Бара Тишина код Шамца оаза мира и задовољства

Влада Републике Српске донијела је 26. септембра одлуку којом се мочварно-барски комплекс "Тишина" проглашава заштићеним стаништем четврте категорије.

"Тишину" чине мочваре и баре - Мала Тишина, Велика Тишина /према којој је цијели комплекс и назван/, бара Одмут и повремени водоток Жандрак.

Овај комплекс представља једну од малобројних континенталних природних бара и мочвара у плавном подручју ријеке Саве која је значајан фактор хидролошке стабилности и заштите од поплава.

Комплекс је и важно станиште за бројне врсте биљног и животињског свијета, од којих се многе налазе у додацима ЕУ Директиве о стаништима и Директиве о птицама.

Предсједник Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета из Бањалуке Јовица Сјеничић каже да је општина Шамац бару Тишина прогласила за природну ријеткост још 1985. године, међутим, тај статус је изгубила након распада СФРЈ.

Од 2000. поново је разговарано о њеној заштити кроз неке пројекте, али тек 2017. године, иницијативом Друштва, званично су покренуте активности за проглашење заштићеног подручја и утврђивање тренутног стања биљног и животињског свијета.

Општина Шамац усвојила је иницијативу једногласно и упутила Заводу за заштиту природе и ресорном министарству, који су донијели Акт о заштити, објашњава Сјеничић.

Бара Тишина је једна од локација које су биле предмет истраживања научника још за вријеме Аустроугарске. Истраживали су је и познати њемачки ботаничар Ото Сентнер, хидробиолог Ђорђе Протић, те ботаничарка Жељка Бјелчић.

Сви њихови резултати говоре да је ријеч о вриједном и науци занимљивом подручју.

То је посљедња очувана мочвара уз Саву у Српској и БиХ. Она је станиште многим угроженим врстама птица /око 130 врста/, воденим биљкама (175 врста), рибама (20 врста)...

"Оваква подручја су важна за ублажавање климатских промјена, поплава и пречишћавање воде, а, истовремено, омогућавају развој туризма за фотографе, излетнике и риболовце", каже Сјеничић за Срну.

Правном заштитом баре Тишина добија се прилика за развој и улагање у обнову овог подручја, а, истовремено, и за квалитетнији живот мјештана.

Актом о заштити, заштићено је подручје од око 200 хектара, од чега је око 30 одсто у власништву Републике Српске и то је строжи режим заштите (водене површине), а 70 одсто земљишта је у приватном власништву - то су већином пољопривредне површине.

"Долази до промјена у смислу управљања и ревитализације нарушених дијелова екосистема. Имамо више прилике за чишћење отпада, за уклањање минираних подручја и за обнову нарушених дијелова тог подручја", наводи Сјеничић.

Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Ведрана Михаљчић напомиње да је 2017. године бањалучко Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета поднијело иницијативу општини Шамац за покретање заштите подручја баре Тишина.

Она најављује да ће општина Шамац у наредне двије године усвојити програм управљања тим подручјем.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.