Авион пете генерације Ј-20 визуелно јединствен

Горан Ајдер
Авион пете генерације Ј-20 визуелно јединствен

Кина као једна од суперсила константно ради на побољшању својих оружаних снага, а тако држи корак с Америком, Русијом и још неким земљама.

 Иако Кина и Кинези у модерној данашњици немају велико искуство у ратним операцијама, као што је то случај с Американцима и Русима, који константно одржавају борбену готовост на ратиштима широм свијета, тако да су њихови војници далеко искуснији него кинески војници, који нису нигдје ратовали.

Не треба се заваравати у вези са њиховом обученошћу, то није пресудно, али има велики значај. Да би једним дијелом превазишли то, Кинези максимално улажу новац и труд да би израдили што модернију технологију да би кинеска војска лаком обуком и руковањем модерним оружјем била што растерећенија и ефикаснија.

У то се убраја кинеско ратно ваздухопловство, које је једна од најјачих карика у оружаним снагама. Кинези су такав народ да, најприближније речено њиховој нарави, што виде код другог произведу код себе ако је добро.

Ово сам напоменуо зато што су Кинези склони преузимању нечега од друге стране ако то они немају. Када су у питању летјелице, Кинези немају рјешења кад је у питању градња авиона који би визуелно био јединствен изгледом. Обично се то своди на куповину лиценце неких земаља, нпр. Русије, од које су Кинези откупили лиценцу “сухоја 27” и 33 за производњу кинеских вишенамјенских авиона Ј-11, Ј-15, Ј-16 или, у другом случају, ако Кинези нешто не могу новцем купити у смислу да нека земља не жели сарадњу са њима, они ће прикупити слике и документацију, проучити то и направити.

Сличан случај догодио се за вријеме бомбардовања НАТО авијације Савезне Републике Југославије 1999. године када је оборен амерички Ф-117, неки дијелови авиона који су остали читави послије рата у музеју очигледно су скенирани па су информације некако пронашле пут до Кине, тако је направљена кинеска варијанта Ф-117.

По тврдњи америчких медија, авион је стајао испред једног индустријског хангара у Кини, а Американци су то све добро видјели и снимили из ваздуха.

Не може се рећи да се све своди на куповину и копирање, али је то у већини случајева код Кинеза. Кинези ипак имају и своје нешто идентично, а то је авион пете генерације Ј-20, који је визуелно јединствен и не примјећује се сличност са руским СУ-50 и америчким Ф-22 и Ф-35 ривалима. Иако врло добар, кинески вишенамјенски авион четврте генерације Ј-10 Chengdu НАТО ознака Фиребирд не може се похвалити као јединствен у визуелном погледу. Ј-10 визуелно је скоро исти авион, само другог имена, као израелски борбени авион ИАИ Лави.

Много је приче било о томе како су Кинези дошли до израелског авиона, а Израелци на неки начин нису могли ништа рећи о том питању. Кинези су на пројекту градње авиона Ј-10 сарађивали са Русима. Гледајући са стране, Ј-10 личи и европском еврофајтеру, поготово због усисника ваздуха, који је правоугаоног облика, а налази се испод пилотске кабине.

Ту су и крилца канарди. Кабина Ј-10 личи руским авионима “МиГ-29” и “сухој-27”. Авион је конфигурисан са дизајном делта крило одозго пошто је Ј-10 једномоторни авион. Бочне стране су уже него код еврофајтера, који је двомоторни борбени авион па је шири, тако да ту кинески Ј-10 личи шведском “Ј-39 грипену”, који је такође једномоторни борбени авион.

Увиђајући кинески начин размишљања и функционисања не може а да се ипак не каже да је то изузетан народ који је својим трудом и радом дошао ту гдје и јесте, економски најјачи на свијету с огромном територијом и народом. Ј-10 је изузетан борбени авион четврте генерације, а то доказује и податак да је Србија прије обнављања ратног ваздухопловства планирала да као једну од опција има и набавку кинеског борбеног авиона Ј-10.

Материјали који су примијењени и уграђени на Ј-10 су металне легуре и композитни материјали велике чврстоће и мале тежине. Ј-10 може да се похвали са 11 подесивих носача за оружје разних варијанти. Кокпит је врло добро одрађен тако да пилот има видљивости од 360˚. Ј-10 има савремене рачунарске системе у рангу са западним и источним вишенамјенским авионима четврте генерације.

Радар на Ј-10 има могућност праћења до 10 мета, од чега двије активно прати у смислу погађања. Мотор на Ј-10 је руске производње, моћни “сатурн АЛ-31ФН”, који се користи на авиону “сухој-35”, што опет довољно говори о раду Кинеза. Корисници авиона Ј-10 су: Кина, Пакистан и Бангладеш. Ј-10 Chengdu технички подаци: варијанте једносјед и двосјед, дужина 16,43 м, размак крила 9,75 м, висина 5,43 м, тежина авиона - празан 8.840 кг, нормална полетна тежина 12.400 кг, максимална тежина 19.277 кг, максимална брзина 2.327 км/х, плафон лета 17.000 м, наоружање руски топ ГШх-23 калибра 23 мм, пројектили ваздух-ваздух, ваздух-земља и разне врсте бомби.    

ГОРАН АЈДЕР, војни аналитичар

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана