Пецка, јединствена еко-туристичка дестинација у Мркоњић Граду: Рајско село добрих домаћина VIDEO ФОТО

Милијана Латиновић фото/видео В. Трипић
Foto: Велибор Трипић

Далеко од градске вреве, на мјесту гдје извире ријека Сана, а птичице цвркућу најљепше мелодије, смјештена је Пецка, рајско село на земљи, колијевка многих великана и огњиште малобројних, ведрих и вриједних домаћина.

За село смјештено у Мркоњић Граду, које је некада бројало 2.500 становника, а данас их има стотињак, надалеко се чуло. Из њега су у свијет отишли историчар и академик, покојни Милан Васић, који је био и први декан Филозофског факултета у Бањалуци, предавао у Анкари и на Оксфорду, ватерполисти Србије Гојко и Душко Пијетловић, један од највећих живућих математичара Стеван Тодорчевић, пјесник Тоде Николетић и многи други.

Да богатство овог малог, питомог мјеста, које обилује природним богатствима, опстане и да у њему уживају и будуће генерације из цијелога свијета, брине се локална организација “Green Ways”, која је оронулу школу у Пецкој, стару девет деценија, подигла из пепела, удахнула јој живот и претворила у Центар за посјетиоце (Визитор центар), мјесто сусрета свих генерација, које одише позитивном енергијом и на којем се рађају пријатељства за цијели живот.

Чим крочите у двориште старе школе, добродошлицу, уз понеки лавеж, пожељеће вам Жућко и Зевс, два вјерна другара. А послије неколико корака у угодном амбијенту, поред пећи у којој пуцкета ватра, уз чај и кафу предсједник организације “Green Ways” Боро Марић почиње причу о чаробном селу и мисији ентузијаста који су заједно с њим вратили живот у Пецку. Све је почело 2014. године, када су од општине изнајмили објекат старе школе са идејом да ту створе инфо-центар, гдје ће се путници намјерници информисати о свим туристичким бисерима овог малог мјеста.

Почели су од нуле, реновирали школу и створили услове за преноћиште, ручак или само неко освјежење након дуге шетње уз обалу Сане и Коране.

- Никада нам није био циљ да будемо угоститељи. Наша мисија је да развијамо рурални туризам, да Пецка буде права еко-туристичка дестинација, са богатим садржајима за све узрасте. Прошле године основали смо фирму са једним инвеститором и, уз Визитор центар, на приватној земљи градимо насеље са 11 кућа капацитета 50 кревета и рестораном - прича Боро, показујући руком кроз прозор у правцу малог туристичког насеља које ту ниче.

Ентузијасти, какав је и сам, не одмарају се ни када спавају. Њихове мисли усмјерене су стално ка реализацији нових идеја, а Пецка је идеално тло за такве сањаре. Захваљујући пројекту који реализују са општином, додаје, развијају инфраструктуру за госте, бајк парк, дјечија игралишта, чисте стазе уз Корану, граде одморишта, мостове и нове смјерове на пењалишту које привлачи пењаче из цијелог свијета. Оно на шта су посебно поносни у овом крају је ријека Сана, која извире баш у Пецкој и чији ће извори заједно са пећином Мрачај бити заштићени споменик природе.

- Заштићена подручја привлаче госте, а како бисмо свима који дођу приуштили што боље услове, дотрајали дрвени мост замијенићемо челичним. Кроз пројекат који реализује Виа Динарика на извору Сане биће означена мјеста за ложење ватре, постављен компостни тоалет, додатне табле сигнализације, мостићи до воденица, а план је да се осигура око 50 метара пјешачке стазе, како би и најмлађи могли да уживају - истиче Боро.

Са огромним дивљењем прича о сваком педљу Пецке, у коју се захваљујући њему и његовим другарима вратила дјечија граја, а точак живота кренуо у неком новом правцу.

Породице са дјецом, бициклисти и пењачи најчешћи су гости у овом малом мјесту, а прије него што је пандемија вируса корона стала на пут нормалном животу, пењачи су хрлили у Пецку из цијеле Европе, па чак и из Лос Анђелеса. Све то не би било тако да подршка и топла ријеч не стижу и од мјештана, малобројних, али вриједних домаћина који са осмијехом дочекују и испраћају сваког госта.

- Све што радимо, радимо да доведемо људе на прекрасна мјеста у селу, али свакако да то не буде на штету природе. Надамо се да ће све ово имати и економског утицаја на село и мјештане који су овдје остали и опстали. Они који су остали да живе овдје су највредније што има Пецка и трудимо се да и они осјете све добробити овога што радимо. Радују се заједно с нама, кажу срећни су јер долазе људи, чује се дјечија граја - истиче Боро и додаје да је коначно ријешен и проблем одвоза смећа из села, тако да сада више нема ниједне препреке да ово мало мјесто буде еко-оаза мира. Осим тога, Пецка ће ускоро постати и соларно село, јер је у току процедура за добијање дозволе за соларну електрану. Колико год причао о пројектима које ради, наш домаћин се са осмијехом радо враћа природи и богатству које нема цијену. Пуног срца прича о три извора Сане за које биолози кажу да су ријетка мјеста на свијету, гдје су на једном мјесту баш сва три основна типа извора, о еставели Мрачај, која је хидролошки феномен, те се у прољеће понаша као извор, а у току љета као понорница. И док сви у Пецкој чекају да корона прође како би наставили да се друже и уживају у фестивалима, Боро истиче да одмор на селу не треба да буде ствар повлашћених, већ да буде доступан свима.

Нахрањени позитивном енергијом, уз обећање да ћемо се вратити чим олиста и прољећни бехар замирише Пецком, из рајског села екипу “Гласа” испратили су весели Жућко и Зевс.

Гљиве и птице

Боро Марић је испричао да Визитор центар Пецка организује јединствене школе гљиварства. Наиме, заљубљеници у шумске плодове имају прилику да од петка до недјеље уче о разним врстама гљива на овом простору, одлазе на терен, те припремају укусна јела од гљива.

- Едукујемо их и како се чувају и конзервирају гљиве. Осим тога, сличне едукације планирамо да организујемо за посматрање птица са орнитолозима из Шипова - рекао је Марић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана