Професор из Ћићевца деценијама открива тајне Мојсињских планина
БЕОГРАД - Прохујали вијекови и бурна времена учинили су некадашњи престони град цара Лазара - Крушевац и његову околину чуварима драгоцјеног насљеђа, а обронци оближњих Мојсињских планина у свом срцу крију “малу српску Свету Гору” чије тајне већ скоро четири деценије открива професор Зоран Радовановић из Ћићевца.
Радовановић је рекао за Срну да су га на истраживање Мојсињских планина подстакле приче стараца и предања која су се преносила са кољена на кољено, а драгоцјену помоћ да се одлучи на тај подухват отисне дали су му путописи њемачког путописца Феликса Каница.
“Он је својом руком цртао карте и детаљно пописао српске тврђаве и средњовјековне градове.
Детаљно су описани Сталаћ, Ћићевац, Крушевац...али сам ја још као дете слушао да има још много тога, посебно богомоља и њих 36 сам по описима старих људи нашао и обележио”, рекао је Радовановић.
Он је нагласио да су стари вјеровали да је на том подручју постојало и до 100 цркава, а да он вјерује да их има око педесет, али да стварни број “само драги Бог зна”.
“Покушаћу да их пронађем док имам снаге и са радошћу ћу сваког ко то пожели одвести на неки од темеља”, рекао је Радовановић, који је у срце Мојсињских планина већ одвео бројне пријатеље и странце жељне авантура и непознатог.
Радовановић је открио да је једно од првих мјеста и цркава, за које се увјерио да постоје и нису само имагинација у главама мјештана, била она у селу Стеванцу. “Једноставно сам се распитивао код старијих људи где има још тога и много тих цркава сам по описима нашао. На пример, централна црква у Стеванцу је изузетно велика грађевина за то време и на таквом месту.
Према легенди, Турци су у тој цркви побили 80 монаха и бацили их у бунар. И сада тај бунар постоји под једном шљивом”, рекао је он. Радовановић је указао да је велики број богомоља на тако малом простору везан за долазак светогорских монаха – Синаита на ове просторе у 14. вијеку.
“Повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице.
Ту су од цара Лазара дословно добили локацију где могу да се сместе. Њихове монашке келије су биле јако мале,као и цркве које су градили. Ја сам на већини тих темеља био и обележио сам их”, рекао је он.
Радовановић је прецизирао да се црквишта налазе на потезу од Града Тодора од Сталаћа до манастира Ђунис и нагласио да по неким тврдњама и црква Светог Романа, која је једна од најстаријих у централној Србији, припада тим богомољама.
“Чак је и храм Светог Романа направљен на темељима неке цркве”, рекао је Радовановић који је и велики заљубљеник у љековито биље и сам справља мелеме и тинктуре, чак и за најтеже болести. Радовановић, који је професор математике по образовању, а по опредјељењу археолог, аматер је који трага за насљеђем прошлости у срцу Мојсињских планина, открио је и многе љековите изворе и лично се увјерио у њихово благодатно дејство.
Свјетска организација за заштиту природе и Организација за политичку екологију “Полекол” упутиле су у децембру 2021. године иницијативу граду Крушевцу и општинама Ћићевац и Ражањ да покрену процедуру за проглашење Мојсињских планина и Сталаћке клисуре за заштићено подручје, због њихових изузетних природних, културних и друштвених одлика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
