Земља у којој су дугачке браде, нарицање и прославе рођендана забрањене

ГС
Foto: Агенције

У Таџикистану, земљи која се налази између Авганистана, Узбекистана, Киргистана и Кине важи за једну од земаља којој забране нису стране.

И док су неке од забрана повезане са страхом од вјерског екстремизма, друге је теже докучити.

Крајем 2015. године Таџикистан је забранио Нову годину у школама и на универзитетима. Приватно, таџикистанским породицама и даље је допуштено да славе, иако постоје и ограничења за приватне прославе па би требало славити тихо и скромно.

Прије неколико година полиција је агресивно растјерала окупљање младих који су славили хиндуистички прољећни фестивал Холи у Душанбеу с образложењем да тако нешто није у складу са муслиманским обичајима.

Но кад Бог затвори врата, отвори прозор па Таџикистанци имају друге прославе. Дан предсједника се обележава 16. новембра, Дан заставе 24. новембра, а Дан националног језика резервисан је за 5. октобар, који случајно пада на рођендан предсједника Емомалија Рамона.

Врло мало људи у Таџикистану ионако слави Холи, али након полицијског притварања маскираних духова и вампира који су обиљежавали популарнију Ноћ вјештица нема ни забаве са бундевама. Срећом, на прољеће је допуштен Новруз, први дан прољећа и почетак године према персијском календару.

Опасна торта

Они који су довољно храбри да прославе рођендан у таџикистанском кафићу или ресторану слободно могу да одвоје и нешто новца за казну. Прије неколико година Амирбек Исаyев научио је лекцију о забрани прослава на тежи начин, након што је морао да плати казну од приближно 600 евра што је у Таџикистану огромна свота. Кључни доказ била је фотографија на Фејсбуку која приказује слављеника и торту. Ко зна, да је славио уз јагњетину, можда би се извукао. Проглашен је кривим без обзира што је и конобар рекао на суду како Амирбеку нико није честитао рођендан.

Како рођендани не смију да се славе, тако су и веће свадбе забрањене, а и на сахранам важе посебна правила. Традиционално нарицање, гласно плакање и остали детаљи који су се везали уз таџикистанске обичаје показивања туге су такође недавно укинути.

Без показивања ногу

Осим осјећања, у Таџикистану је и показивање тијела ограничено. Кратке сукње одавно су забрањене у школама, а на њих се не гледа благонаклоно и на улицама. Влада осуђује и облачење које није у складу са традицијом и позива на облачење националне одеће. То значи и да се хиџаб избјегава, посебно у државним и образовним установама. Мушкарцима се пак кратке панталоне никако не препоручују, баш као ни дугачке браде. Иако нису изричито забрањене законом, вјерским лицима, који својим примјером одређују дужину длачица наложено је да имају браду до највише три центиметра, преноси Б92.

Како се зове дијете?

Од 2016. године грађани морају да дају имена дјеци из службеног државног регистра у којем нећете наћи популарна арапска имена. Баш као и дјеца, и ресторани морају да имају примјерена имена. Они који желе да отворе италијански ресторан у Душанбеу не могу да га назову "Bella Italia"  или нешто слично, јер закон о државном језику налаже да ресторани морају имати таџикистичка имена. На примјер, индијски ресторан Salaam Namaste прекршио је закон и надлежни су морали да плате казну. У сваком случају, Таџикистан је доиста креативан када је ријеч о забранама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана