Аустријски и њемачки медији о Хрватској: Горе него у рату

Тањуг
Аустријски и њемачки медији о Хрватској: Горе него у рату

ЗАГРЕБ - Аустријски Пресе и немачки Рајнише пост објавили су текст под насловом “Хрватска: Горе него у рату”, који се бави изазовима ове туристичке сезоне у Хрватској.

 “Криза је од туризма зависну Хрватску ударила пуном снагом”, наводи аутор Томас Росер и додаје да би дугорочно то могло бити добро за Хрватску.

На почетку он описује празну Опатију, уз подсјећање да је она уобичајено у ово вријеме увек била пуна туриста.

“Прољеће у Опатији је увек лијепо, али ове године је било чудно без гостију”, каже Радован Лазић из хотела Адриатик, који додаје да је и током рата у хотелу било људи, биле су ту смјештене избеглице, али да за време пандемије није било баш никога.

“Отказивање резервација, финансијски притисак расте, несигурност је све већа - све то узнемирава људе”, описује Лазић атмосферу у хотелијерској бранши.

Ниједна европска земља није толико зависна од туриста као Хрватска, истиче се да је приход од туризма скоро петина БДП-а.

“Криза коју је изазвао вирус корона стога је најновију чланицу ЕУ погодила као ниједну другу: према процјенама Бечког института, Хрватска ће имати пад привреде од 11 одсто”, пишу аустријски и њемачки листови, пренео је хрватски портал Индекс.

Хрватски Јадран ће од 15. јуна бити званично отворен за туристе, а за јесен се пребацују конгресна окупљања која су била заказана за прољеће.

У чланку се наводи и другачији примјер из хрватске привреде, а то је Вартекс, којем је “након дуге кризе прошле године нови капитал дао живот”, а сада се уз одјела од твида шију и заштитне маске.

Предсједник управе Томислав Бабић не гледа песимистично у будућност, наводи се у чланку. Бабић сматра да ће се производња вратити из Азије у Европу.

“Производимо за тржиште које нам је близу па тако можемо брзо да реагујеммо на трендове, за разлику од конкуренције која увози сву своју робу”, каже Бабић.

Наводи се да би Балкан могао можда профитирати од прекида ланаца снабдјевања током пандемије јер ће сада европске земље хтјети да имају производњу у близини уместо у Азији, а на Балкану има радне снаге, а плате нису високе.

“Хрватској је након кризе 2008. требало пола деценије да се врати привредном расту. Овај пут би могло ићи брже: већ за 2021. се предвиђа раст од четири одсто”, наводи се у тексту и констатује да ће бити потребно годину дана да се надокнади овогодишњи минус.

Задужење државе ће се, кажу, пак попети на 90 одсто па постоји могућност “да најмлађа чланица опет не успје да се приближи ЕУ просјеку, већ да заврши на поду”.

Спомиње се и отказивање Европске престонице културе у Ријеци као још један ударац за Хрватску.

“Нарочити је проблем незапосленост, која се од марта до маја повећала за 32,4 одсто. Тренутни број од 160 хиљада незапослених могао би се удвостручити до краја године”, наводи се у тексту аустријског и њемачког листа.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана