Америка и 11. септембар 2001: Дан када се све срушило попут куле од карата

Вељко Зељковић
Америка и 11. септембар 2001: Дан када се све срушило попут куле од карата

Породице жртава терористичког напада који се десио 11. септембра 2001. године, приликом којег је погинуло око 3.000 људи, поручиле су америчком предсједнику Џоу Бајдену: “Не долази на церемонију, држи се даље. Не долази док се не скине ознака повјерљивости са података о нападима.”

Више од 1.800 људи потписало је ово писмо, у којем је Бајден позван да скине ознаку тајности са докумената који су до сада на себи носила ознаку “топ сикрет”, а за која они вјерују да показују умијешаност Саудијске Арабије у овај подмукли терористички напад. Породице жртава сматрају да су саудијски званичници унапријед знали за овај напад, а нису учинили ништа да га зауставе. Прошлог мјесеца је испитано неколико бивших саудијских званичника, али је и на њихова свједочења стављена ознака тајности, што је додатно наљутило породице жртава, које сматрају да Министарство правде и ФБИ свјесно настоје да прикрију праву истину о нападима, а за шта су оптужили и Џорџа Буша, Барака Обаму и Доналда Трампа, који су сви редом одбијали да отпечате архиве, уз образложење да би тиме била угрожена национална безбједност САД. 

Притисак породица, пред обиљежавање годишњице, натјерао је ипак актуелног америчког предсједника да размотри ту могућност, те је наложио тајним службама да размотре могућност скидања ознаке тајности са одређених докумената. Читав посао “провјере” требало би да траје бар шест мјесеци.

Строго повјерљиво

Да ли ће се икада сазнати права истина о овом догађају? Шеф Представништва Републике Српске у САД Обрад Кесић сматра да се ради о изнуђеном политичком маневру Бајденове администрације, те да је зато и скептичан да ће надлежне службе отворити своје архиве и скинути ознаку тајности са многобројних докумената, а који би могли расвијетлити читав овај трагични догађај, али и евентуалну улогу БиХ у овом терористичком чину.

Поједини медији својевремено су објавили да је Халид Шеик Мухамед, којем су Америци суди као наводном организатору овог терористичког акта, једно вријеме имао пребивалиште у БиХ, на адреси општине Стари град, а касније и у Зеници. Наводно су чак два лица која су отела авион, Навас ел Хазми Халид и Алми Хар Тик имали двојна држављанства - саудијско и БиХ.

- Када би се скинула ознака тајности са тих докумената, вероватно би се открило и како је Америка подржавала и наоружавала део ових терориста док су они градили своје ћелије широм Европе, али и арапског света, а што јој се касније вратило попут бумеранга. Због тога сам убеђен да ни ови списи неће угледати светло дана у догледно време - каже Кесић.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар Срђа Трифковић, објашњавајући да ако је и било неке завјере, заташкавања и прикривања доказа на “високом нивоу”, онда ће ти исти који и даље контролишу америчку “дубоку државу” то поново онемогућити.

- Можда само скину ознаку и вео тајности са “биографија” појединих нападача, а који су имали, како се испоставило, дубоке везе са Саудијском Арабијом, јер је чак 15 од 19 терориста самоубица било из ове државе. Лобисти ове исламске државе до саду су у Вашингтону успешно то спречавали, али након притиска јавности, а поготово након бруталног убиства новинара Џамала Кашогија, а које је, како се испоставило, одобрио саудијски принц Мохамед бин Салман, верујем да би Вашингтон ипак могао променити плочу и заузети нешто чвршћи став - истакао је Трифковић, наводећи да би сигурно било интересантно сазнати како се срушила једна од зграда у комплексу Свјетског трговинског центра, а која је није била погођена авионом.

Црни дан

Да би се уопште схватило шта се тог дана десило, како је и зашто дошло до овог терористичког напада, те како се то одразило на демократију, унутрашњу и спољну политику, повећан степен мржње, те рестрикцију слобода, неопходно је прво вратити се у 90-е. Оно што већина људи заборавља јесте да је значајних терористичких напада инспирисаних исламистичким убјеђењима било још током ових година. Покушај рушења Свјетског трговинског центра 1993. године, а пет година касније и симултани бомбашки напади на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији, приликом којих је погинуло 200 људи. До њих је дошло након што се Бин Ладен, некадашњи авганистански “ученик”, кога су у Вашингтону оспособили за борбу против Руса, окренуо и прогласио свети рат - џихад против САД. И није се дуго чекало. Терористички напад 11. септембра 2001. промијенио је све наглавачке у Америци, али и свијету. Све се срушило попут куле од карата, од политичког система, до грађанских слобода. Од демократије није остало готово ништа.

