Понтинска острва - данас рај, некада пакао за "грешне жене"

Истина, жене нису биле једине које су затваране на овом острву, али су се свакако суочавале са најтежом судбином.

Револуционари, анархисти, анти-ројалисти, бандити и криминалци свих врста – сви они довожени су бродовима на ово стјеновито мјесто све до шездесетих година прошлог вијека, недуго након што је Мусолини ту протјерао своје политичке противнике.

"Бисери Тиренског мора", како их зову, ова вулканска острва једна су од најљепших на Медитерану – стијене жућкасто-црвенкастих нијански подсјећају на оне на Марсу, пупрпурно-плаве пећине очаравају својим бојама, док плаже, које представљају прави рај за рониоце и које изгледају као да још увијек траје доба јуре, запљускује кристално чиста вода.

Питорескна рибарска села представљају прави ватромет жуте, пурпурне, црвене, зелене и плаве боје. Античке пећине преплићу се са античким римским лукама и колонијалним вилама становника које су овдје послали бурбонски краљеви у 18. вијеку.

Прва станица је Вентотене, парче земље дуго два километра у облику гуштера које су антички Римљани називали Пандатарија.

Вила данас представља археолошко чудо на отвореном које садржи изузетно очуване мозаике и царске одаје пуне амфора. Налази се на врху литице Пунта Еоло чији фасцинантан поглед досеже све до Везува.

Његова прва заточеница била је Јулија, једина ћерка Октавијана Августа, који ју је овдје протјерао када је открио да је спавала са бројним утицајним људима ван брака. На Августову одлуку утицао је њен трећу супруг, Тиберије, који више није могао да толерише њено развратно понашање.

Тридесет година касније, на исто мјесто доспјела је Јулијина ћерка Агрипина Старија, чији је супруг отрован, а она изгубила разум. Опсједнута осветом, пребачена је на острво, опет по налогу Тиберија. Агрипина је једна од првих жртава анорексије у историји – након три године заточеништва, умрла је од глади.

Како би се оженио окрутном Попејом Сабином, цар Нерон, Агрипинин унук, протјерао је своју супругу Октавију под лажном оптужбом за прељубу са гладијатором на острво, гдје је и убијена.

Јулијина ћерка и Неронова мајка, Агрипина Млађа, одведена је са сестром Ливилом на острво Понцију (данас Понца). Упркос инцесту са Калигулом (Гај Јулије Цезар Германик), њих две сковале су завјеру против њега, због чега су кажњене.

Агрипина, која је чак и током заточеништва давала наређења, малтретирала затворенике и трудила се да поједе сваки могући оброк, након смрти својег брата вратила се у Рим и постала једна од најмоћнијих жена удавши се за цара Клаудија. Она је затим отровала својег супруга како би на престо дошао њен син.

О заводљивој моћи жена које су насељавале ове атоле пјевао је чак и Хомер.

"Да ли сте знали да се управо на Понцу вратио Одисеј након пропасти Троје, када га је чаробница Кирка учинила својим љубавним робом? А да је Вентотене мјесто гдје је грчки херој морао да запуши уши како га не би очарала пјесма сирена?", пита Силверио Капоне, локални историчар.

Рибари и данас преносе легенде према којима се у рибарске мреже често заплиће веома чудна риба, а морнаре који се даве спашава прелијепа жена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.