Златибор - планина којој ћете се увијек враћати ФОТО

Јана Кезић
Foto: Јана Кезић

Непрегледни тихи пашњаци, залазак сунца, борова шума и свјеж ваздух, пуне трпезе, укусна храна те безбројна друга природна и културна богатства симболи су Златибора, познатог климатског љечилишта, гдје свако може пронаћи нешто за себе.

Ова планина, али и парк природе, осим што је климатско љечилиште веома је познато као љетовалиште те спада међу једну од омиљених дестинација за зимовање. Према старим причама, ова планина добила је име по пашњацима којима јесен дарује златне боје, због чега су сељаци пашњаке називали златним, а како су у близини расли борови, настала је сложеница - Златибор.

Планина се налази на сјеверном дијелу Старог Влаха, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља, а обухвата предјеле три општине Републике Србије, а то су Чајетина, Ужице и Нова Варош.

Ова планинска љепотица Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине 17. вијека те мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом. Ипак, прави туризам, како мјештани препричавају, развио се тек након што је ову планину посјетио некадашњи краљ Србије Александар Обреновић.

Из највећег града Српске до ове предивне оазе потребно је прећи 358 километара (Бањалука - Прњавор - Тузла - Каракај - Златибор) па они који се одлуче на овај пут ићи својим аутомобилом, у просјеку треба да издвоје око 70 евра за гориво. На Златибор се не исплати отићи без минимално два дана боравка, а цијене смјештаја у апартманима за један викенд се крећу од 56 до 90 евра. Могуће је пронаћи смјештај за свачији џеп, у зависности од захтјева. Међутим, појединци негодују и кажу да је ова предивна планина постала градилиште, јер је полако преплављују хотели и мотели. Без обзира на такве тврдње, чар одласка на Златибор лежи у томе што нуди и планински и урбани садржај те одаје утисак да нисте на класичној планини. На Златибору има толико тога да се посјети, али најважније је удахнути дубоко и прочистити плућа, протегнути леђа, разбистрити мисли, а потом омастити брке чувеним златиборским кајмаком и пршутом. Након тога може и авантура.

Најважније једино правило и нешто што се заиста мора испоштовати је то да се обује удобна обућа те понесе добро расположење, а остало све дође спонтано.

У овој авантурици екипа “Гласа Српске” препјешачила је неке локације које заиста вриједи посјетити.

За почетак је битно напоменути да је боравак на Златибору немогућ без топле одјеће, а најбољи избор је њихов аутентични џемпер “сирогојно” који красе препознатљиве шаре, а осим што је топао, сјајно изгледа на фотографијама.

Први избор за обилазак свакако је сам центар Златибора, који обилује најразличитијим атракцијама, ресторанима, шеталиштима, као и дивним вјештачким језером у срцу мјеста, Рибничким језером, направљеним од ријеке Црни Рзав, у којем није дозвољено купање, али и сама шетња и боравак око њега кријепи и смирује. У вечерњим часовима на овој фонтани бивају приказани садржаји слика и музике у комбинацији, од чијих призора заиста стаје дах. За ручак у неком од ресторана за четири особе потребно је издвојити од 25 до 40 евра, а када је ријеч о посластицама, на овој планини веома је позната палачинка од пола метра. Осим центра занимљиво је обићи и споменик на Шуматном брду, што је свакако прави избор када су у питању краће шетње. Овај споменик је подигнут партизанима које су убили окупатори у Другом светском рату, а удаљен је свега неколико километара од центра Златибора. Стаза која води до споменика је уређена и освијетљена, што шетњу чини веома угодном и погодном за свакога од седам до 77 година.

На овој планини посебно важно је посјетити и обићи златиборску гондолу, која је званично у рад пуштена прошле године. Са својих импресивних девет километара трасе, преузела је титулу најдуже панорамске гондоле на свијету. Златиборска “златна” гондола повезује центар Златибора са скијалиштем Торник, што је уједно и највиши врх планине, одакле се пружа незабораван поглед па је попити кафу на том мјесту прави ужитак. Гондола туристима пружа незабораван доживљај, више од пола сата уживања у живописним пејзажима Златибора, колико траје вожња у једном правцу. Ова панорамска жичара прелази преко најљепших планинских пејзажа, а најатрактивнија вожња је преко Рибничког језера. На том језеру налази се и међустаница, гдје је могуће направити паузу и уживати у љепоти пејзажа и умирујућем свјетлуцању воде, које сваког посјетиоца испуњава миром и блаженством. Гондола је за посјетиоце отворена сваког дана, а са радом почиње од 10 сати, док је цијена за одрасле око 20 КМ, а за дјецу око 10 КМ.

За крај да зачините боравак, наша препорука је да посјетите Стопића пећину, која се налази недалеко од центра Златибора, између села Рожанство и Трнава, на пар стотина метара удаљености од пута Златибор - Сирогојно. Пећина представља нешто потпуно необично, загонетно и несвакидашње. Дио је села Рожанство, а кроз њу протиче Трнавски поток који у унутрашњости пећине прави базене и вирове. Освјетљење је изузетно и оно појачава чаролију овог мјеста. Улаз кошта три КМ.

Народна ношња

Шетајући центром Златибора могу се затећи умјетници, који, обучени у златиборску народну ношњу, свирају неке од традиционалних инструмената, попут хармонике, усне хармонике и гусала.

Златиборска народна ношња је нека врста комбинације црногорске и шумадијске ношње па мушкарци носе дугачке гаће и кошуље од конопље, а понекад и пеленгире од вуне. Око струка носе појас, а на ногама опанке са везеним чарапама до кољена, док на глави носе шајкачу или шубару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана