Да ли ће и како бити распетљан косовски чвор и шта о свему томе мисле Срби и Албанци: Осуђени на заједнички живот

Вељко Зељковић
Да ли ће и како бити распетљан косовски чвор и шта о свему томе мисле Срби и Албанци: Осуђени на заједнички живот

Највећи проблем са којим се српски народ суочава на Косову и Метохији јесте двадесетогодишња исцрпљујућа неизвесност. Изложени су сталном институционалном притиску, ударима по српском идентитету, историји, Српској православној цркви, људима и имовини. Пале се повратничке куће, физички нападају људи и уништава њихова имовина.

Каже ово архимандрит Иларион, замјеник епископа рашко-призренског Теодосија описујући све недаће са којима се годинама суочава око десетак одсто Срба који су остали да и даље живе у овој јужној српској покрајини.

Како је објаснио, Срби са ових простора нису примарно оптерећени крупним политичким темама већ их тиште проблеми у вези са њиховом личном и имовинском безбједношћу те економском стабилношћу, посебно због утиска да постоји организована кампања косовских Албанаца “тихог притиска” на Србе да продају имања и иселе се те да се тиме промијени етничка структура у српским срединама.

Отац Иларион, који данас служи у манастиру Драганца код Гњилана, истиче како посљедњих година можда и нема толико учесталих етнички мотивисаних инцидената са фаталним исходом, али наводи како и даље има велики број случајева напада на Србе и њихову имовину. Они су протеклих година хапшени и излагани психофизичком малтретирању на основу најчешће неутемељених и тајних оптужница у вези са ратним дешавањима.

Није остао поштеђен ни духовни, културни и национални идентитет Срба на КиМ, који се континуирано угрожава кроз тежњу да се Срби представе као узурпатори некакве “илирске” културне баштине, чији су директни насљедници наводно косовски Албанци. То се, каже отац Иларион, најчешће манифестује кроз “квази-научне покушаје ревизије историје у духу националистичке митоманије, која глорификује једну, а сатанизује другу страну”.

Нема повјерења

Да ни косовски правни систем не функционише најбоље илуструје примјер имовине манастира Високи Дечани. Према ријечима Илариона, један врло мали дио насилно одузете црквене имовине од стране комунистичког тоталитарног режима је током деведесетих година враћен манастиру, али власти косовских Албанаца то не прихватају.

- Иако је после двадесет година правне борбе, уз подршку међународне заједнице, дошло до одлуке косовског Уставног суда у корист СПЦ, она се још не спроводи због отпора Албанаца. Због овога, али и непостојања правног и демократског поретка, огромне корупције и клановски организованог друштва, Срби немају и не могу имати поверења у тај систем - поручио је он.

Додуше, признаје како вијест о могућем подизању оптужница за злочине почињене од стране припадника тзв. ОВК ипак улива одређену наду да ће косовски Албанци кроз суочавање са злочинима почињеним од стране својих сународника престати да буду, како је истакао, “таоци компромитованог руководства и токсичне националистичке реторике”.

На лош и безбједносно проблематичан положај Срба упозорава и предсједница хуманитарне организације “Мајка девет Југовића”, протиница Светлана Стевић. Објашњава како се људи труде да мирно и спокојно живе, али да су притисци на њих константни.

- Нема никаквог напретка. Последњих 20 година много је тога негативног и лошег било што је утицало на велики одлазак људи. Краде се стока, пали се летина. То се и данас дешава. Људи покушавају да се одупру свему томе, том насиљу, али је тешко. Оно што посебно забрињава јесте што је настављен масован одлазак. Одлазе целе породице. Неко трбухом за крухом, неко због школовања деце, неко због притисака - каже Стевићева, која се годинама бави хуманитарним радом и путем народних кухиња обезбјеђује храну за више од 2.000 Срба на КиМ.

И док Срби са КиМ муку муче како да се изборе са притисцима и опстану, политичка прича између Београда и Приштине опет је запела у ћорсокак. Споразум који би коначно ријешио све несугласице и спорове између српских и власти самопроглашеног Косова није ни на видику. Поготово не након што је отказан недавно планирани састанак Александра Вучића и Хашима Тачија у Вашингтону. Све је пало у воду када је саопштено да би против Тачија могла бити подигнута оптужница за ратне злочине.

Није случајно

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да тајминг у вези са наводним подизањем оптужнице против Тачија није нимало случајан.

- Треба видети како ће изгледати оптужница, али и сам судски поступак, уколико буде покренут, да би се могло закључити да ли је он оптужен да би се “минирао” састанак у Вашингтону или постоји искрена намера приштинског Специјалног суда да се коначно обрачуна са ратним злочинцима - каже Станковић, додајући како читава ова ситуација знатно компликује ствари, јер је након овог албанска политичка елита у великом расулу.

Проблем је, каже он, то што сада треба наћи некога ко би могао имати политички капацитете да би могао да преговора са Србијом. А ко би то могао бити, питање је од милион долара.

- Док се то не рашчисти, мислим да су сви преговори Београда и Приштине узалудни. Наравно треба сачекати и изборе у САД. Верујем да би евентуални реизбор Доналда Трампа могао интензивирати рјешавање ове проблематике. Ако Џо Бајден буде изабран за председника, бојим се да би читав тај естаблишмент, који би он са собом довео у Стејт департмент, могао само инсистирати на признању независности КиМ. Преговора не би било - категоричан је Станковић.

Уколико до наставка преговора ипак ускоро дође, Станковић истиче да у тим разговорима обје стране треба да се одрекну својих максималистичких захтјева, да би био пронађен неки заједнички именилац који спаја два народа супротстављених интереса.

- Србија има рационалан приступ, док друга страна сматра да они треба да добију све. То је главни проблем, јер није интерес Србије да прихвати неко решење са нултим исходом. Из досадашњих преговора видљиво је да се Србији не нуди готово ништа што је опипљиво и прихватљиво. У исто време проблеми постају све већи и теже решиви. Због тога постоји и реална опасност да политички сукоб прерасте у нешто више. А то би била катастрофа - упозорио је Станковић.

Рјешења

Некадашњи народни посланик у Скупштини Србије, а данас члан Предсједништва Народног покрета “Отаџбина” Марко Јакшић сматра да вријеме ипак ради за Србију, како због умјереније политике појединих западних земаља према питању КиМ, тако и због све већих подјела између и унутар самих албанских партија.

- Албанци су поприлично подељени и ово је можда прави тренутак да Србија промени своју досадашњу политику. Она се мора борити за сваки педаљ Косова, јер и сама Резолуција 1244 каже да оно територијално припада Србији. Не треба заборавити да је и министар иностраних послова Русије у неколико наврата истакао да његова држава неће дозволити било какво прекрајање граница на Балкану, а то значи и стварања неке велике Албаније - каже Јакшић.

Подсјећа на период од 2006. до 2008, када је представницима Албанаца нуђена аутономија унутар државе Србије. Статус који, рецимо, има Јужни Тирол или Хонгконг.

- Садашња српска власт требало би да инсистира на томе, јер сви остали предлози, од поделе, размене територије или неког двоструког суверенитета, нису реални. Србија мора да се свим политичким средствима бори за свој простор. Да врати Косово. Уколико Србија то не учини, прети јој суноврат. Зар треба подсећати да је на Косову настала српска духовност и државност. Наша култура. Ако останемо без тога, шта ћемо онда? - запитао се он.

Када су у питању могућа рјешења, историчар Момчило Павловић са београдског Института за савремену историју сматра да су Срби и Албанци осуђени историјом и географијом на заједнички живот и на простор који се не може подијелити без тешких посљедица.

- Албанце интересује само територија коју су бруталном агресијом обезбедиле западне земље. Наравно да САД могу да дозволе промене тих граница, а то прикажу као договор Срба и Албанаца. Међутим, решења могу бити различита. Ако се полази од тога да Србија само треба да призна агресијом створену реалност, онда Београд не треба никад да пристане на такве уцене. Али ако се на пример усагласи и успостави принцип да је Србија суверена држава, према Резолуцији 1244 и да су њене границе непроменљиве, онда се питање граница не поставља, а Косово као територија је и албанско и српско. У том случају, оно се не може поделити - објаснио је Павловић.

Европски пут

Иако ће звучати чудно, Срби и Албанци се ипак слажу када је ријеч о једној ствари. А то је да и једни и други желе у ЕУ. И то одмах. Поставља се онда питање, ако су то “тачке слагања” зашто не кренути од тога? Ако Брисел заиста жели да помогне и Србима и Албанцима, онда би Србију са Косовом, Сјеверну Македонију, БиХ са Републиком Српском и Црну Гору требало интегрисати у ову унију одједном, под истим условима, а не водити одвојене преговоре, сматра Павловић. То би, према његовим ријечима, релаксирало односе Срба и Албанаца, али и омогућило да лакше буду утврђени и неки други стандарди, као што су слобода кретања, брисање граница, слободна трговина, загарантована имовинска и лична права и све оно што ову унију чини савезом различитих европских држава.

- Ово како се сада води процес преговарања цементира косовску независност. Компромис је у поштовању територијалног интегритета Србије и у ширим интеграцијама и Србије и КиМ, а не у одвајању и приморавању Београда да призна независност Косова, када ту независност не признаје половина чланица УН - поручио је Павловић.

Додаје да српско питање на простору бивше Југославије још није ријешено, баш као ни албанско. А везивање та два питања и њихово цјеловито, истовремено и на истим принципима рјешавање је један од могућих путева пацификације простора бивше Југославије. Све остало је, каже, непродуктивна политика која генерише нове тензије, конфликте и кризе те води ка заокруживању независности Косова и ствара претпоставке за будуће конфликте.

У ишчекивању коначног расплета косовског чвора, у Епархији рашко-призренској не губе наду и охрабрују народ да остане на КиМ.

- Оптимизам којим одише свештенство, монаштво и верни народ произлази из косовског завета. Косово, је по речима једног великог српског песника, “најскупља српска реч” и оно остаје наше све док се не одрекнемо Богом нам дате јеванђелске словесности зарад уског интереса и суровог прагматизма голе рачунице - поручио је отац Иларион.

Нова имена

Политички аналитичар из Приштине Бељуј Бећај сматра како евентуално повлачење Тачија из преговора не би требало да утиче на наставак дијалога Београда и Приштине.

- Мислим да је прошло време ратних команданата. Нова имена би требало да отворе преговоре да би се коначно дошло до споразума који би задовољио обе стране. Мора се наћи неки заједнички именилац. Мислим да је најрационалније решење тотално отварање граница и успостављање свих права грађана - рекао је он.  

Разоткривање

Уколико оптужница против Тачија буде потврђена, она би могла разоткрити улогу Тиране у рушењу Србије. Зато је, према ријечима Павловића, велико питање да ли ће она уопште бити и потврђена, а ако буде, да ли ће доћи и до осуђујуће пресуде.

- Мислим да се ипак ради о поруци Тачију и осталима: “Запад вас је створио, Запад вас ако жели може и уништити”. Али нисам сигуран да ће то заиста и урадити - истакао је Павловић додајући да се нада да ће овај случај отворити очи у дијелу “међународне затроване јавности”.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана