Српско село у средњем вијеку било једино уцртано на мапи свијета: Око њега су се отимале велике силе

Г.С.
Српско село у средњем вијеку било једино уцртано на мапи свијета: Око њега су се отимале велике силе

Средњовијековна српска историја и дан данас се чува у селу Борач које се налази у срцу Шумадије. Из равне Груже диже се величанствени крш на ком се налазе остаци старог града у који су се Срби склањали од непријатеља.

Поједини историчари кажу да је тада Борач имао више становника него Лондон, а током вијекова у њему су живјели цареви, краљеви и властелини. Према археолошким истраживањима град је стар око двије хиљаде година, а Срби су га подигли на римским темељима.

“Изградњи овог града и његовој слави највише је допринео Стефан Лазаревић, који је овде са Дубровчанима потписао споразум о слободној трговини. Град је био подељен на три дела, горњи за властелу, средњи за тадашње чиновнике и војску и доњи за становништво”, рекао је за РИНУ Младен Новаковић, вјероучитељ и добар познавалац историје села Борач.

“Легенда каже да је било толико кућа да је мачка могла прескакати са крова на кров од крша па све до доње Груже докле се и простирао”, каже он.

Српско село на карти свијета

Око овог славног српског града отимале су се тадашње велике силе. Био је војно - стратешко упориште, а због географског положаја дуго је важио за неосвојиву тврђаву. Колико је био значајан говори и чињеница да га је један млетачки картограф уцртао и у мапу свијета.

“Са својом надморском висином преко 500 метара био је доминатна тачка у целом овом крају. Према предању и име је добио по изузетном борбеном духу локалног становништва. Не само да је био војни, већ и духовни и трговински центар. Овде се производило жито, вуна, трговало стоком, али и писале црквене књиге”, каже Младен.

“У самом Борчу тада је постојало два манастира и девет цркава. У центру села и дан данас је очувана она најстарија, из 1359. године која је препознатљива по свом аутентичном иконопису, јер су кроз средину осликани Свети ратници, који представљају симбол овдашњих мештана”, додао је.

Јединствено гробље на Балкану

Испред цркве, на стази која води до врха Борачког крша налази се гробље које је по обилику и броју споменика јединствено на Балкану. То је још један доказ да је Борач некада био пун људи.

“Гробље обухвата простор око пола хектара, а на њему се уздиже неколико стотина споменика, стећци звани “капачари” због свог јединственог врха. Камен је набављан у мајданима Борачког крша, а градили су их вешти локални мајстори”, рекао је вјероучитељ из овог шумадијског села.

“Иако је време однело свој данак, јасно се може видети да су сви ти споменици некада давно првобитно били направљени у јаким бојама, што је вероватно била фасцинантна слика. На споменицима се могу видети и одређена обележја, ако је сахрањен дрвосеча онда секира, ако је војник онда шајкача”, објаснио је.

Иако је дуго одолијевао непријатељу, Борач је пао под Турцима 1438. године, а иако су га освојили град нису користили.

Данас су на том мјесту остале само рушевине које говоре о славној прошлости и великим борбама које су вођене на овом подручју. Борачки крш проглашен је за Споменик природе и под заштитом је државе.

Годишње га обиђе на хиљаде људи који су фасцинирани специфичним стијенама вулканског поријекла, али и богатом историјом овог краја. (РИНА)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана