Да ли ће политичари коначно чути глас научника

Дарко Момић
Да ли ће политичари коначно чути глас научника

Потпуно заустављање илегалне сјече и крчења шуме до 2030. године представља први велики договор климатског самита Уједињених нација (COP26) у Глазгову, који је окупио већину лидера најмоћнијих земаља.

Двонедјељни самит у највећем граду Шкотске, који је почео 31. октобра, сматра се кључном приликом да се климатске промјене ставе под контролу. Поред заустављања илегалне “дефорестизације”, што је стручни назив за оно што наш народ зове “гола сјеча”, планира се и унапређење и јачање производње хибридних и електричних возила, затим примјена посебних мјера за смањење емисије штетних гасова, посебно у пољопривреди, потом инвестиције у нове жељезничке пруге, као и смањење друмског саобраћаја.

Када је ријеч о заустављању дефорестизације, стручњаци су то поздравили, али су упозорили да договор са Париског климатског самита прије пет година није успио да успори крчење шума. Овај пут оптимизам улијева понашања бразилске делегације, која је представила план по којем до 2028. године то треба у потпуности да буде заустављено у овој земљи, на чијој територији је амазонска прашума која у буквалном значењу представља плућа планете. Бразилски министар животне средине Жоаким Леита прецизирао је да план предвиђа да се илегална дефорестизација од 2022. смањује за 15 одсто сваке године до 2024, затим за 40 одсто током 2025. и 2026, за 50 одсто 2027, да би била потпуно искоријењена 2028. године, а циљ је да се до 2030. године поново пошуми 18 милиона хектара.

Разочарење из Индије

Климатолог и професор на Одсјеку за метеорологију Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић каже за наш лист да је још рано да се говори о коначним резултатима климатског самита у Шкотској, из простог разлога што он још траје (до 12. новембра). Он ипак истиче да је јако добро што су неке земље чврсто поновиле и потврдиле своју опредијељеност да испуне оно што је дефинисано прије пет година Париским споразумом.

- С друге стране, имамо неке земље које су биле мало резервисане. Вероватно највеће разочарење представља изјава индијског премијера, који је рекао да ће Индија постати карбонски неутрална, односно да неће више емитовати штетне гасове, али до 2070. године. Кад се гледају циљеви Париског споразума, то је на крајњој граници, па и прекасно у односу на тада прокламовани циљ који каже да би све земље требало да сведу емисију штетних гасова на нулу између 2050. и 2060. године - каже Ђурђевић.

Када је ријеч о циљевима Париског споразума, учесници самита у Глазгову су се сложили да су у принципу неки испуњени, а неки нису. Једна од неиспуњених ствари је да све земље нису поднијеле планове за смањење емисије штетних гасова, а друга ствар је фонд од 100 милијарди долара који је сваке године требало да буде доступан неразвијеним земљама како би се прилагодиле измијењеним климатским условима и успјешније прошле кроз енергетску транзицију, што такође није испуњено. Самит у Глазгову представља још један вапај науке упућен политичарима, а свјетској јавности остаје да се нада да они на тај вапај неће одговорити онако како је својевремено одговорио бивши амерички предсједник Роналд Реган. Анегдоту о томе нашем листу испричао је климатолог Ђорђевић, а она каже да су Регана научници једном приликом упозорили на опасност од климатских промјена. Када их је упитао када ће до њих доћи и када су му рекли за три деценије, поручио им је да му се поново обрате за 29 година. Тих 29 година је прошло прије отприлике десет година, а на питање шта би сада научници рекли Регану, Ђорђевић каже да би научници највише вољели да се можемо вратити десет година уназад и понашати се као да смо научили нешто из грешака које смо починили и које тренутно чинимо.

- Климатске промене су постале евидентне у смислу да екстремни догађаји праве огромну материјалну штету, али и односе људске животе. У Немачкој и земљама Бенелукса последњих година смо имали више од 200 страдалих у поплавама. Та анегдота са Реганом је порука научника да су политичари били упозорени на све што се данас дешава - каже Ђурђевић.

На питање о дефорестизацији, односно смањењу илегалне сјече шуме и да ли је то могуће сузбити на нашем поднебљу, Ђурђевић одговара да је за протеклих пет година било позитивних помака, али да не охрабрује чињеница да претходни договор “уопште није успео да успори крчење шума”.

- Када је реч о дефорестизацији, велики притисак је на Бразил, јер се од те земље очекује да смањује емисије штетних гасова и да сачува амазонску прашуму у што већем обиму, јер је та прашума велики “понор” угљен-диоксида. Није само питање колико емитујете, већ и колико природа успева да апсорбује, а што имате више шуме, више ћете успети да апсорбујете. Бразил је од доласка актуелног председника Болсонара на власт мало олабавио регулативу у вези с тим колико шуме сме да се сече. Ти закључци у вези са дефорестизацијом су одређен притисак на Бразил да се врати на неке праксе прије Болсонара, јер су ранији закони много строже забрањивали крчење прашуме и у том смислу радују поруке бразилског министра животне средине. Међутим, истакао бих да је стављање акцента на заустављање илегалне дефорестизације значајно и у једном другом смислу. Наиме, ту меру је најлакше договорити, јер је прича о угљен-диоксиду прилично апстрактна, угљен-диоксид је невидљив, док је људима већ на прву лопту јасно да је сечење шуме нешто што је непожељно - закључује Ђурђевић.

Напредак

Када је ријеч о порукама самита о смањењу емисије метана, он сматра да је то питање мање проблематично.

- То је с једне стране увођење једне додатне теме и скретање пажње са чињеница да, када је у питању употреба фосилних горива, нисмо на жељеној трајекторији. С друге стране, то је најава да када буду решени проблеми са угљен-диоксидом,  следеће озбиљно питање биће емисија метана - поручује Ђурђевић.

Декан бањалучког Природно-математичког факултета Горан Трбић, који је један од најпризнатијих климатолога у БиХ, каже да он лично не очекује да ће у Глазгову доћи до неког новог, обавезујућег климатског споразума, али вјерује да ће сигурно доћи до напретка у преговорима.

- И ове године одржава се редовна годишња конференција држава чланица Оквирне конвенције УН о промјени климе (UNFCCC). Она је требало да буде одржана прошле године, али је одгођена због пандемије вируса корона. Суорганизатори конференције су Велика Британија и Италија, јер су у Милану крајем септембра одржани припремни састанци - објашњава Грбић.

Према његовим ријечима, од држава учесница се очекује да се заузме јасан став и понуде конкретна рјешења у борби против климатских промјена, што се доминантно односи на преузете обавезе смањења гасова са ефектом стаклене баште (GHG) и механизам финансирања ублажавања и адаптације на климатске промјене.

- У августу ове године на састанку Међувладиног панела за климатске промјене (IPCC) усвојен је документ “Научна основа климатских промјена”, у коме је наглашено да смо веома близу преласка тзв. црвеног прага од 1,5 степени Целзијуса. То се односи на глобално повећање температуре у односу на прединдустријски период (1961-1990). Већ данас имамо просјечно глобално повећање температуре од 1,1 степен и превиђања су да ћемо до фамозног прага од 1,5 доћи до краја ове декаде, дакле до 2030. године, уколико се значајније не смање емисије GHG - објашњава Трбић.

Он додаје да је постало јасно да су обавезе преузете у Паришком климатском споразуму недовољне и да се на основу њих не може очекивати успоравање пораста емисија GHG.

- БиХ је урадила свој други извјештај о добровољном смањењу GHG, односно извјештај о национално утврђеном доприносу (NDC). Први је урађен током 2015. године и био је саставни дио глобалних амбиција у Париском климатском споразуму. Амбиције исказане у NDC-у су доста значајне и износе око 33 одсто у односу на емисије из 1990. године - објашњава Трбић, који је један од аутора NDC-а, као и извјештаја БиХ који ће бити представљан и у Глазгову.

Када је ријеч о досадашњим резултатима овогодишње конференције која је још у току, он каже да се већ након првих дана виде и одређени помаци у преговорима.

- То се, прије свега, односи на обећање САД да ће смањити своје емисије метана за 30 одсто. Поред тога, многе земље су се заложиле за смањење сјече и уништавање шума. То је посебно битно зато што шуме врше тзв. поноре GHG и у том смислу је изузетно значај став бразилске делегације, јер Бразил газдује амазонском прашумом, која у буквалном смислу представља “плућа планете” - каже Трбић.

Директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске Срђан Тодоровић каже да је јако важно да климатске промјене претворимо у развојну шансу, те да традиционалне енергенте, угаљ и нафту, замијенимо обновљивим (вода, сунце и вјетар).

- Преласком на обновљиве еколошке изворе енергије окренућемо се, у правом смислу тзв. зеленој економији и процесу декарбонизације и тиме дати значајан допринос глобалној борби против климатских промјена. Са друге стране, створићемо доста извјеснију и бољу будућност за своју дјецу и своје потомке - закључује Тодоровић.

Он истиче да је веома значајно што је тзв. фокална тачка у БиХ за питање климатских промјена у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, што показује и ко је у БиХ отишао најдаље када је ријеч о том питању.

- Сектори који су под утицајем климатских промјена у БиХ су пољопривреда, водни ресурси, шумарство, енергетика, туризам, биодиверзитет и осјетљиви екосистеми, те здравље људи. Најугроженији сектори су пољопривреда и управљање водним ресурсима, док се највећи утицаји огледају у ризицима од суша, поплава и пожара. Суша је у протеклом периоду била једна од најзначајнијих пријетњи БиХ, која је проузроковала велике економске, еколошке и друштвене трошкове. Екстремно високе температуре и топлотни стрес су неки од највећих проблема у пољопривреди. Тај проблем је нарочито присутан у посљедње двије деценије, при чему је најинтензивнији утицај у воћарској, повртарској и виноградарској производњи - истиче Тодоровић.

Прогнозиране промјене у количинама падавина и температури ваздуха, наставља он, негативно ће утицати на садашњи систем управљања водним ресурсима.

- Могу се очекивати промјене у погледу времена појављивања, учесталости и интензитета екстремних догађаја - суша и поплава, а најбоља потврда су бујичне поплаве које сада док ми разговарамо (петак) дивљају на Палама. Све то говори да се упозорења научника морају схватити крајње озбиљно, јер је црвена линија одавно пређена - закључује Тодоровић.

Гутереш и Бајден

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш упозорио је на опасност од климатских промјена.

- Копамо своје гробове. Планета се мијења пред нашим очима - од дубоких океана до планинских врхова, од глечера који се топе до неумољивих екстремних временских неприлика - рекао је Гутереш.

Амерички предсједник Џо Бајден поручио је да је његова администрација објавила стратегију која предвиђа да САД до 2050. године користе искључиво чисте изворе енергије, као што су сунце и вјетар.

Безос

Амерички милијардер Џеф Безос обећао је да ће дати двије милијарде долара за борбу против климатских промјена, унапређење еколошке правде и економских могућности.

- Морамо сачувати оно што још имамо, морамо обновити оно што смо изгубили и морамо узгајати оно шо нам је потребно да бисмо живјели без уништавања планете за будуће генерације - изјавио је Безос у Глазгову у тренутку када су свјетски лидери истакли да је неопходно да приватни сектор одигра већу улогу у климатским акцијама.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана