Црквене Водице - село које није продало ниједну кућу Албанцима

Срна
Црквене Водице - село које није продало ниједну кућу Албанцима

ОБИЛИЋ - Црквене Водице једино су српско село на Косову и Метохији јужно од Ибра у коме до данас није продата ни једна једина српска кућа - огњишта нема на продају ни у сусједном селу Јањине Воде.

Иако се ова села налазе у потпуној изолацији, удаљена око пет километара од центра Обилића, Срби старосједиоци, до рата сви до једног запослени у термоелектранама “Обилић А” и “Обилић Б” и Угљенокопу Белаћевац, истрпјели су деценијско угњетавање, крађе, пресретања, нападе, паљевине кућа и свакодневне уцјене.

Опстали су на својим огњиштима захваљујући јединству, како вели један од млађих родитеља Ивица Марковић, припадник најбројније фамилије у Црквеним Водицама, јер су били и остали свјесни да се кућа кући само слогом.

“Ово је село у коме живи око 150 Срба, уз неколико Албанаца староседелаца, село у коме је сваки трећи становник млађи од 18 година, село у коме се из готово сваке куће чује дечији жагор”, наводи Марковић, наглашавајући да су мјештани из ова два села преживљавали и преживјели трпљењем, “баш онако како су то од давнина радили њихови преци, копајући угаљ у Белаћевцу и рударећи у термоелектранама”.

Свјесни су да је вријеме слободе прошло са повлачењем српске војске и полиције у јуну 1999. године, али исто тако су свјесни, каже његова супруга Бојана, да без дјеце нема будућности и да је узалуд сав њихов труд и жеља да опстану на своме уколико руководство Србије “не стави ногу за врат онима који се на њихов рачун богате”.

“Сви живимо од помоћи државе Србије, али је и код нас присутна подела на синове и кћерке функционера и оне чији су родитељи били обични рудари”, истиче Бојана, додајући да је поносна мајка три кћеркице.

Ивица се прије 12 година вратио из Смедерева. Напустио је “Гошу” и вратио се на очевину јер је, вели, заједно са Бојаном донио одлуку да се вјенчају у цркви у Обилићу и да у Црквеним Водицама стварају породицу.

“Нисмо једини који су тако одлучили. Сви моји вршњаци, независно да ли су потицали из радничке или функционерске продице, остали су у селу и баш зато је наше село, како то тврде жстатистичариж, најмлађе српско село на Косову и Метохији”, додаје Ивица, али жали што његове дјевојчице дјетињство проводе углавном иза затворених врата јер кроз село пролази магистрални пут који Обилић повезује са Дреницом, упориштем албанских терориста.

Нико од родитеља у овим селима, углас кажу Бојана и Ивица, није спокојан јер никада не смију вјеровати онима који су очистили од Срба Обилић, Косово Поље и Приштину, градове у којима су млади из Црквених Водица и Јањиних Вода завршавали школе.

Када би се, кажу, помоћ из Београда, а посебно плате и донације које се редовно допремају у Обилић путем Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију равномјерно распоредиле, Срби у Црквеним Водицама и Јањиној Води би живјели ко “бубрези у лоју” и не би појединци, попут Марковића, њиве прекопавали мотиком.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана