Чарлс Дарвин и “гнусна мистерија” која га је мучила до краја живота

BBC на српском, B92
Чарлс Дарвин и “гнусна мистерија” која га је мучила до краја живота

“Гнусна мистерија” која је довела је у питање Дарвинову теорију еволуције, и данас интригира биологе.

Славни природњак Чарлс Дарвин провео је посљедње године живота разбијајући главу покушајима да ријеши енигму која ни дан данас није у потпуности расвијетљена.

Његовим ријечима - овај “крајње узнемирујући феномен” угрозио је Дарвинов највећи допринос науци: теорију еволуције.

У књизи Поријекло врста, објављеној 1859. године, Дарвин је изнио теорију еволуције која функционише “само кроз очување и акумулацију малих наслијеђених модификација које су од користи по биће.”

Укратко, није вјеровао да су током процеса природне селекције могуће било какве велике или нагле еволутивне промјене.

“Природна селекција потире вјеровање у константни настанак нових органских бића или у велике и нагле модификације њихове структуре”, написао је Дарвин.

Али његова каснија истраживања - углавном усредсређена на ботанику - довешће у питање теорију еволуције и мучиће Дарвина наредних двадесет година - све до краја живота.

Угрожена теорија

Кад је Дарвин открио да се неке материје не развијају у складу са његовим увјерењем да у еволуцији нема “скокова напред”, од муке је кренуо да пише неколицини колега од повјерења.

Од 1875. па све до смрти 1882. године, водио је расправе које и данас инспиришу ботаничаре.

“Колико можемо да процијенимо, убрзани развој свих виших биљака представља гнусну мистерију”, написао је Дарвин 1879. године Џозефу Хукеру, директору Кју Гарденса - кључне британске институције за ботаничка истраживања и едукацију.

“Управо сам прочитао есеј Џона Бола. Прилично је смео”, пише славни научник коментаришући студију ирског стручњака за флору европских Алпа у писму послатом 22. јула 1879.

Дарвина је мучило изненадно појављивање ангиосперми илити цвјетница - које је описивао као “више биљке”.

Његов шок потиче од претпоставке да еволуција не може да буде брза и велика.

Интелектуално поштење

Дарвинова фрустрација - и фасцинација - настанком и раним ширењем цвјетница постала је легендарна.

Вилијам Фридман, професор органске и еволуционе биологије на америчком Универзитету Харвард, написао је 2009. године есеј анализирајући Дарвинову кореспонденцију са Хукером.

“Дарвин је био дубоко узнемирен оним што је сматрао наглим пореклом и крајње убрзаном стопом диверсификације цвјетница у средњем периоду Креде”, каже Фридман.

Током већег дијела историје Земље, ангиосперме напросто нису постојале. А онда, наједном, само су се створиле. Одакле су дошле? Гдје је доказ да су се развиле из ранијих, примитивнијих биљака?

“Најбоља ствар у вези са Дарвином је његово интелектуално поштење”, каже Фридман.

“Из писама се види да је збуњен, али каже да неће сакрити ову мистерију под тепих - упркос томе што га доводи до лудила.”

“Вјероватно нема ниједне групе организама која је толико заокупила Дарвинову пажњу”, каже Фридман за ББЦ. “Од свих великих група биљака, цвјетнице су се најскорије појавиле на Земљи.”

Истраживање Џона Бола које је Дарвин назвао “смјелим”, показало је да су се цвјетнице појавиле изненадна и чинило се да је у њиховом развоју прескочено неколико еволутивних корака, као што је диверсификација.

Ангиосперме су се појавиле прије неких 130 милиона година и успјеле да се брзо разгранају у више од 350.000 различитих врста - поставши тако најразноврснија група на планети.

“Кад помислите на неку башту - већина биљака су цвјетнице. Кад помислите на воће и поврће које једемо - већина потиче од цвјетница”, каже Фридман.

Више од 200 година научници су спекулисали о невјероватној разноликости и успјеху ангиосперми које чине основу нашег система исхране и дјелимично су заслужне за разноликости међу животињама.

“Нека буду беле раде”

Дарвина није толико бринуло изненадно поријекло и диверсификација цвјетница, већ “најекстремнији изузетак од његовог чврстог увјерења да природа не прави скокове”, каже Фридман.

“Једна могућа теорија је да су цвјетнице напросто 'створене'“, каже Фридман позивајући се на креационистичку теорију - вјеровање да је свијет створио бог или нека друга натприродна сила.

“Другим ријечима, ангиосперме нису резултат еволуције, већ их је створио бог који је једног дана рекао: 'Бум! Нека буду бијеле раде. Бум! Нека буду магнолије. Бум! Нека буде трава'“, каже он.

Фосили стари 130 милиона година указују на то да је процес био баш толико брз.

Али Дарвин је понудио другачије објашњење.

Изгубљени континент

“Помислио сам да је можда током дугог периода историје постојао један мали изоловани континент на јужној хемисфери који је послужио као родно мјесто ангиосперми”, написао је Дарвин у писму Џозефу Хукеру.

Дарвин је и сам признао да је то “жалосно слаба претпоставка”, али ју је засновао на ономе што је сазнао путујући на ХМС Биглу од 1831 . до 1836. године - истражујући обале Јужне Америке и путујући око планете. Вратио се кући када је имао 27 година.

Размишљао је о још једној могућности.

“Објашњење лежи, вјерујем, у изузетној несавршености геолошких записа”, пише даље Дарвин.

“Превасходно се мора стално имати на уму какви су све прелазни облици, у теорији, морали некада да постоје.”

Другим ријечима, фосили који биљеже сваки корак еволуције цвјетница можда су негдје тамо - само их још нисмо нашли.

“Дарвин није ријешио мистерију, али је одбио да вјерује у чуда. Умјесто тога, он се ослањао на емпиријске методе, рационално мишљење и универзалне законе природе”, каже Фридман.

“Гнусна мистерија” данас

Волио бих да видим како је читав овај проблем ријешен”, написао је Дарвин у писму Хукеру.

Међутим, “није поживио довољно дуго”, каже Фридман који истражује поријекло и диверсификацију ангиосперми.

“Ископали смо вриједне фосиле који су нам помогли да разумијемо ране фазе диверсификације код цвјетница. Дошло је до великог напретка у посљедњих 30 година.”

Недавно објављено истраживање показало је да су се ангиосперме ипак развијале релативно постепено.

Отприлике 350.000 познатих врста цвјетница чини око 90 одсто свих живих биљних врста.

Свијет без њих не би изгледао онако како данас изгледа.

А опет - одговора на нека кључна питања нема ни данас. Када су настале и одакле су оне потекле? Зашто су тако спектакуларно успјешне? Како је настала основна структура цвијета?

“Гнусна мистерија се наставља”, каже Фридман.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана