Животне пустоловине Стефана Клинцова из Бањалуке: Туристи не виде другу страну Дубаија

Иако су му тек 33 године овај дипломирани инжењер пољопривреде већ је успио да види и доживи што већина смртника вјероватно никада неће. Обишао је неколико континената, упознао разне обичаје, културе и људе, али се и професионално усавршио у производњи “хране будућности”. И све то не би било могуће да његов труд и знање нису препознали у неким од највећих свјетских компанија, али и без усађене љубави према природи и пољопривреди од стране оца и дједа те његове животне филозофије да само упорни долазе до крајњег циља.

Одлазак на Хаваје

Стефанова животна прича, али и својеврсна пустоловина, почела је 2014. године, након што се пријавио за студентски програм у трајању од годину дана. Само мјесец касније добио је понуду да овај програм “одради” на Хавајима.

- Није могло бити боље. Изабрао сам фарму која се бавила хидропоничном производњом парадајза. Овај програм ми је тада омогућио да научим доста тога. Морам признати да ми је то било једно од најљепших искустава у животу, које ћу увијек памтити, а поготово јер сам упознао много срдачних и предусретљивих људи, локалаца. Водили су ме на разна егзотична мјеста, иначе недоступна туристима - каже Стефан.

Након повратка са егзотичних Хаваја и дипломирања, покушао је да нађе посао у региону, али безуспјешно. Није сједио скрштених руку, кренуо је у потрагу за послом у иностранству. Као кључна година у његовом животу показала се 2016, када је аплицирао на оглас за менаџера фарме у Абу Дабију. Како је истакао, у том тренутку није имао никакву представу ни идеју шта га тамо чека.

- Отишао сам на разговор и након три дана су ми понудили да останем. Посебан доживљај био је обилазак фарме. Комплекс се налазио у кругу палате краљевске породице. Очекивао сам пластенике као код нас, али када смо дошли до фарме, видио сам да је у питању сасвим нешто друго. То је за мене био први додир са вертикалном “индор” пољопривредом. На овој фарми сам провео око годину дана, а производили смо разно органско поврће и зачинско биље - присјећа се овај млади Бањалучанин својих почетака пословне пустоловине која га је на крају одвела до Дубаија.

Живот у Дубаију

Након тога вратио се у Бањалуку, из приватних разлога, али негдје у прољеће 2017. добија понуду да се врати у Уједињене Арапске Емирате, овога пута у пребогати Дубаи те да ради као менаџер за француски стартап “Агрикол”, који се бави производњом јагода у модификованим бродским контејнерима.

- Са задовољством сам прихватио ову понуду, јер је вертикална пољопривреда постала мој позив, али и будућност у свјетској производњи хране. Према неким процјенама на Земљи ће до 2050. живјети више од девет милијарди људи и да би се прехранили сви, глобална производња хране морала би да се повећа за око 70 одсто у наредних 30 година. Вертикална пољопривреда може да буде рјешење за све ове проблеме. Многи већ улажу огроман капитал у развијање ове врсте производње, а оно што је битно нагласити је да се ове фарме могу градити и у самим центрима градова или на ободима - прича Стефан додајући да су јагоде које су се производиле у пустињским контејнерима, без земље и сунца, биле нешто најљепше и најслађе што је у животу пробао.

А како уопште изгледа живот у овој пустињској оази у којој се врти огроман новац? Стефан каже да је он овај град доживио као једну велику кошницу у којој су људи у сталној у журби, али и као мјесто на којем се преплићу разне противрјечности.

- Као прво, осјећате се безбједно на сваком кораку. Без икакве бриге можете оставити аутомобил откључан, телефон или торбу на столу у ресторану. Ствари ће вас чекати и када се вратите. Нешто на шта се у Дубаију врло брзо навикнете, и што наравно прија, јесте и чињеница да је живот олакшан на разне начине. С обзиром на то да су овдје екстремне температуре током већег дијела године, постоји велики број апликација за доставу разних потрепштина. Најбољи примјер докле то иде је могућност наручивања горива на кућну адресу. Занимљиво је и да већина стамбених зграда има базен, што заиста много значи љети, када температуре пређу 50 степени и када су активности и боравак напољу готово немогући - прича Стефан.

Лажна слика

Објашњава како су локални људи углавном љубазни према странцима и исказују поштовање. У сваком тренутку желе да покажу само слику раскоши и луксуза и то је оно што ће и туристи прво видјети. Због свега тога, како каже, не постоји осјећај боравка у некој исламској земљи. Али, људи који овдје живе или дођу да раде, према ријечима овог Бањалучанина, врло брзо могу да виде и другу страну овог града.

- Око 80 одсто становника чине сиромашни радници из азијских земаља, који раде на изградњи многобројних велелепних зграда и путева, а за веома мале плате. Смјештени су у радничким камповима, који су далеко од града и очију туриста - каже Стефан.

Наводи да је велика мана Емирата и Дубаија и то што је расизам веома присутан и видљив готово на сваком кораку.

- Дискриминација је присутна на сваком кораку па тако у огласима за посао можете прочитати да се за неку позицију тражи тачно одређена националност кандидата. И пасош игра велику улогу и знатно утиче на висину плате. Најбоље пролазе људи из земаља енглеског говорног подручја, који су некад и уз ниже квалификације боље плаћени од осталих. Ипак, најружнији утисак на мене је оставила присутност расизма и однос локалних људи према дадиљама и кућним помоћницама - наглашава Стефан.

Иако је особа која се врло лако и брзо привикне на околину и друге културе, Стефан признаје да му одлазак из Бањалуке и живот хиљадама километара далеко од родног дома и даље тешко пада. Много му је олакшало то што се и супруга заједно с њим упустили у ову авантуру, али....

- Иако се посјећујемо пар пута годишње, недостају ми породица и пријатељи. Недостаје ми домаћа храна. Али, све ја то некако надокнадим када једном или два пута годишње дођем у моју Бањалуку - кроз осмијех је на крају поручио Стефан.

Најплаћенији радници

У Дубаију, граду са нешто више од три милиона становника, према ријечима Стефана Клинцова, већину становника данас чине странци, а највише их је из Индије и Пакистана. Ту су и Британци те држављани Европске уније и они су у Дубаију најплаћенији. Руси и радници са Балкана, по зарадама, припадају неком средњом слоју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.