Вјерски туризам у Републици Српској у порасту: Светиње и богомоље магнет за странце

Вјерски храмови, нарочито они средњовјековни, осликавају историју, традицију и културу народа, а с обзиром на то да Српска не посједује значајан број очуваних средњовјековних споменика, цркве, манастири, џамије и други вјерски објекти представљају веома драгоцјено културно-историјско насљеђе.

Тако су међу најпосјећенијим крајишким драгуљима, према ријечима директорице Туристичке организације Републике Српске Наде Јовановић, манастири Гомионица, Моштаница, манастир Св. Илије, Клисине, те богомоље Липље и Ступље.

- На другој страни Српске, Херцеговина чува надалеко познате манастире, као што је Тврдош, смјештен на стијенама изнад плодног Требињског поља. По народном предању, основао га је цар Константин још у 4. вијеку. Ту су и манастири Добрићево, Дужи, Петропавлов, као и Херцеговачка Грачаница, саграђена као одраз посмртне жеље најпознатијег српског пјесника Јована Дучића. На том путу су и манастири Житомислић, Пребиловци и Завала - казала је Јовановићева за “Глас Српске”.

Додала је да предјеле Подриња украшавају манастири Папраћа, Ловница, Сасе, Тавна и Добрун, који уљепшавају живописан планински крај и клисура ријеке Рзав, те пећина у којој се давао завјет Богу и средњовјековни град Добрун.

- Све више организација праве туре за обилазак светиња. Неки од манастира имају конаке у којима туристи могу да спавају, па остају и по неколик дана - казала је Јовановићева.

Додала је и то да су игумани увијек расположени да подијеле своје приче са туристима и покажу чиме располажу и од чега живе.

- Осим манастира, веома познате и интересантне су цркве брвнаре у околини Слатине и Крупе, као и многе друге које чувају дух православног народа овога поднебља - истакла је Јовановићева.

Директор Туристичке организације града Требиња Марко Радић каже да у богатој туристичкој понуди овог града духовни туризам има веома значајно мјесто. Додаје да је довољно споменути да је на подручју града Требиња рођен свети Василије Тврдошки и Острошки, у селу Мркоњићи, гдје је црква и гроб његове мајке.

- Туристичка организација Требиња прошле године је реализовала пројекат под називом “Стаза светог Василија”, гдје смо маркирали његов животни пут, почев од села Мркоњића, гдје је рођен, преко Завале, манастира Тврдош и завршили смо то све манастиром Острог код Даниловграда - казао је Радић.

Додао је да је Требиње познато и по богомољама различитих вјероисповијести, па су тако у самом центру града смјештене Османпашина и Султан Ахмедова - Царева џамија, катедрала Блажене Дјевице Марије и Саборни храм Преображења Господњег.

- Сви ти објекти се налазе у кругу мањем од 100 метара, што је туристима посебно занимљиво - казао је Радић.

Додао да на дневном нивоу у сезони имају по 20-30 аутобуса туриста који обилазе Требиње и херцеговачке богомоље.

- Туристи су до појаве вируса корона долазили из више од 90 земаља. Углавном се ради о православним туристима из региона, као и Русије. У Требињу често можемо да видимо и народе других вјероисповијести, који обилазе и поштују овдашње богомоље - испричао је Радић.

Према његовим ријечима, Требиње је мали град, а туристичка понуда универзална, тако да сви који дођу вјерским поводом обиђу и остале знаменитости овог мјеста, те обавезно посјете бројне винарије и сувенирнице.

Разноликост културе и вјероисповијести у Српској потврђују и католички самостани и други вјерски објекти. Познат је самостан траписта Марија Звијезда, као и Ферхат-пашина џамија, познатија као Ферхадија у Бањалуци, те Пресвето срце Исусово, џамија Селимија и јеврејска кућа Бејт Шалом у Добоју, као и још много других утканих у крајеве широм Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.