Ово је црногорски Алкатраз

B92
Ово је црногорски Алкатраз
Ово је црногорски Алкатраз

Налик најпопуларнијем америчком затвору, популарном Алкатразу, почетком прошлог вијека страх и трепет политичких неистомишљеника краља Николе била је тврђава Грможур.

Првобитно кнез, а затим и краљ, Никола Петровић, из династије Петровић-Његош, током своје владавине Црном Гором користио је мало камено оствро Грможур за кажњавање политичких неистомишљеника.

Грможур је једно од утврђења на Скадарском језеру и налази се у његовом сјеверозападном дијелу, близу града Бар и села Вирпазар.

Краљ Никола је на Грможур протјеривао своје политичке противнике и неистомишљенике, који нису могли да побјегну са острва које је окружено водом, те стотинама метара удаљено од најближе обале.

По истом принципу, само много опширније и организованије, функционисала је калифорнијска казнена установа Алкатраз, по којем је Грможур добио име, то јест надимак.

Легенда каже да су сви затвореници били непливачи, а уколико би се десило да неко побјегне - казна затвореника би била пренесена на чувара, који би морао да је одслужи у цијелости.

Грможур је некада био под Турцима, и ослобођен је тек 1878. године. Назив Црногорски Алкатраз није имао од почетка, већ тек од владавине краља Николе, а у њему су првобитно били смјештени најстроже осуђивани злочинци.

Послије свађе краља Николе и његовог зета Петра Карађорђевића, почетком 20. вијека, на Грможур су били протјеривани политички неистомишљеници и присталице Карађорђевића у ЦГ, као и, између осталог, београдски студенти осумњичени за покушај атентанта на Николу Петровића.

Узатвору на Грможуру за 92 путовања говорила је Сара Јовићевић из Туристичке организације Бара, која је негирала наводе у миту који каже да је постојао један затвореник који је успио да побегне из Црногорског Алкатраза.

“То је легенда. Нема никаквих записа о томе. Људи само воле о томе да причају...”, рекла је Сара.

У снажном земљотресу, који је погодио Црну Гору и посебно област Скадарског језера 1905. године, твђава Грможур значајно је оштећена и до данас није обнављана.

Грможур је некада био називан “Острвом змија”, а у новијој историји орнитолози га називају “Острвом птица”. На њему, а и око њега и широм Скадарског језера, налазе се “хорде” пеликана различитог старосног доба.

Пеликани који су давно дошли на Скадарско језеро и на њему се настанили су Далматински пеликани, познати и као кудрави пеликани - једна од најраспрострањенијих врста пеликана, коју одликује трапавост, широк распон крила и благородност.

“Ако дођете на јутарњу туру Скадарским језером имаћете прилике да видите сигурно барем 20-ак пеликана. Иначе, не воле их риболовци, јер се (пеликани) хране рибом и знају да им (риболовцима) покидају мреже. Али, не дирају их”, рекла је Јовићевић о најчешћем госту Грможура и Скадарског језера.

Поред гледања пеликана, на шта се често одлучују посјетиоци, на Скадарском језеру и око њега можете видјети бројне занимљивости. Око њега се налази пет манастира, постоје три заштићене зоне до којих се не може стићи бродом, а ту је и историјско село Годиње, као и рибарско село Радуш, које је изграђено од камена донесеног на бродовима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана