Амерички научници успјели пресадити дјелиће људског у мозак штакора

 Тим који стоји иза овог рада сугерира да би љекари у будућности могли узгојити комадиће можданог ткива из пацијентових властитих ћелија у лабораторију и користити их за поправак повреда мозга узрокованих можданим ударом или траумом.

"Ово је невјероватно узбудљиво за мене као лијечника", рекао је Исааk Kен, љекар и асистент професора неурохирургије на Свеучилишту Пеннсyлваниа.

Научници су показали да када се узгајају у правим условима, неурони почињу формирати сићушне структуре налик мозгу, што омогућује научницима да истражују развојна стања као што је аутизам.

Нови рад прва је демонстрација да се мождано ткиво узгојено у лабораторију може успјешно имплантирати у мјесто повреде како би се поправио мозак одрасле особе, што сугерира да би у будућности могла постојати клиничка примјена.

Цхен и његове колеге узгајали су органоиде људског мозга у посуди док нису достигли промјер од око 1,5 мм. Куглице ткива су потом трансплантиране у мозгове одраслих штакора који су претрпјели озљеде видног кортекса. У року од три мјесеца, пресађени органоиди интегрирали су се у мозак свог домаћина, повезујући се с опскрбом крвљу, проширивши се неколико пута у односу на почетни волумен и шаљући пројекције које су се повезивале с неуронима штакора.

"Нисмо очекивали овакав степен функционалне интеграције тако рано. Ово сугерира да је трансплантација неуралног ткива у мозгу одраслог сисавца, посебно оног који је поремећен неком врстом повреде, стварно одржив пут напријед за неурални поправак", додао је Цхен.

Научници нису процијенили јесу ли имплантати побољшали способност штакора да функционирају, али тестови су показали да су људски неурони "испаљивали" електричне сигнале када су штакори били изложени бљештавим свјетлима. Цхен је рекао да то подупире идеју да органоиди могу дјеловати као "празне процесне јединице" које би мозак могао апсорбирати и користити за обнову након озљеде.

Др. Серена Баррал, предавачица развојне неурологије на УЦЛ-у, која није била укључена у рад, описала га је као "невјероватну" демонстрацију чисте прилагодљивости неурона.

"Постоји много информација које се налазе у самој ДНК и које омогућују неуронима да раде гдје год се налазили, било да су у пластичној кутији у лабораторију или у мозгу", рекла је.

Додала је да ће у будућим клиничким примјенама степен до којег се мозак може поправити вјеројатно овисити о томе које су функције изгубљене.

"Визуални кортекс је једноставнији, али ако размишљате о замјени подручја која су важна за говор, математичке израчуне, размишљање то би могло бити мало теже јер постоји много способности мозга које се развијају искуством", додала је Баррал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.