Турски неолит конкурент пирамидама?

Танјуг
Foto: ИЛУСТРАЦИЈА

ШАНЛИУРФА - Историјски град Шанлиурфа са својим бројним споменицима и област југоистока Турске са изузетно важним неолитским налазиштима попут Гобеклитепеа, наредних година би требали постати свјетска туристичка атракција, очекују турски званичници.

Двомилионска Шанлиурфа, смјештена на рубу плодне равнице недалеко од сиријске границе, у античка и средњевјековна времена била је позната као Едеса и Урфа, а на изузетно богату прошлост подсјећа стара тврђава, изграђена на неолитском брду старом око 11.000 година..

Град у турској горњој Месопотамији познат је по Баликлиголу или Аврамовом језеру, које је по предању настало када је асирски цар Нимрод, са мјеста гдје је тврђава, бацио у ватру старозаветног пророка Аврама, али је Бог пламен претворио у воду, а угаљ у свете рибе.

Аврамово је каналима повезано са суседним Ајнзелиха језером, по исламском предању насталом од суза његове веренице Зелихе. Оба језерца, заправо два оивичена пространа четвртаста базена, налазе се у парку препуном зеленила и разгранатих крошњи дрвећа, и стециште су ходочасника и омиљено одмориште становника града, који долазе да се склоне од дневне врућине и нахране изузетно бројне рибе, чији је улов забрањен.

Друго мjесто у Шанлиурфи повезано са предањем је мала пећина, поред које је сада стара османска џамија, у којој је Аврам, односно Ибрахим, рођен и сакривен пошто је Нимрод био наредио убиство свих прворођених, због пророчанства да ће један од њих уништити његово царство.

Колико Турци придају значаја историји показује прије неколико година подигнуто импозантно здање археолошког Музеја Шанлиурфа, у коме су у 14 изложбених дворана представљени археолошки предмети од неолита, преко римског до османског доба.

У парку највећег музеја у Турској налази се као додатак Музеј мозаика покривен куполом, која величином наликује на спортску дворану, а покрива десетине раскошно украшених подова који су красили античке куће. Поред тога, очекује се да ће главни мамац за иностране туристе убудуће бити Гобеклитепе, Карахантепе и још десет брда у широј области Шанлиурфе, где су пронађена и још се врше истраживања и ископавања налазишта неких од најстаријих пронађених људских грађевина у историји.

На брду Гобеклитепе од 1995. године трају ископавања која су, на мање од десет посто обрађеног налазишта, пронашла камене темеље неколико овалних здања и у њима бројне стубове облика слова Т, од којих неки иду и до пет и по метара висине. Археолози претпостављају да Гобеклитепе, са каменим скулптурама и рељефима дивљих животиња, током употребе од око 9.500 до 8.000 године пре нове ере, није био само светилиште, већ са неколико пронађених четвртастих темеља представља и прве покушаје седелачког живота друштва ловаца сакупљача.

Зашто је Гобеклитепе важно налазиште и од 2018. године се налази на Унесковој листи светског наслеђа, археолог Ли Клер каже: "Претходно имамо пећинске цртеже, а овде први пут овакве украсе људском руком на грађевини. Ово је мали увид у погледе и веровања људи од пре 10, 11.000 година, што је потпуно јединствено.

"Геклиепеу је временски слично километрима удаљено друго брдо Карахантепе, са мањим али бројнијим Т стубовима, овалном основом здања уклесаним у стени, и присуством камених фигура са прожетим људским и животињским ликовима. Ископавања Карахантепеа трају две године и до сада је истражен тек један посто великог налазишта, а археолог Неџми Карул се нада да би могло бити отворено за јавност можда идућег лета. "Са Гобеклитепеом смо имали један пример за тумачење прошлости.

Сада имамо други, другачији поглед. Поред Гобеклитепеа и Карахантепеа почели смо ископавања још налазишта у близини, и биће их укупно 12", рекао је Карул. У циљу што бољег представљања 12 за сада установљених неолитских налазишта у широј околини Шанлиурфе, турске власти су одлучиле да их брендирају под јединственим именом "Таш тепелер", односно "Камена брда".

Пројекат "Таш тепелер" званично је покренут пре неколико дана на свечаности у Музеју Шанлиурфа у присуству турског министра културе и туризма Мехмета Нурија Ерсоја, који очекује да би у постпандемијској будућности југоисток Турске могао да привлачи и до пет, шет милиона иностраних и домаћих туриста годишње.

Да су на турском југоистоку, који до сада западним туристима није био толико близак као Истанбул или приморски градови, свесни изузетне прилике коју пружају неолитски споменици, сведочи излагање градоначелника Шанлиурфе Зејнела Абидина Бејазоглуа на отварању пројекта. Бејазоглу је рекао да је његов град спреман за госте, и да раде на томе да припреме понуду странцима која ће историју повезати са разним садржајима као што су локална гастрономија, култура, музика и смештајни капацитети. У равници надомак града, смештеног између огољених, јалових брда, простиру се у недоглед поља кукуруза, памука и других култура, а ту су и бројни засади стабала пистаћа, чак и маслина.

Осим старог језгра, девети по величини град Турске састоји се од изузетно бројних, збијених и једноличних зграда са неколико спратова, углавом новије изградње. Урбано блискоисточно сивило разбијају бројне наводњаване зелене површине у саобраћајно ужурбаном граду, као и шаренило неонских реклама и продавница.

Ако некоме од инотуриста не одговара претежно неугледна савременост Шанлиурфе, на пар часова вожње је брдовити Мардин са старом чаршијом, индустријски Газиантеп са моћном тврђавом, базаром и Зеугма музејом мозаика, или излет бродићем до Румкале тврђаве по акумулационом језеру реке Еуфрат.

Премда посвуда угоститељи и продавци углавном не говоре енглески, као ни обично становништво. Коначно, и сам град Шанлиурфа има свог значајног представника неолита - у археолошком музеју, поред предмета из Гобеклитепеа и Карахантепеа, изложен је "Човек из Урфе", најстарија пронађена камена фигура читавог човека, из око 9.000 године пре нове ере. Имајући на уму све ово, градоначелник Бејазоглу смело тврди: "Шанлиурфа ће бити способна да се такмичи са пирамидама".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана