Рибник богат водама, шумама и спелеолошким уникатима

Срна
Foto: Срна

РИБНИК- Општина Рибник, која се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске, је еколошки чиста средина, богата водама и шумама, као и ријетким спеолеолошким феноменима, међу којима се издваја јама Ледана.

Око 70 одсто општине припада брдско-планинском појасу, односно општина се налази на надморској висини од 260 до 1.480 метара. Средње високе планине Димитор, Шиша, Лисина, Осоје и Мањача чине већину територије обрасле шумом са великим планинским пашњацима Црквено, Ресоновача, Јарчиште, обронци Димитора и Мањачки плато.

РИЈЕКЕ РИБНИК И САНА СУ СВОЈЕВРСНИ ДРАГУЉИ

Извори ријеке Рибник су удаљени око четири километра од истоименог насеља Рибник на 300 метара надморске висине. Ријека астаје од неколико мањих извора који непосредно послије избијања на површину земље већ формирају прави ријечни ток. Ријека Рибник је дуга приближно осам километара и представља један од најкраћих токова. На самом извору ријеке Рибник се гнијезде сиве чапље.

У колонији неријетко и више од 100 парова гради гнијезда високо у крошњи дрвећа. Млади на сигурној висини мирно посматрају животиње и људе који повремено овуда пролазе, фотографишу или пецају.

Директор Јавне установе Туристичка организација Рибник Свјетлана Елез рекла је Срни да ријека Рибник по својој љепоти, богатству флоре и фауне, засигурно спада у сам врх европских топ дестинација мушичарског риболова.

„Ако постоји ријека коју сваки мушичар мора да доживи онда је то Рибник. Истовремено и питома и дивља, она ће збунити и најмаштовитије везаче мушица јер је биодиверзитет ове ријеке фасцинантан, а природа и зеленило који је окружују одузимају дах“, објашњава Елезова и додаје да је битна ствар за почетнике и дубина ове ријеке јер ју је могуће газити комплетном дужином тока без страха од „купања“, што риболов чини угодним и опуштеним.

Кроз Рибник протиче и Сана, једна од најчистијих и најљепших ријека у БиХ. Добила је име од старих Римљана због своје чистоће и љековитости, а етимолошки коријен њеног назива је именица „санус“, што значи здравље.

Легенда каже како су послије крвавих бојева с илирским племенима, израњавани римски легионари лијечили повреде поред њених чистих вирова и брзака. Импресионирани њеним тајновитим љековитим својствима, легионари ријеци дадоше такво име.

„Сана настаје од три јака крашка врела, чији се токови на једном мјесту спајају у јединствену ријечну матицу. Овом бисеру у срцу Крајине се на њеном путу придружују бројни већи или мањи извори, творећи са густом и зеленом шумом и нетакнутом природом прави рај на Земљи“, прича Елезова.

ЛОВНИ ТУРИЗАМ СИМБОЛ РИБНИКА

Поред риболовног туризма, Рибник је познат и по ловном туризму. Ловиште „Рибник“ површине 47.352 хекатар је једно од најуређенијих и најљепших у Републици Српској.

Разноврсни шумски терени са многобројним планинским пашњацима, које пресијецају ријеке Сана и Рибник и чист незагађен ваздух давали су одувијек комплетан угађај љепоте лова и одмора у лову.

На подручју ловишта су изграђени савремени ловно-технички објекти са пратећим хранилиштима за осматрање, прихрану и одстрел дивљачи. Да ово подручје има шта понудити показују и бројни посјетиоци из иностранства, те врхунски одстријељени трофеји са највишим оцјенама, међу којима су трофеј риса, медвједа, вука, дивље свиње и великог тетријеба.

Велика количина дивљачи и прелијепи пејзажи омогућују и фото-лов. Традиција бављења ловом на овом подручју стара је више од 100 година.

СПЕЛЕОЛОШКИ УНИКАТИ У РИБНИКУ

Јама Ледана је највећи ледени подземни објекат Републике Српске који се налази на јужним падинама планине Бобија у мјесту Вучја пољана на подручју општине Рибник. Окружена је бујним четинарским шумама.

Елезова прича да је велика ледена маса формирана од десетина слојева леда различитих дебљина, а брегови од леда су висине до 15 метара.

„Унутрашњост пећине још није довољно истражена и представља интересантан спелеолошки феномен који показује развој ледених наслага и накита у леду насталих усљед специфичности морфолошких климатских услова“, наводи Елезова.

Јама Ледана је под заштитом Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и природно је добро треће категорије.

Влада Републике Српске је 26. септембра 2012. године донијела одлуку о заштити, те је јама Ледана стављена под заштиту као споменик природе, односно подземни облик карстног рељефа са вертикалним улазом и великим хоризонталним подземним галеријама.

Међу мноштвом неистражених рибничких спелеолошких феномена је и Мачкића пећина смјештена у комплексу Мачкића стијене са којих се пружа фасцинантан поглед на планине Клековачу, Грмеч, Осјеченицу, Шишу, Бобију, Ждралицу, Мулеж и Пљешевицу.
Име је добила по селу Мачкићи, а удаљена је три километра од насеља Ситница.

Мачкића стијене су занимљиве и по томе што је ту настањен орао крсташ, који се налази на црвеној листи заштићених врста Свјетске уније за очување природе.

Елезова прича да пећина има два велика улаза и много мањих који се налазе на већој висини ове стијенске масе.

Према њеним ријечима, унутрашњост пећине је релативно богата пећинским накитом, али још није довољно истражена.

За љубитеље адреналина је на стијенама Мачкића камен опремљено 15 спортско-пењачких смјерова, што је дио из пројекта „С природом у друштву“ које је спровело спелеолошко еколошко друштво СПЕД „Мачкића камен“ преко платформе „Виа Динарика“.

У непосредној близини Мачкића пећине су обиљежене и планинарска и бициклистичка стаза укупне дужине 35 километара, а уређени су и видиковци за посматрање прелијепог пејзажа.

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ

Испод Димитора, уз ријеку Растоку, у селу Трескавац у Рибнику изграђена је светиња Светоархангелски манастир Трескавац, односно манастир Светог Архангела Миахила. Трескавац је изоловано и мирно мјесто које поносно скрива манастирски комплекс, који је још у фази обнове и изградње.

СПОМЕНИК ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА

У Горњем Рибнику се налази споменик Иве Лоле Рибара, гдје је овај народни херој првобитно и сахрањен.

На интернету се може прочитати да је Лолина сахрана одржана у Јајцу, одмах послије Другог засједања АВНОЈ-а, те да је послије одавања почасти тијело сахрањено на тајном мјесту у околини Гламочког поља, како не би пало у руке непријатеља.

Мало је познато да је то тајно мјесто, у ствари, Горњи Рибник, на нека два километра од садашњег административног центра општине. Тек касније су, 1948. године, Лолини посмртни остаци свечано пренијети у новоизграђену Гробницу народних хероја на Калемегдану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана