Алан Форд и Жикина династија: Гдје Хрватска и Србија не познају границе VIDEO

Дојче веле
Алан Форд и Жикина династија: Гдје Хрватска и Србија не познају границе VIDEO

Зашто љубитељи “Алана Форда” у Србији као једини легитиман превод признају онај загребачки? И да ли је Хрватима „Жикина династија” још смјешнија? Колико вица има у језику? И зашто сви, и тамо и овамо, воле цајке?

Мирише на штампу, стару и нову, мирише на стрип. Пар квадрата књижаре “Алан Форд” на Новом Београду су прибјежиште љубитеља стрипа. Један од њих, Васа Павковић, у рукама држи први загребачки број о чувеној дружини ТНТ. Виц није само у радњи стрипа, виц је и у непоновљивом преводу који је одувијек био посебно занимљив ван Хрватске.

“И данас читам 'Алана Форда' са носталгичним разлозима. У ствари, уживам и у преводу Ненада Бриксија јер 'ако каниш побиједити, не смијеш изгубити'“, каже Павковић и додаје:

“Можда је то исти синдром као када су 'Рокери с Мораву' били јако популарни у Загребу са искривљеним дијалекатским говором. Хрватски говор који је Брикси осмислио за јунаке из 'Алана Форда' је по себи занимљив, динамичан и лудо комичан у односу на оно како се говорило у рецимо Београду.”

Исти феномен затиче се и у Загребу, гдје се у стану Дарија Павише (40) још од његових клиначких дана гледа “Жикина династија”. “На овоме је моја генерација одрасла”, каже он. О повременој расправи у Хрватској да ли српске филмове треба преводити каже: “Мислим да би се људи осјећали као мајмуни, да би се увриједили да неко стави титл.”

Колики је утицај мајстора Жике на Дарија чује се док разговара са својим сином Марком, десетогодишним клинцем. Марко прати јутјубере из цијелог региона, одлично зна да је шаргарепа исто што и мрква, а супа исто што и јуха. Дарио му даље набраја “српске” ријечи и пита: “Што значи рецимо 'фатам рибе'?”

Пустили смо га мало, али смо му онда открили да се 'хватам' исто каже и у Хрватској и у Србији, а да 'фатам рибе' каже само мајстор Жика.

На другој страни Загреба из једног торња треште небројене радио-станице. Међу њима и она која је изазвала највише пажње у посљедње вријеме: Extra FM. Јер, ту се пуштају скоро само оно што у Загребу збирно називају “цајкама” – од Аце Лукаса и Јелене Карлеуше, до Саше Матића и Жељка Самарџића.

Питамо све у редакцији да ли они стварно слушају ову музику и у слободно вријеме? Наравно да слушају, какво је то питање. Кажу, пола омладине у Загребу само то слуша, сви популарни клубови пуштају цајке, пише Дојче веле.

По закону додуше морају да пуштају и домаће извођаче, али, како кажу, њих ставе на плејлисту у глуво доба ноћи.

“У старту смо мислили да ће се неко бунити, али смо се позитивно изненадили. Кад смо кренули, срушио нам се онлајн стрим, укључило се преко тридесет хиљада људи”, каже млади директор радија Антонио-Лука Радановић.

“Треба гледати у будућност, а музика повезује људе, шири позитивну енергију. Ако се неко жели оптерећивати подјелама, то је његов проблем.”

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана