Црногорска атлетичарка Марија Вуковић за „Глас“: Вјера је мој највећи покретач

Ријеч је о црногорској репрезентативки Марији Вуковић, коју су животни путеви, заједно са породицом водили, након “Олује” прво у Србију, а касније у Црну Гору гдје је њен отац добио посао на Цетињу.

За “Глас Српске” каже да није мала ствар бити вицешампион Европе, а “краљица спортова” њена је велика љубав. Свој раскошан таленат показала је још у јуниорској конкуренцији, те је 2010. година била најбоља свјетска атлетичарка у овој дисциплини. Истиче да је стрпљење неопходно, али и да се исплатило.

- Дуго сам очекивала медаљу  у сениорској конкуренцији и након 12 година је стигла. Имам осјећај да сам била спремна на то, али с друге стране и даље сам у невјерици да сам стварно успјела у тој намјери и драго ми је да је медаља у мојим рукама и у витринама моје породице. Све се поклопило у Минхену, тако да сам се вратила као другопласирана у Европи што је невјероватан успјех - рекла је Вуковићева.

Атлетика, која је једно вријеме била у запећку у земљама бивше Југославије, све је популарнија на Балкану. Ту тезу потврђује и посљедње ЕП у њемачком Минхену, гдје су постигнути запажени резултати.

- Млада Ангелина Топић била је трећепласирана, ту су атлетичари са Балкана у готово свим такмичењима конкурентни са озбиљним атлетским величинама. Мислим да има много талената, а ако се то упари са радом и дисциплином успјех је загарантован - додала је Вуковићева.

Још од малих ногу атлетика је њена страст, али да би дошли до успјеха, према њеним ријечима, потребно је уложити много труда али и одрицања. И није имала дилеме у којем правцу ће ићи њена каријера.

- Волим атлетику и скок увис. То је мој живот, трудим се да кроз спорт остварим неке заједничке циљеве али прије свега да уживам. Лијепо је када имаш добре резултате, медаље и побједе, то ми је и највећа мотивација, а ту је увијек и моја породица који су били уз мене и када није ишло. Моја сестра је, која се раније бавила кошарком, рецимо некада више вјеровала у мене тако да један дио медаље иде и њој - рекла је Вуковићева.

Истиче да је породица кључ успјеха.

- Родитељи су нас увијек учили правим вриједностима, да никоме не наудимо, а да најјачи адут буде снага вјере. Ишла сам увијек корак по корак и знала сам да ће, успјех, као овај бити неминован. Само сам радила оно што волим и никад нисам имала императив да нешто морам. Најважније је радити оно што волимо, а још ако је спорт у питању не можете да промашите. Развијате се у здравом духу, градите своју личност. То је једини исправан пут - рекла је Вуковићева.

Све је почело у земљи чији грб с поносом носи и под чијом заставом биљежи озбиљне резултате. Дуго је мијењала мјеста гдје ће живјети и имати добре услове, како би била конкурентна европском и свјетском врху у скоку увис.

- У Црној Гори сам почела, мијењала сам касније много градова и држава док се нисам пронашла и скрасила у грчкој престоници Атини. Сада ми се вратила и страст за скок увис и просто уживам у сваком тренингу и такмичењу - рекла је Вуковићева.

Уз Европско и Свјетско првенство такмичење које привлачи посебну пажњу свакако су Олимпијске игре. Оне су саме по себи изазов, а наредне су у Паризу 2024. године.

- Круна каријере би свакако била медаља на ОИ. На претходним ОИ била сам у финалу, што је био велики успјех. То је посебно такмичење. Уколико треба да дође, доћи ће и та медаља. Радићу сваки дан да будем што боља и даћу свој максимум - рекла је Вуковићева.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије даровао је Марију Вуковић у Цетињском манастиру иконом светог Василија. Ово признање за њу има немјерљив значај. Црква и вјера увијек су били на првом мјесту за њу и њену породицу.

- Вјера је мој највећи покретач и вјерујем да медаља која се очекивала од мене и раније, није дошла из разлога што ја нисам била спремна или није требало да се деси прије, него баш сада. Око вјере са мном нема полемике, а посебно је у Црној Гори та тема и те­ како специфична. То је приватна ствар, мене и моје породице, а она је увијек била присутна и биће - додала је Вуковићева.

У свим својим наступима показује емоцију, често пусти и сузу која је у граду, који је познат по фудбалском гиганту Бајерну, била радосница. Уз то прави је примјер да се стрпљење и истрајност исплате, а због великог успјеха добила је и националну пензију. И док јој животни пут није био лак, Марија је показала да своје снове требамо сањати, али и чекати да се они десе. Оно што је сигурно јесте то да ће њен успјех бити и позитиван примјер када је популаризације атлетике у питању. Још значајније битна је и поука, да млади спортисти без обзира на недаће и потешкоће никад не одустају. Јер тако се постаје шампион на терену када је најтеже.

Лични рекорд

Да би се помјерили лични рекорд у “краљици спортова” потребно је много рада, али и стрпљења. Марија Вуковић сигурна је да ће помјерити ову границу, те прескочити висину од два метра.

- Досадашњи мој лични рекорд је 197 цм. Надам се да ће бити још бољи резултат, те да ће то донијети идућа такмичења. Имам још шта показати на највећим атлетским такмичењима - казала је Вуковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.