Бити дуговјечан као корњача Џонатан од 190 година
ПАРИЗ - Нове научне студије откривају да брзина метаболизма није главни покретач старења, како се прије мислило.
Студије откривају трагове који би могли другачије усмјерити будућа истраживања.
На примјер, када је научни тим анализирао просјечну температуру организма неке врсте, супротно брзини метаболизма, откривено је да топлији гмизавци брже старе, док је тај процес код водоземаца, који су хладнији, спорији.
Једна теорија показала се тачном - животиње са заштитом попут корњачиног оклопа или хемијским особинама попут токсина које одређене жабе и даждевњаци могу да испуштају живјеле су дуже и стариле спорије у поређењу са онима без ових карактеристика.
Оклоп је значајан за старење јер је - корњачу тешко појести, напомињу научници.
То корњачама омогућава да живе дуже, па еволуција има утицај на успоравање старења.
Студија тима са Универзитета из Јужне Данске примијенила је сличне методе на 52 врсте корњача у популацијама зоолошких вртова, откривши да их је 75 одсто показало занемариво старење.
Ако неке врсте заиста "побјегну" старењу, а истраживања успију открити како до тога долази, људско здравље и утицај на дуговјечност могли би имати користи од тога.
Али, упркос слабијем старењу неких врста, чак и ако оне немају повећану смртност проласком времена, ипак показују слабости повезане са старијом доби, преносе агенције.
Тако је и веома стара корњача Џонатан са Сејшела, за коју се тврди да има 190 година, сада слијепа, изгубила је чуло мириса и морају је хранити руком.
Упркос могућности одгађања старења, зубу времена нико не може побјећи, констатују научници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