Четири авиона која су летјела тог лијепог и сунчаног дана над источним дијелом САД употријебљени су од стране терориста као џиновски навођени пројектили који су ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона. Два авиона прво су ударила у куле близнакиње Свјетског трговинског центра у Њујорку. Први у сјеверну, а други у јужну кулу. Када је ударио први авион, процјењује се да је у кулама било 17.400 људи. Зграде су се потом запалиле, заточивши на хиљаде људи на вишим спратовима и обавивши читав град густим димом. За мање од два сата обје куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима, пепела и комада бетона. Трећи авион уништио је западно крило Пентагона, сједишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе, а четврти авион се срушио у поље у Пенсилванији, након што су путници пружили отпор терористима. Вјерује се да су отмичари намјеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону. Свеукупно је страдало 2.977 људи. У кулама близнакињама највише - 2.606. Било је потребно више од осам мјесеци да се рашчисти “нулта тачка” - мјесто на којем су се срушиле куле близнакиње. На тој локацији сада се налазе споменик и музеј. Како се касније открило, отмице је извело деветнаесторо људи, од којих је већина била поријеклом из Саудијске Арабије. Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку, коју су завршили у летачким школама у широм Америке. Обавјештајне службе су тада саопштиле и да је ове терористичке нападе из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа “Ал-Каида”, која је, предвођена Осамом бин Ладеном, кривила САД и њихове савезнике за ратне сукобе у муслиманском свијету. Тадашњи амерички предсједник Џорџ В. Буш под притиском јавности покреће глобални рат против исламског тероризма, те напада до тада непокорени Авганистан, а онда, пар година касније, и Ирак.

Предсједник Буш је тада поручио да рат против тероризма почиње са “Ал-Каидом”, али и да се ту неће завршити док свака терористичка група на свијету не буде пронађена, заустављена и побијеђена.

Патриотски закон

Према ријечима универзитетског професора из Београда и стручњака за екстремизам и тероризам Марије Ђорић, за 11. септембар се може слободно рећи да представља “мајку свих догађаја”, с обзиром на то да је створио један нови концепт борбе против тероризма. Тада је почело да се говори о свјетској борби против тероризма, први пут једна држава објавила је рат некој терористичкој организацији, а тероризам је постао и глобални феномен “пар екселанс”.

- Реч је била о тектонском покрету у међународним односима, који је са једне стране интензивирао борбу против тероризма на глобалном нивоу, али у великој мери и окрњио људска права и слободе - истакла је она, додајући да су посљедњи догађаји из Авганистана показали колико је та борба против тероризма била уистину ефикасна.

Након овог догађаја, Америка из године у годину биљежи раст антимуслиманског насиља. Иако су политичари и званичници понављали да је ислам мирна религија, чија су учења преокренули терористички екстремисти, многи људи у Америци и широм свијета изједначавали су ове нападе са исламом и показали бијес према свакоме ко је изгледао као муслиман. То је, према ријечима саговорника “Гласа”, и данас више него присутно у овој земљи, изазивајући дубоке подјеле у америчком друштву.

- Ове поделе су све веће. Али ту су и оне политичке. Демократе су заратиле са републиканцима, глобалисти са антиглобалистима. Поред тога, све веће је и неповерење грађана у државу и њене институције, посебно према војсци, а што је први пут да се дешава након Вијетнамског рата. Али, оно што је јако интересантно јесте однос младих према Патриотском закону, који је био велики удар на грађанске слободе, али и на идеју о слободном друштву као камену темељцу дотадашње америчке демократије. Већина грађана је тада прихватила овај закон због великог страха од тероризма. И од тада, па до данас, све више људи сматра да је он неопходан, а такав став је посебно присутан код младих људи, који су за још већу цензуру и ускраћивање појединачних слобода. Апсурд је да велики број образованих младих људи подржава овај акт. Они помало личе на некадашње “марксисте”, који су говорили да крајњи циљ оправдава средство, тако да сада у Америци имамо огромну деградацију демократије и личних слобода - каже Кесић, додајући да Вашингтон ни након толико година није извукао поуке из овог догађаја, јер политички естаблишмент, који контролишу глобалисти, не може и даље да прихвати да се свијет промијенио, те да Америка више није једина суперсила у свијету. 

Иначе, поменути контрадикторни Патриотски закон усвојен је само шест недјеља након 11. септембра, док су се власти трудиле да поправе обавјештајне пропусте који су познатим терористима омогућили да уђу у САД и изврше најсмртоноснију завјеру у америчкој историји. Овај контроверзни акт одобрио је, наиме, крупне промјене у начину на који су домаће обавјештајне агенције попут ФБИ-ја могле да врше надзор. Дугогодишња правила која су имала за циљ да заштите Американце од “неразумне потраге и запљене” олабављена су или избачена у име националне безбједности. На примјер, Патриотски закон дао је обавјештајним агенцијама моћ да претражују записе појединца и историју претраживања интернета без судског надзора. Агенти су могли претраживати кућу без обавјештавања власника и прислушкивати телефонску линију без објашњења зашто то чине.

Оно што је посебне узнемирило и забринуло америчке званичнике након овог напада јесте и да су терористи “Ал-Каиде” не само успјели да на комерцијалне летове унесу оружје, већ су ушли и у кокпит авиона. Прије 11. септембра људи нису морали да имају карте да би “лутали” аеродромом или чекали на излазу. Није се провјеравала ни путникова лична карта прије уласка у авион, а једина ствар коју су људи морали да уклоне када пролазе кроз безбједносни дио су ствари из џепова. Чак ни пртљаг није био скениран. Све се то промијенило након овог напада. Америчким путницима представљени су нови безбједносни протоколи - карте и лична карта постали су обавезни како би прошли кроз скрининг, ципеле су се изувале, а постављене су и машине које скенирају цијело тијело.

Узроци и посљедице

Трифковић је мишљења да, и поред свих ових “мјера”, Америка никада није била рањивија него сада, јер је отворила границе за велики број избјеглица из исламског свијета, а међу којима сигурно има и добар дио потенцијалних регрута за нове акције поменутог типа.

- Оно чему се надам јесте да ће тај вирус интервенционизма којим је заражена америчка елита бити коначно дискредитован након повлачења из Авганистана, те да убудуће неће бити више њихових ратних авантура широм света које никоме нису донеле добро - навео је Трифковић.   

Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику каже да су Вашингтон скупо коштале ове геополитичке игре, а које су се након напада на Авганистан пренијеле и на Ирак  и Сирију.

- Тај покушај да војном силом поразе “Ал-Каиду” довео је до појаве других терористичких група попут ИС-а. Генерално гледајући, Америка је у протеклих 20 година изгубила доста на свом кредибилитету, и они ће то тешко повратити, јер су друге велике силе, а пре свега Русија и Кина, то искористиле. Рат против екстремних и радикалних исламских терориста, показало се, не треба водити бомбама и дроновима, већ искорењивањем сиромаштва и побољшањем животних услова у критичним земљама - каже Петровић.

Ђорићева је додала да је она мишљења да се терористи превасходно стварају, а не да се такви рађају, те да ће свијет у будућности посебно имати проблеме са повратницима са ратишта које треба дерадикализовати, што је увијек неизвјесно када је ријеч о коначном исходу.

- Због тога се ја увек залажем за превенцију, па тек онда, ако треба, за санкцију. Религијски тероризам, какав данас заступају организације попут Исламске државе, има своје корене у колонијалној прошлости, фундаментализму, лошој европској интеграцији миграната, али и кризи идентитета. Међутим, у његовој базичној форми се налази осећај беса и незадовољства. Крајње је време да кренемо да решавамо узроке, а не последице тероризма - поручила је она. 

Суђење организатору напада

Америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у сусједном Пакистану. Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године и од тада се налази у америчком притвору у заливу Гвантанамо. Судски процес против њега и још четворице оптужених настављен је уочи обиљежавања двадесетогодишњице напада. Мухамед је оптужен за завјеру, напад на цивиле, убиство, отмицу авиона и тероризам, а уколико буду проглашен кривим, могла би му бити изречена и смртна казна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана