Бањалучани Ирена и Ђорђе у Грацу откривају најдубље тајне звукова

Каријера брата и сестре Периновић почела је прилично давно као хоби. Ирена и Ђорђе од малих ногу свирају по неколико инструмената, а радећи у породичној фирми развили су љубав за технику. Репарација звучних кутија Етно-групе “Ива” само је један у низу успјешно завршених пројеката. Ирена, студент треће године аудио-инжењеринга, каже да их је срећа чланова Етно-групе “Ива” и те како ганула, зато што “вратили у живот” старе звучне кутије. 

- Професор Саша Павловић из Етно-групе “Ива” је наш велики пријатељ, који нам је највише помогао приликом уписа на студије у Грацу. Била нам је част да им колико-толико помогнемо. Искрена да будем - нама је ово, поред задовољства, била и корисна вјежба - прича Ирена, која је заједно са братом љубав према музици спојила са техником.

Ђорђе, студент мастер студија електротехника и аудио-инжењеринг, прича да је са десет година кренуо да присуствује пројектима на терену са тада већ одраслом и уходаном екипом, па је са њима већином монтирао опрему за концерте, а послије је кренуо да ради и реализацију.

- Све се то у почетку чинило компликованим, што је и сасвим нормално за неког ко још није уписао ни средњу школу. Прво што је мене лично кренуло интересовати је дизајн свјетла и бине, али то ми је поприлично лако ишло и још увијек иде. Међутим, видио сам да је звук много комплекснији, из чистог разлога што се не види, за разлику од свега осталог чиме се наша фирма бави. Тако сам негдје са 14 година, дакле на крају основне школе, направио прву активну звучну миксету коју још увијек користим за личне потребе - испричао је Ђорђе.

Додаје да је битан дио те струке, односно аудио-инжењеринга, умјетност.

- Сестра и ја смо музички образовани, а и послије завршетка основне музичке школе наставили смо свирати. Развијање слуха и наслушаност је врло битан сегмент наше струке. Проблем је што је у Српској ово занимање дефицитарно. Има врло мало људи који знају било шта о звуку, а не постоји ниједан аудио-инжењер чак ни у цијелој БиХ - казао је Ђорђе и додао да је то сасвим и логично, јер аудио-инжењери морају савршено да знају и физику/математику, а да не заостају са умјетничком развијеношћу.

Због тога када се наиђе на проблем заштите од буке, акустике ентеријера или нечега сличног, што заправо утиче на све људе у БиХ, истакао је Ђорђе, нема никога ко то може да уради по пропису, те морају да се зову странци, који свој рад скупо наплаћују, поготово за овдашњи стандард.

- Из свих тих разлога сам одлучио да на крају средње школе упишем електротехнику и аудио-инжењеринг у Грацу, између осталог, да бих послије могао да то знање донесем кући. Искрено, није ми се свидјела идеја да морам студирати на страном језику, али то је била једина опција, јер овај смјер постоји на свега неколико мјеста у Европи, а ја сам, логично, узео најближе - открио је Ђорђе.

Прошле године Ђорђе је радио дипломски на тему “Акустичка мјерења и санација аудиторијума”, гдје је заједно са двојицом колега направио пројекат за санацију двију сала на Техничком универзитету у Грацу.

- Овај пројекат је рађен заједно са архитектама с нашег универзитета, како би заправо и требало да се ради. Просторија треба у исто вријеме да буде угодна визуелно, али и звучно. Сљедећи корак у вези са акустиком просторија је био производња апсорбера и дифузора за звук унутар наше фирме, да бисмо и акустику у нашој домовини могли довести на завидан ниво - казао је Ђорђе, који тренутно ради на пројекту 3Д звука, што се своди заправо на симулације и виртуелну реалност, али може да се примијени и за друге ствари. То би у суштини био наставак на оно што су он и сестра радили за професора Сашу Павловића. Ирена и Ђорђе кажу да ће по завршетку факултета имати довољно знања да ријеше све проблеме по питању звука, а на које људи са ових подручја свакодневно наилазе.

- Све то, уз усавршавање струке кроз пројекте у Бањалуци и у Грацу, требало би да донесе бољитак, нама и нашем народу - казали су за крај Ирена и Ђорђе.

Све се вратило

Професор и умјетнички руководилац Етно-групе “Ива” Саша Павловић каже да су га Ирена и Ђорђе ганули својом гестом, пажњом и добротом, те одушевили новостеченим знањем и умијећем.

- Изузетно ми је драго што се уложено време и подарено знање вратило и знањем и добротом. Такође, посебно ми је драго када видим да млади људи настављају породични посао који желе да применом знања стечених на студијама у иностранству унапреде и осавремене на нашим просторима - казао је Павловић.

На крају, професор им је пожелио да успјешно наставе школовање, те да се по завршеним студијама врате у Српску и наставе са даљим развојем њихове породичне фирме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.