Стећак Влатка Влађевића свједок прошлих времена

По томе је Рогатица трећа у БиХ и друга у Републици Српској. Гледајући по облику стећака највише је сандука 2163, 264 сљемењака, 176 плоча и 23 стуба. Украси се налазе на 77 сандука и 27 сљемењака. 

Према најновијем пребројавању најбројнија некропола је на локалитету Борак, између села Бурати и Стјенице, са 212 јединица, која је 2008. проглашена националним спомеником БиХ. На другом мјесту је Мраморје у Бехећима са 178, а онда Прибичевац код Живаљевића са 171, Дријењак у Сочицама 169, Стара Гора 142, Изборине у Пијевчићима 124 и Стари Брод 105 јединица. 

Иако  по броју јединица није међу водећим,  некропола у Лађевинама са својих 32 стећка, спада међу најзначајније. 

- Некропола у Лађевинама, односно Влађевинама, како се овај локалитет називао у времену које се назива средњи вијек, је једна од рјеђих примјера гдје се континуитет живота може пратити најмање двије и по хиљаде година уназад. Ту се на истом локалитету налазе праисторијски тумулуси, средњовјековни стећци и савремено, локално, православно гробље. Неки трагови говоре да је било и споменика из периода римске владавине у овим крајевима - каже професор историје и бивши радник Историјског архива БиХ у Сарајеву Стево Ђуран. 

Пошто је овдје ријеч о стећцима, наглашава Ђуран, треба рећи да је некропола Лађевине најпознатија по два стећка који су и привукли пажњу путописаца. 

- Ријеч је о стећцима Влатка Влађевића, по коме је највјероватније и локалитет добио првобитно име – Влађевићи, који је временом прерасло у Лађевине, и његовог војводе Миотоша. Стећак властелина Влатка Влађевића спада међу највеће тога времена. Дугачак је 295 центиметара, широк 130 и висок 142 центиметра. Тежак је 24 тоне и 192 килограма. И овај и стећак војводе Миотоша су са натписом – истиче Ђуран. 

За те натписе путописац Бенедикт Курипешић, Словенац, путујући као изасланик аустријског цара Фердинанда за Цариград,  је 1530. године забиљежио да су “на српском језику и српским писменима”. 

И према читању Ћире Трухелке из 1914. натпис гласи: “В' име оца и сина и светога духа. Се лежи војвода Миотош својим сином Стјепком свом господину Влатку Влађевићу”...

Стећци су, како свједочи овај натпис, постављени за вријеме кнеза Павла Раденовића, што би могло бити нешто прије 1415. године. 

На жалост, додаје Ђуран, оба ова стећка су 1914. године  уз велике напоре,  пренесена у Сарајево и красе врт Земаљског музеја. 

И без њих некропола у Лађевинама је знаменита. Чини је 32 стећка, од чега 22 сандука, пет сљемењака и пет плоча великих димензија. Врло добро су  обрађени и очувани и својом вјечном љепотом скрећу пажњу сваког пролазника. 

- Пошто је у Рогатици са новом градском фонтаном, која ће красити цјелокупни Трг ослободилаца, створена претпоставка да се и дио културног историјског богатства општине приближи оку посјетилаца, можда је прилика да се ту нађе и по који знаменити стећак из Лађевина или неког другог локалитета. Кад су могли отићи у Сарајево, зашто не и у Рогатицу кад су услови и могућности преноса неупоредиво повољнији – предлаже Ђуран.
 

Књиге

Стево Ђуран прича да његова породица потиче из села Чапразлије код  Ливна, а он је рођен у Мокром код Пала. Дјетињство је провео у Петроварадину у Новом Саду, а 1963. се преселио у Сарајево, гдје је завршио Филозофски факултет, Одсјек историја. У Историјском архиву БиХ радио је од 1985. до 1992.

Од 1992. живи у Рогатици и пише књиге са историјском тематиком. Објавио је књиге “Хомер и Библија – тумачење грчких митова” 2000, “Оптимистичке приче” 2005, “Интригантне приче” 2016. и “Различите приче” 2018. Како каже, сам себи је  уредник,  рецензент и финансијер књига.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.