фармацеутске компаније ће учинити све да будемо болесни, произвођачи оружја ће учинити све да ратујемо, медији ће учинити све да не сазнамо истину а владе ће чинити све да ово горе буде по закону. Прави глобални дигитални концентрациони логор у коме је националним лидерима намењена улога капоа, потказивача сопствених народа и држава - сматра Рељић, додајући да друштво у коме данас живимо јесте друштво најнеправедније распоређеног богатства у историји.

Мишљења је како само богатство само по себи није циљ, сем, како је истакао у причама о цару Крезу. Циљ је владање свијетом. Тако данас имамо сукоб глобализма и националних држава.

- Иза глобализма стоје ови највећи инвестициони фондови. Пред њиховим новцем и моћи досад није могла да издржи ниједна брана. Они су се упустили у систематско поништавање националне државе. Не треба заборавити да већ деценију-две главне одлуке се не доносе ни у Вашингтону, ни у Берлину, Паризу, Лондону него у Давосу, или на неким састанцима Трилатералне комисије, Билдерберг групе, Савета за међународне односе, Чатам хауса. Клаус Шваб први човек Светског економског форума само је генерални секретар тзв. јединствене светске владе чији су “министри” ликови без лица. Лидери националних држава тамо долазе једном годишње као другоразредна послуга, да их припусте да и ону кажу понеку реч подршке “четвртој индустријској револуцији” или “Великом ресету”. Иза глобалне моћи стоје људи и породице који свету “раде иза леђа” а да их никад нико није изабрао, нити на други начин им то поверио. Такав начин одлучивања о судбини других се зове - завера. А они сваку сумњу у њихове “добре намере” називају - теоријама завере. То је у светским медијима годинама најједноставнији начин да се сваки покушај осветљавања њихове моћи дисквалификује. После велике “операције ковид-19”, чије је родно место такође Давос, теорија завере престаје бити моћна одбрана. Јер да би се онако организовао читав свет некакве завере је морало бити. Слично вам је са “зеленом агендом” кроз коју се исти људи брину о климатским проблемима и опстанку планете. Тај механизам се тек покреће - наглашава Рељић.

Расподјела богатства

Богатство савременог свијета процјењује се на отприлике од 85 до 90 трилиона долара. Само један одсто становништва супербогатих и богатих посједује око 35 трилиона долара, а 12 до 15 одсто становништва негдје око 40 трилиона долара. Остатак мрвица припада људима који чине око шест милијарди свјетске популације.

Русија и Кина

Када се говори о моћи “Блек рока” и “Вангарда”, каже Рељић, ствара се утисак како је она несавладива и да они раде што хоће.

- Овде је најбоље се сетити оне народне “можеш како хоћеш, али нећеш докле хоћеш”. Без две велике државе као што су Русија и Кина, а последично и много ширег круга чије се језгро колоквијално зове БРИКС, немогуће је успоставити јединствену светску владу. То наравно нису једини отпори, али они су институционално ненадокнадиви - поручио је овај социолог. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.