Озрен света земља немањићка

Манастир дочекује, испраћа и слуша све којима треба помоћ, утјеха, благослов, оживљује, јача, просвјећује, препорађа дух и дјеловање, остаје стуб духовности овог краја, златан прст немањићке руке.

Прелијепа светиња угнијездила се на седмом километру јужно од Петрова, у величанственом планинском окружењу који пресијеца ријека Усора. Име носи по истоименој планини Озрен на којој се налази, а посвећен је Светом оцу Николају.

Података о оснивању манастира и времену изградње манастирске цркве нема много. Народ овога краја вјерује да је манастир задужбина Немањића, а историчари сматрају да је задужбина краља Драгутина који је овим крајевима владао крајем 13. и почетком 14. вијека.

Према историјским изворима манастир Озрен процват доживљава крајем 16. и почетком 17. вијека. Из тог времена датира и натпис изнад врата храма, у коме се помиње 1587. година. На историјске податке прецизније упућује игуман манастира архимандрит Данило Радојчић.

- Први поуздан извор који се директно односи на озренску цркву јесте натпис који је исклесан изнад улазних врата и који садржи податак да је 1587. године поп Јаков Марић поставио патос у цркви. Заправо нас упућује на то да су у цркви рађени неки радови, а живописана је у 17. вијеку - прича Игуман Данило.

Народно предање свједочи да је у манастиру било много калуђера, да су имали лијепо имање и много стоке. На једној коси изнад манастира, налазио се манастирски виноград од 60 дунума.

Манастир Озрен је, као и већина осталих српских манастира, више пута страдао и био пљачкан током бројних ратова. Знао је да дуго стоји запуштен, напуштен, да му се прекида живот,  али његова црква никада није порушена. Дозволом од турских власти, 1842. године обновљен под вођством тадашњег проте Марка Марјановића, док је три деценије касније испред цркве саграђен високи звоник. Приликом ове обнове на цркву је стављен нови кров. У то вријеме је изграђена и манастирска кућа, а манастир је поново добио братство.

И у току Другог свјетског рата манастир је пљачкан, уништена му је архива и библиотека.  Временом се опорављао трудом и залагањем братства и игумана. Све је то трајало до посљедњег рата у БиХ. Иако сам манастир није оштећен, током 1995. године дошло је до великог прогона становништва овог краја. Од скоро три хиљаде пријератних српских кућа остало је нешто више од двије стотине. Поновним залагањем црквених великодостојника, игумана, парохијана, подршке власти, Озрен је опстао и узрастао.

- Манастирски комплекс простире се на око 330 хектара, а сви путеви који воде до њега обновљени су послије ратних дејстава. Поново је на овим просторима доведена струја, обновљен је манастирски конак, и нови саграђен, изграђене нове канцеларије, библиотека, бројни градитељски подухвати се одвијају. Идеја да овај манастир постане духовно-рекреативни центар се остварује, током љета дјеца бораве код нас, наши конаци препуни су домаћих и страних гостију. Озрен је у међувремену стасао у значајан вјерски и културно-историјски споменик српског народа - прича игуман Данило.

Манастир својом висином, спољашношћу и унутрашњошћу плијени ведрином, благошћу и милином. Величанствено здање живи, а унутрашњи живот одвија се у молитвама и послушању.

- Манастир сеже 15 метара у висину, унутрашњост је посебна због савршености зидног сликарства. У манастирској цркви се чува рука Огњене Марије, честице моштију светог кнеза Лазара, и Стефана Дечанског. Фреске којима обилује манастир су реконструисане, очишћене, спријечено је њихово даље пропадање, остаје да се до краја рестауришу. То су радили конзерватори и рестауратори републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. Манастир Озрен је иначе у 2003. години проглашен националним спомеником БиХ - истиче игуман Данило.

Светиња има 11 келија, конаке за посјетиоце са великом трпезаријом. У саставу манастира је и економија, помоћни објекти у којима се узгајају животиње, производи се храна за стоку, обрађује се земља, а како игуман Данило каже о свему се брине уз Божји благослов.

Испред манастира импозантна слика стварана годинама. Прелијепи цвјетњаци, стазе, природа која одише духовношћу и љепотом и пред овим рајским вртом ниједан вјерник и поклоник не остаје равнодушан.

Божић

Бадње вече и Божић, најрадоснији празник, окупе вјернике који захваљујући великом залагању игумана Данила, братства, парохијана, епископа, Озрен, свету земљу немањићку, вјековни симбол снаге и вјере српског живља, овај манастир и те како учине посебним.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.