Архаична имена поново у моди

Јана Кезић
Архаична имена поново у моди

БАЊАЛУКА - Најчешћа женска имена уписана у матичне књиге рођених у Српској током прошле године, према подацима Завода за статистику РС, била су Софија, Милица, Марија и Ана, док су се међу најчешћим мушким именима нашли Лука, Лазар, Стефан и Василије.

Према подацима Завода за статистику РС, у 2019. години као најчешће мушко име које је уписано у матичне књиге рођених издваја се Лука, док је женско најчешће уписивано име Софија.

Гледајући податке Завода за статистику РС уназад до 2011. године, грађани Српске, мимо већ наведених имена, најчешће су дјевојчицама давали име Милица, а дјечацима Никола.

Социолог Ведран Француз казао је за “Глас Српске” да се сваким даном рађа велики број дјеце, па је самим тим и избор имена вишеструк, те да је подјела имена на традиционална и интернационална неминовна.

- Карактеристично је то што родитељи теже да име које дају дјеци има некакав симбол. Често та симболика у имену може послати неку поруку, каквим га желе и каквим га виде. С друге стране, име може бити везано и за неког од предака на кога су једно од родитеља било поносни па су компромисом дошли до баш тог избора - рекао је Француз.

Како додаје, када је ријеч о давању имена, на нашим просторима често је присутан и религиозни елемент.

- У посљедњих неколико година можемо констатовати повећање броја вјерника на простору БиХ, јер је у претходном периоду постојао један систем уређења државе у којем елемент религије није био присутан, гдје таква идеологија није давала посебан допринос и статус црквеним елементима. Данас се много више истиче елемент вјере, што је допринијело повећању броја вјерника, а и давању таквих имена - објаснио је Француз. Додао је да родитељи врло често користе и црквени календар при избору имена.

- Најчешћа имена током прошле године као што су Лука, Лазар, Василије, Милица су доказ да је наш народ доста религиозан и да придаје значај свему томе - рекао је Француз.

И социолог Иван Шијаковић рекао је за “Глас” да се у посљедњих двадесетак година враћа изворни српски имиџ када је у питању давање имена.

- Увек имате те таласе моде давања имена. Сада је то свакако повезано са неком врстом израза, изражавања традиционалних вредности. Свако хоће да се уклопи, да деци дају имена која су препознатљива, која представљају тај неки национални корпус имена, која сама својим именом симболизују неку традицију - казао је Шијаковић.

Додао је да се то, наравно, увијек догађа у неким таласима, када неко започне, тренд се наставља једно вријеме па онда наступе нека друга имена.

- Сматрам да се често дешава да је давање имена израз неке оданости, некој традицији, окружењу и разликовању од других - казао је Шијаковић.

Психолог Александар Милић казао је да се код нас догодила позитивна појава, гдје традиционална стара имена постају модерна и нова.

- Када родитељи дају дјеци било које име, асоцијације су увијек позитивне, на добро и врлину. Наравно, различити су извори и свако има асоцијацију. То да уз свако име иде субјективни осјећај угоде, пријатности и ишчекивања је неминовно. Нико не даје име које не жели - казао је Милић.

Музејски савјетник и етнолог музеја РС Владимир Ђукановић сагласан је да људи у посљедње вријеме све више бирају имена за дјецу уз помоћ црквеног календара.

- Људи се од Одбрамбено-отаџбинског рата све више враћају тим нашим архаичним и традиционалним именима. Морамо знати да смо у претходном периоду, прије овог рата, прошли кроз период комунизма, гдје су била заступљена нека друга имена. Више су била имена која су у том моменту била модерна, као што је и мо­ј - Владимир, по руском поријеклу - рекао је Ђукановић.

Казао је да је у друштву давање старих имена постало популарно.

- Некада се није могло замислити да се некоме да име по баби или дједу, а сада је то сасвим редовна појава - казао Ђукановић.

Касија, Настја, Кирил, Костја и Николај нека су од необичних имена која су у посљедњих неколико година уписана у матичне књиге рођених у Српској. Занимљив је податак да већ деценијама ниједан дјечак није назван Лујо, именом које је велики крајишки књижевник Петар Кочић прославио својим дјелима.

Битно је поменути да прописима није утврђено која су забрањена имена, али је у подзаконским актима предвиђено да се у случајевима када се додијели погрдно име које вријеђа морал или оно које је у супротности са обичајима и схватањима средине, у поступак укључује орган старатељства. Занимљиво је и да су током прошлог вијека, али и нешто даље у историји, дјеци давана имена уз ослонац на религијска, али и паганска вјеровања. Велику улогу играо је датум рођења, па уколико рођендан дјетета пада на одређен празник, име се обавезно везује за њега. Баш тако су дјеца рођена око Божића или током њега носила имена као што су Богдан, Божица, Божана. По сличном принципу креирана су лична имена, која су слала поруку да дијете буде здраво или да преживи, јер сматрано је да имена имају магијску моћ. Тако би у неким прошлим временима родитељи дали дјетету име Вук или Лав да буде снажан, здрав и храбар. У то доба рађан је велики број дјеце, али, нажалост, велики број их је и умирао, па су родитељи давали и имена попут Остоја, како би дијете “остало”, преживјело. Међу нека од заборављених старих српских имена спадају Варвара, Дрина, Иконија, Калина, Рајна, Роса. А када је ријеч о мушким именима, ту су Вукоман, Данчул, Јордан, Калин, Обрен, Реља, Тадија, Угљеша, Шакота.

Павле и Уна

Према подацима Завода за статистику РС, у топ десет најчешћих имена која су уписана у матичне књиге рођених у 2020. години, између осталог, издвајају се Павле, Алекса, Михајло, Јован и Андреј. А што се тиче женских имена, ту су Уна, Ана, Дуња, Катарина, Теодора, Сара и Нађа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана