Богати кризе користе као димне завјесе

Њихови подаци показују да су супербогати за вријеме корона, а онда и ратне кризе у Украјини, постали хипербогати. Они су у овом периоду удвостручили своје богатство и уграбили скоро дупло више од остатка свијета заједно. Богатство милијардера расло је за чак 2,7 милијарди долара дневно. И прехрамбене, фармацеутске и енергетске компаније су више него удвостручиле свој профит током прошле године, исплативши 257 милијарди долара бонуса дионичарима. У исто вријеме више од 800 милиона људи одлази на спавање гладно.

Забијање клинова

Адвокат и финансијски консултант Бранко Павловић сматра да ови подаци, који су показали како је први пут у посљедњих 25 година дошло до истовременог раста и екстремног сиромаштва и богатства, нису никаква новост, јер се ради о процесу који траје још од 2008. године.

- Још тада је све некако кренуло. Експлозију богатства погоршале су владе и централне банке, које су убризгале трилионе долара јавног новца у глобалну економију након финансијске кризе 2008. године, онда и током пандемије. То је довело до повећања цијене имовине, а тиме и богатства најбогатијих људи. И бојим се да је ово данашње раслојавање много веће него у вријеме фараона и робова. О овој теми је и у Давосу расправљано, али из сасвим других побуда, јер све веће сиромаштво смета крупном капиталу - каже Павловић.

Упозорава и да екстремна концентрација богатства у рукама малог броја људи поткопава економски раст, повећава корумпираност политичара и медија, али и кородира демократију и подстиче политичку поларизацију.

Слично мишљење дијели и професор Филозофског факултета Националног аутономног универзитета државе Мексико Дејан Михаиловић, који истиче како је више него очигледно да је неолиберални капитализам постао неодржив. Како каже, само постојање милијардера и рекордних профита, док се већина људи суочава са штедњом, растућим сиромаштвом и кризом трошкова живота, доказ је економског система који не успијева да испуни основне потребе човјечанства.

Указује и како је посљедњих деценија економска неједнакост у свијету порасла до екстремних и опасних нивоа, што је постало велика егзистенцијална пријетња друштвима, осакаћујући способност да се оконча сиромаштво, нагризајући политику и доводећи будућност планете у опасност. Сматра и да су кризе за кризом забијале све већи клин између оних који имају и оних који немају, разоткривајући посљедице укоријењених неједнакости.

Према подацима “Оксфама”, најбогатијих један одсто држи чак 45,6 одсто глобалног богатства, док најсиромашнија половина свијета има само 0,75 одсто. Њихово истраживање, симболично названо “Опстанак најбогатијих” показало је и да 81 милијардер има више богатства од 50 одсто свијета заједно. И док најбогатији људи и компаније настављају да напредују, недавне кризе изазвале су огромне неуспјехе у борби против сиромаштва и глади у свијету, смањење броја радних мјеста и плата, те фискалне притиске који угрожавају животе и средства за живот најсиромашнијих људи на свијету. Свијет се такође суочава са неморалном, дуготрајном и растућом кризом глади. Чак и прије раста трошкова хране током 2022. године, готово 3,1 милијарда људи није могла да приушти здраву прехрану, а овај број је у порасту. Људи који живе у екстремном сиромаштву су више погођени повећањем цијена хране, јер они троше око двије трећине својих ресурса на храну.

Нова криза ће сигурно погоршати ове трендове. Растућа инфлација утиче на вриједност плата. “Оксфамова” анализа података о платама из 96 земаља показује да је 2022. најмање 1,7 милијарди радника живјело у земљама у којима је инфлација надмашила раст примања.

Традиционално објашњење за растућу инфлацију, да се јавља само када потражња премаши понуду, само дјелимично објашњава растуће цијене енергије и хране. Све већи број доказа указује на корпоративне профите и марже као значајан покретач инфлације. Не само да компаније пребацују повећане улазне трошкове на потрошаче већ оне такође капитализирају кризу користећи је као димну завјесу за наплату још виших цијена. Студије су откриле да је од 50 до 60 одсто инфлације вођено повећаним профитом. У Шпанији су открили да су корпоративни профити били одговорни за 83,4 одсто повећања цијена током првог квартала 2022. године.

Пореске игре

Сва досадашња истраживања, па и ово “Оксфамово”, показују да најбогатији вјешто избјегавају плаћање пореза. На примјер, показало се да један од најбогатијих људи у историји Илон Маск плаћа пореску стопу од 3,2 одсто, док још један од најбогатијих милијардера Џеф Безос плаћа мање од један одсто. Како је то могуће? Један од главних разлога је то што милијардери као што је Безос највише користе новац од све веће вриједности акција које посједују, умјесто да себи исплаћују велику плату. Ови добици се опорезују само ако продају своје дионице.

У извјештају “Оксфама” се наводи да, чим се придружите редовима супербогаташа, на располагању имате читав низ узбудљивих алата за избјегавање плаћања пореза. Можда размислите о стратегији избјегавања пореза на доходак “купи, посуди, умри”. Прво, купите имовину, попут компаније, али умјесто да себи дајете плату од компаније, која је опорезива, зашто не бисте посудили новац од банке? Јер кредити су ослобођени пореза! Такође, лако вам је приступити кредиту, јер сте већ веома богати.

Ипак, запамтите да не продајете ниједну своју имовину. У супротном ћете остварити капитални приход који ће вјероватно бити опорезован. Умјесто тога можете имати користи од чињенице да већина земаља не опорезује нереализовану капиталну добит. Дакле, ваша имовина може порасти у вриједности, а та додатна вриједност је ваша и неопорезована све док је не продате. На примјер, ако се цијена дионица “Амазона” удвостручи, Безос зарађује милијарде долара. Али зато што је ово зарада која се не посматра као приход у правном смислу, порез се не мора платити све док он не продаје никакве акције. Након срећног живота опуштајући се на својој суперјахти, требало би­ да можете предати цијело или већину свог богатства, без пореза, вашим насљедницима када умрете, јер двије трећине земаља свијета нема порез на насљедство на новац који дајете својој дјеци, а остали народи то слабо опорезују. То значи да заиста можете изградити породично богатство кроз генерације и олакшати својим насљедницима избјегавање плаћања пореза на исти начин на који сте ви то чинили. Постоји и низ агресивнијих стратегија које бисте могли размотрити. Прво, можете сакрити своје приходе и богатство у пореским оазама. Друго, могли бисте лобирати за ослобађање од пореза и рупе у закону које ће вам користити. Како наводе аутори поменуте студије “Оксфама”, све ово добро функционише ако имате политичку моћ и добре везе или ако пореске управе немају довољно средстава и не могу правилно спроводити пореска правила.

Ударање по џепу

На крају овог извјештаја “Оксфама” се поручује како је опорезивање богатих кључно за рјешавање ове невиђене “поликризе” и вртоглавог раста неједнакости. Наводе да, када би се увео порез од два одсто милионерима, три одсто онима који имају богатство веће од 50 милиона и пет одсто свјетским милијардерима, годишње би се прикупило невјероватних 1.700 милијарди долара, што би било довољно да извуче двије милијарде људи из позиције екстремног сиромаштва.

Према неким процјенама, једнократни порез на нереализовану капиталну добит само 1.000 најбогатијих грађана САД могао би генерисати више од један билион долара. Или, на примјер, уколико би се увео порез на богатство само једног човјека, Карлоса Слима из Мексика, он би могао донијети невјероватних 4,1 милијарду долара - довољно да запосли четврт милиона мексичких наставника.

“Оксфам” сматра да, као почетну тачку, свијет треба да има­ за циљ да преполови богатство и број милијардера до 2030. повећањем пореза и усвајањем других политика “разбијања” милијардера.

Како би се свијет учинио “праведнијим”, из ове организације предлажу опорезивање богатства по стопама које прогресивно редистрибуирају богатство и истински смањују екстремне неједнакости међу људима.

Стога сматрају да би прави потез могао бити увођење једнократног солидарног пореза на богатство и пореза на добит предузећа, као и много већих пореза на исплате дивиденди како би се зауставило кризно профитерство. Сматрају и да је потребно трајно повећати порезе најбогатијим људима, на примјер, на минимално 60 одсто. На овај начин, како су истакли, прикупила би се значајна средства која би могла бити употријебљена на сузбијање сиромаштва и глади, али и побољшање здравствене заштите и образовања.

Писмо

Група од 200 милионера и милијардера из 13 држава подржала је прогресивно опорезивање богатих. Своје мишљење објавили су у облику отвореног писма у којем позивају државне челнике на веће опорезивање екстремно богатих које би помогло становништву преоптерећеном оскудицом. Писмо су назвали “Цијена превеликог богатства”, а у њему су поручили да је ситуација алармантна и да проблем неједнакости не смије бити остављен за будуће генерације. Такође, казали су да тренд гомилања богатства може спријечити само опорезивање екстремно богатих и да с ти­м треба кренути што прије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.