Бљедолика створења скројена од језе и мрака и данас изазивају страх

Миланка Митрић
Бљедолика створења скројена од језе и мрака и данас изазивају страх

Приче о вампирима дио су фолклора различитих народа, почевши од касног 17. вијека, и кроз предања, митове, измишљене приповијести, приказивани су на разне начине. Једна нота је ту увијек присутна - то су неживе, нечисте силе које испијају крв другима, живе у тами и сјени из које су потекли.

Око њих је вео опскурног, вео циничног, тајанственог, мистичног, па чак понекад и духовитог. Бљедолика створења скројена су од прича, са истакнутим очњацима и покровом на раменима, плаштом од језе и мрака, који наткрива њихова шишмиколика плећа. У европским државама вампир је називан једогоња, вједогоња, упир, лампир, стригој, вриколак и морој.

- Вампир је подземни, ноћни демон, са натприродним особинама (могућност да се претвара у разне животиње, да се креће великом брзином, да дође преко свих препрека “осим преко воде и преко трња”); по своме постанку он је мртвац и ништа више - мртвац чије се тело није распало и који, према томе, може да устане из гроба и да лута - овако је вампире, између осталог, дефинисао Веселин Чајкановић у књизи “Мит и религија у Срба” објављеној 1973. године.

Мрачне силе таме вијековима су инспирација, како у књижевности, стрипу, тако и на филму. Кинематографија је изнедрила бројне верзије вампира, а међу њима је и човјек који је први утјеловио лик најпознатијег вампира, грофа Дракуле, на великом платну у филму који није нијеми филм - Бела Лугоши. Дракулу је прво глумио 1927. године, у бродвејској адаптацији романа “Дракула” аутора Брема Стокера, а након тога се 1931. године појавио у филму Тода Браунинга “Дракула”, базираном на бродвејском комаду, који само мотивацију вуче из Стокеровог дјела.

Роман “Дракула” објављен је 1897. године и сматрало се да је његова инспирација за стварање овог лика био влашки војвода Влад Цепеш. Осим њега, позната су и дјела Јохана Волфганга Гетеа “Коринтска невјеста” из 1797. године, “Кармила” Шеридана ле Фануа из 1871. године (што је роман који је можда био инспирација Стокеру). Прије верзије из 1931. године изашла су два нијема филма, “Дракулина смрт” (1921) и “Носферату” (1922).

Бела Лугоши рођен је 20. октобра 1882. године, звали су га краљем ужаса, јер је, осим грофа Дракуле, који је био дио филма “Абот и Костело срећу Франкенштајна” (1948), глумио и у неколико остварења попут филмова “Црна мачка” (1934), “Гавран” (1935) и “Франкенштајнов син” (1935).

Осврћући се на годишњицу рођења једног од најпознатијих Дракула, важно је вратити се и на то да су након Лугошија бројни славни глумци играли овог вампира, те истакнути значај мотива везаног за вампире и вампирство, који се провлачи кроз митологију, културу и умјетност.

- Вампири су на филму практично од самих почетака кинематографије. Они су изашли на лош глас због трилогије “Сумрак”, која се бавила вампирима, али на тако незанимљив начин да је вампирима, као аутентичним филмским јунацима, нанета повелика штета. Ипак, њихова снага на филму скоро да личи на ону из митологије - они су обнављају брзо и потом често имају и већу снагу - рекао је за “Глас Српске” драматург, стрип и филмски сценариста, режисер и критичар Ђорђе Милосављевић, осврћући се на тематику присутности створења таме у филмовима и на Лугошија.

Кроз добре и лоше моменте свјетске кинематографије постојали су, постоје и постојаће различите верзије, јер ће увијек неко жељети да створи нешто своје, да разруши или уруши класично, да удахне нови живот беживотним бићима.

- Бела Лугоши је диван, наравно, али многи други глумци су у овој улози имали значајна остварења и много после њега. Можда је најпознатији Гери Олдмен као гроф Дракула, али су мени у памћењу остали вампири који су ме плашили у младости, на пример, Кифер Сатерленд у филму “Изгубљени дечаци” или Бил Пакстон и Ланс Хенриксен у филму “Близу таме” - додао је Милосављевић.

Међу најславнијим именима је Кристофер Ли, који је Дракулу глумио у неколико остварења: “Дракула: Принц таме” (1966), “Дракула је устао из гроба” (1968), “Гроф Дракула” (1970), “Окус крви Дракуле” (1970), “Још једном” (1970), “Дракулини ожиљци” (1970) и “Cuadecuc, vampire” (1970), затим у “Дракула А. Д. 1972” (1972), “The Satanic Rites od Dracula” (1973), “Дракула и син” (1976). Ту је, наравно, поменути Гери Олдмен, који је Дракулу глумио у филму из 1992. године “Дракула” Брема Стокера, као и Џерард Батлер у остварењу “Дракула” (2000), Џонатан Рајс-Мајерс у серији “Дракула” из 2013. године, те Лук Еванс у филму “Dracula Untold” из 2014. године. Осим наведених, ту су и филмови у којима су главни јунаци вампири, попут остварења “Влејд”, “Ундењорлд”, “Буффџ - тхе вампире слаџер” и друга.

Иако нису директно везани за лик Дракуле, вампири су у српској књижевности и кинематографији били присутни у различитим облицима, а ту су, између осталих, у причама Милована Глишића, те у хорор филму “Лептирица” (1973) Ђорђа Кадијевића. У филму снимљеном по Глишићевој приповијеци “После деведесет година” (1880) ријеч је о најпознатијем вампиру Сави Савановићу, а глумио га је Петар Божовић. У годинама након тога значајно је поменути и филм “Пун месец над Београдом” (1993) Драгана Кресоје.

Што се књижевности тиче, запажена је новела “Свети рат” (1996) Горана Скробоње, стрип-серијал “Пали анђео” Дејана Вујића, те “Константиново раскршће” (2009) Дејана Стојиљковића и “Дружина Дарданели” сценаристе Павла Зелића и цртача Драгана Пауновића. Прошле године је, у преводу с њемачког, објављено и дјело “Вампири у Србији у 18. веку”.

Фасцинација вампирима је и данас присутна, те уз бројна дјела, из домена фантастике и хорора, и даље су заступљени у филмовима, серијама и стриповима. Рекло би се, једна од оних класичних, вјечних инспирација за многе.

- Ова митологија, књижевна и филмска, сад ме у ствари занима и више него икад пре, пошто се тренутно бавим адаптацијом романа “Константиново раскршће” Дејана Стојиљковића, у коме главну улогу има управо један необичан вампир, Немања Лукић, официр Југословенске војске у отаџбини и британски шпијун - објаснио је Милосављевић, а снимање серије “Константиново раскршће” предвиђено је за крај 2020. године.

Стрип

Ове године је најављено да ће крајем сљедеће године бити објављено стрип издање (“Legendary Comics”) Стокеровог романа “Дракула”, у којем ће лик Дракуле бити инспирисан Лугошијем. Илустрације ће радити Ел Гаринг.

- Постојале су бројне стриповске адаптације Дракуле, али ујединити роман Брема Стокера у вјерној адаптацији са формом Дракуле у лику Беле Лугошија је остварење сна - рекао је Роберт Наптон из “Legendary Comicsа”.

“Чудовиште из Сомбора”

- Два чувена филмска глумца, Борис Карлоф познат по улози чудовишта у филму “Франкенштајн” из 1931. године и Бела Лугоши, најчувенији филмски Дракула из истоименог филма, такође снимљеног 1931. године, требало је 1940. године заједнички да сниме филм “Монстер оф Зомбор” (“Чудовиште из Сомбора”), који је већ био увршћен и најављен у књизи кампање “Јуниверзал пикчерса” за 1940/41. годину. Ипак, филм никада није снимљен, вероватно због прекомпоновања филмаџија на актуелну ратну тематику. Како је Бела Лугоши, као млад мађарски глумац (иначе буњевачког порекла - отац му је од Блашковића, а мати од Војнића), неко време, почетком XX века, глумио у сомборском позоришту, можемо да претпоставимо на који се Сомбор мислило - навео је љетописац Милан Степановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана