Сирос - грчко острво заборављено од стране туриста

Под француском заштитом током револуционарног рата, Сирос је дочекивао трговце избјеглице са других острва и напредовао градећи хиљаде бродова. Овдје су отворене богословије и школе, штампарије и позоришта. Католици су се клањали на падинама, а грчки православци доље, пише Травелмагазине.

Ових дана, са живахним комерцијалним бродоградилиштем и популацијом од 30.000 становника, ово је дефинитивно рајско, независно и крајње живописно острво.

 Сирос има релативно мало посјетилаца те вам пружа прилику да у њему уживате у спокојној тишини.

Сирос – рај који туристи још нису открили
Екипа ЦН Травелер-а питала је Антониса, локалца, зашто је то тако. У кафиц́у на углу трга Миаоули у приморској престоници Ермоуполи, док је растварао коцку шец́ера у кафи од кардамома.

Кроз веселу гомилу врабаца, 85-огодишњи отац Александрос, у црним хаљинама и шеширу, полако је њихао врећу колача за доручак поред огромних палми према радњама нагомиланим трешњама и продавницама папира величине ормана.

Антонис их је подсјетио да постоје и горе ствари од тога што једно грчко острво једноставно није попут било којег другог и потпуно занемарено од масовног туризма. Понавио им је и своју најбољу причу из времена када је Грета Гарбо долазила у посјету својој породици.

Антонис је тада имао девет година. Било је то 60-их година. Скутер је прошао поред њих, са кутијама кајсије, док је Антонис причао како су се његови добростојећи родитељи бринули шта да понуде повученој звијезди. Тачно које чаше за вино.

Сирос – мјесто које су вољели Грета Гарбо, краљица Викторија и Бајрон
Приче о познатима нису ријетке на Сиросу. Краљица Викторија је баш овдје завољела локум (ратлук) – турску посластицу која је на Сиросу била популарна под покровитељством султана Абдула Хамида.

Сваке године неколико паковања локума од руже слало се у Бакингемску палату. У градској луци, данас јахте красе обалу оивичену огромним рушевинама магацина из деветнаестог вијека, некада пуних брашна и текстила, када је ово био центар трговине.

Одеса, Трст, Марсеј, Ливерпул и Сирос. То су били градови на главним трговачким рутама. Данас се у луци налазе бутици и ресторани претрпани тањирима рибљих специјалитета. Запањујуће, али уличице ка Вапорији изгледају као из Сијене. Романтично, ренесансно и помпејско доба очарало је и Бајрона, још једног славног љубитеља Сироса.

Вапориа – позната и као Мала Венеција, је прелијепа. Овај кварт главног града Ермоуполија, изгледа као грација из скупих кућа старих трговаца, док вам се отвара пред очима са неким дјелимично запуштеним, а другим детаљно обновљеним кућама.

На мапи ниједно село на Сиросу није предалеко. Ипак овдје путеви могу бити стрми и оштри, препуни неошишане траве и љубичица на које је пала мека свјетлост.

Плаже су овдје такође скривене, али када их откријете отварају вам се у запањујућем живахном свјетлуцању - пијесак је метално сиве боје (иако је увала на Агатхопес-у златна). До неколико се може доц́и само бродом или пјешице.

Рибарско село Кини је најљепше, вода бистра до дубине, а куће дуж прочеља нанизане натписима за издавање соба. Ресторани попут Алоу Јиалоу припремају рибље специјалитете пржене у рузмарину укуса сочно зелене боје, готово попут еукалиптуса - масног, љековитог мириса који као да продире у сунчеву свјетлост и пејзаж, док мушкарци играју друштвене игре низ морски пут прекривен боровим иглицама.

Шта још треба да видите на Сиросу?
Ано Сирос, стару католичку престоницу, можда и најљепши кутак острва, гдје су острвљани 1208. године побјегли сараценским гусарима, градећи утврђено насеље на конусном брду. Миконос је само мрља на хоризонту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.