Требиње - Медитеран Српске ушушкан у оазу платана и винограда

Милијана Латиновић
Foto: Велибор Трипић

Непрегледни виногради, мирис вина и чаробна јутра под платанима довољни су да заголицају машту свакоме ко крочи у Требиње, живописни центар Херцеговине са највећим бројем сунчаних дана и благом медитеранском климом, град филма и колијевку великог Дучића.

 

Град подно Леотара, смјештен на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске, на свега 25 километара од обале Јадранског мора, одувијек је био раскрсница путева великих освајача, а данас је незаобилазна станица туристима који на Медитеран Републике Српске хрле из свих крајева свијета.

Лична карта града

Природа је према овом крају била и те­ како дарежљива, планине, шуме те богатство биљног и животињског свијета, ријеке и језера цијелу Херцеговину чине јединственом. За Требиње је карактеристично да има први и једини опсерваторијум за посматрање човјечије рибице у свијету, јединог водоземца у Европи који живи у пећинама. У десетинама подземних локација у граду може се пронаћи бијела човјечија рибица.

Град са више од 260 сунчаних дана краси ријека Требишњица, највећа понорница у Европи, чије обале спаја велики број мостова, међу којима се издвајају Камени и Арсланагића мост који је најстарији споменик из турског периода, а изградио га је Мехмед-паша Соколовић. Осим Требишњице ту је и Сушица, њена притока на којој се налази историјски мистични мост Вучија, на мјесту некадашњег римског пута који је водио од Дубровника за Црну Гору. Захваљујући богатој природи овај крај обилује излетиштима и купалиштима, а једно од њих је и највећи природни базен Сушице у склопу хотела “Јазина клуб”. Вјероватно ни читав један роман не би био довољан да се опише град у коме сваки педаљ земље прича посебну културно-историјску причу и свједочи о минулим временима. А засигурно најљепша фотографија Требиња ушушканог у оазу платана и винограда настаје када се на сунцем окупан град погледа са платоа Херцеговачке Грачанице. Оно што чини својеврсну личну карту града засигурно су вриједни и надасве љубазни домаћини.

Директорица Туристичке организације Требиње Мирјана Путица с поносом прича да је протекла љетна туристичка сезона оборила све рекорде и са више од 66.000 ноћења златним словима уписана у историју требињског туризма.

- Најатрактивније и најпосјећеније локације у граду су свакако љетна башта “Платани” и не само за туристе и пролазнике, већ и за домаће становништво. И сви важни послови и предах од свакодневних обавеза угоднији су у хладовини платана. Ту је и наша живописна зелена пијаца која са свим домаћим производима, сиром, медом и осталим специјалитетима изгледа предивно - испричала је Путица. Надомак пијаце је и Херцеговачка кућа у којој могу да се пробају и пазаре сви аутохтони херцеговачки производи.

Она додаје да је у самом центру смјештен и градски парк “Јован Дучић” који краси храм Светог Преображења те бројни културно-историјски споменици.

- О давно прохујалим временима свједочи и Стари град Кастел у коме се поред великог броја занатско-угоститељских радњи, налазе и двије џамије, те сахат-кула која и данас одлијева зубу времена. Ту су  и барке на Требишњици које су додатно оживјеле туризам у граду. Стари град је саграђен у вријеме Турака, у почетку је био у облику троугла, а касније је заобљен - испричала је Путица.

Она истиче да је у граду више од 2.500 регистрованих смјештајних капацитета у  хотелима, мотелима, приватним апартманима, вилама и кућама за одмор. Гости домаћи, али и странци уживају не само у требињском сунцу, културним и историјским знаменитостима већ и у богатој гастро понуди. На менију како у домаћинствима тако и у ресторанима незаобилазни су херцеговачки сиреви из уља и сир из мијеха, цицвара, раштан и грах пољак.

Божанска капљица

Оно по чему је Требиње надалеко познато свакако су врхунска вина из више од 20 регистрованих винарија. Иако вриједни виноградари и винари улажу много труда и љубави како би убрали најсочније гроздове сунцем нахрањене и преточили их у божанску капљицу, једна винарија је посебна, не само за Требиње већ за цијелу БиХ. Ријеч је о Винарији “Анђелић”, на чијем је челу жена, једина винарка и сомелијерка у Српској и БиХ Милица Анђелић. 

Традиција производње вина у породици Анђелић дужа је од 120 година о чему свједоче записи чланова ове породице који су с кољена на кољено преносили и чували традицију и у најтежим временима. Њихов предак Сава, прича Милица, 1894. године први пут је произвео вино од сорте жилавка.

- Био је газда великог имања. Када је на ове просторе дошла Аустроугарска, они су развијали сорту погодну за ово поднебље, а то је жилавка. Узели су једну парцелу од њега и посадили 14.000 лоза те сорте, а он је имао обавезу да брине о виноградима и да произведе добро вино. Њима је морао предати више од 80 одсто вина. Послије Првог свјетског рата насад је остао у његовом власништву и тако је почела прича о виноградарству и винарству у породици Анђелић. Традиција никада није прекинута. И у вријеме посљедњег рата када није било услова за производњу вина, правила се ракија. Мој покојни супруг Бојан је из Петровог поља кариолом возио грожђе за ракију, само да не прекида традицију - испричала је Милица. Данас је у винарији пета генерација, а мојих четворо дјеце, поносна је Милица, су шеста генерација Анђелића и већ се полако укључују у све процесе рада и буквално одрастају у винарији уз нас.

- Најстарија кћерка завршава за сомелијера и тежи томе да заврши винарство и активно је укључена у све процесе производње вина - казала је Милица. У вријеме наше посјете бербу у винограду приводили су крају, а у винарији су вриједне руке домаћина припремали све за производњу вина.

- Зна се тачно када се бере грожђе, не може ни дан прије, ни дан послије. Ове године недостајало је берача па је син окупио друштво и све су на вријеме завршили - прича Милица и додаје да су са три или четири фирме основали конзорцији, узели под концесију винограде који су били у стечају. Око 70 одсто укупне производње у Винарији “Анђелић” односи се на аутохтоне сорте жилавка и вранац.

- Капацитет винарије је око 350.000 литара, али годишње производимо три пута мање од тога, јер нам црвена вина одлежавају четири или пет година у подрумима прије изласка на тржиште - прича Милица. Осим на домаћем тржишту, врхунска вина у које је уложено много труда, љубави и знања, пласирају све до далеке Кине.

Велико знање и скромност одликују ову вриједну жену, а домаћински угођај у винарији и љубазност свих које смо затекли како обављају своје свакодневне послове, ријетко се срећу. Оцјењивања која се, како каже, могу поткупити избјегавају. Доста су самокритични према својим винима тако да су 2013. године своју жилавку послали на најобјективније такмичење које постоји, Декантер у Лондону.

- Међу 14.500 вина, наша жилавка је добила сребро. Сматрам да је то најобјективније такмичење, јер када пошаљете вино складиштари му додјељују бар-код, пакују у врећицу и нико не зна ко је произвођач. Једина ознака је ознака регије и познато је да ли је бијело или црвено вино. Веома смо поносни на ту прву награду - испричала је Милица и додала да све у винограду и винском подруму успјешно завршава уз помоћ и подршку свекра.

Милица је производњу вина усавршила у Анђелићима. Одмах након меденог мјесеца дочекала ју је прва берба, а у прољеће 1998. године када је са супругом уз вечеру отворила флашу жилавке, коју су њих двоје произвели, знала је да ће вино и винарија заувијек остати њена љубав.

Филм

Мирјана Путица је испричала да је у Требињу сниман велики број филмова, од којих су најпознатији “Нож”, “На млијечном путу”, те популарна серија “Рањени орао”.

- За вријеме снимања филма “На млијечном путу” у нашем граду боравила је чувена глумица Моника Белучи. Пажњу посјетилаца у Старом граду привлачи и такозвана “Анђелкина капија”, мјесто на коме је снимана серија “Рањени орао” - рекла је Путица.

“Град сунца”

Веома посјећен локалитет је и “Град сунца”. Компанија “Свислајон” осим низа успјеха у прехрамбеној индустрији у Требињу је проширила дјелатност на туризам и угоститељство те у априлу 2017. године отворила први у низу угоститељских објеката, хотел “СЛ Индустрџ”, једини тематски хотел на просторима БиХ. Исте године у јулу свечано је отворена источна капија “Града сунца”. Осам хектара херцеговачког крша је оплемењено изградњом “Аква парка” и “Дино парка” са адреналинским и забавним садржајима. Осим тога, ту је и “Сунчана играоница” која анимира малишане током цијеле године.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана