Oвај град има највишу православну цркву ван Русије: Богата историја земље вина и брендија

B92
 Oвај град има највишу православну цркву ван Русије: Богата историја земље вина и брендија
Oвај град има највишу православну цркву ван Русије: Богата историја земље вина и брендија

Последњих година све више је на мети страствених туриста. Због његове богате историје, многи за ову престоницу кажу да једном ногом живи у прошлости, а другом у садашњости, али и једним дијелом у Европи, а другим у Азији. Ријеч је о главном граду Грузије Тбилисију.

Криви торањ

 

Град је у ком се мијешају утицаји Истока и Запада. Лежи на ријеци Кури, коју неки називају и Мтквари, па је логично да градом доминира неколико веома занимљивих мостова. Религијских грађевина има у изобиљу, а предњачи импозантна катедрала Самеба, отворена 2004. године, која је, уједно, и највиша православна црква изван Русије.

Ту је и стари град с љупким уличицама, али и занимљивостима, попут луткарског позоришта “Резо Габриадзе” и скривеног водопада у дистрикту Абанотубани. У старом дијелу Тбилисија занимљив је криви торањ са сатом, који зову круг живота, направљен у 19. вијеку од грађевинских остатака, а налази се поред позоришта лутака.

Сваког дана тачно у подне и у 19 сати може се погледати круг живота па тада и испред торња буде највише посјетилаца. Главна улица је Авенија Руставели, у којој је највише кафића, ресторана и продавница, али и репрезентативних зграда, попут зграде парламента, опере и балета, банака, хотела... Шетња главном улицом не смије да прође без пењања жичаром до споменика Мајке Грузије, која поносно мотри на град са брда Сололаки.

То је један од симбола главног града, а симболизује управо дух његових становника и ове лијепе земље. Колосална статуа, висока 22 метра, представља жену обучену у традиционалну грузијску ношњу. У лијевој руци јој је пехар вина као израз срдачне добродошлице свакоме ко пуног срца дође тамо, а у десној руци припремљен мач за оне који имају и друге намјере. Путовање жичаром у затвореној остакљеној кабини својеврстан је доживљај. Тбилиси је са три стране окружен планинама, одувијек стратешки важан, нерадо предаван и тешко освајан, био је на мети многих војски и војсковођа. Као такав, он и његови становници су кроз историју дугу три миленијума страдали и патили.

Ипак, најпознатији споменик је позлаћени кип светог Георгија на Тргу слободе. Сматра се заштитником Републике и права је туристичка атракција и мјесто гдје посљедњих година посјетиоци праве најљепше фотографије приликом посјете граду.

 

Чудесни хамами

Тбилиси је познат и по врло популарним сумпорним купалиштима, који потиечу из 17. вијека. То су, уствари, хамами, а вода је, наравно, чудесна, подмлађује и лијечи.. Град окружују предивни пејзажи, планински врхови прекривени снијегом, огромни кањони, кристално чисте ријеке, зелени пашњаци, велике шуме... Музеји у главној улици су одлични и има их доста. Предњачи Национални музеј са четвероспратном поставком, која кроз хиљаде експоната води од златног периода древне Колхиде до такозваног Музеја совјетске окупације.

Ту је и Музеј умјетности. Сви који први пут посјете главни грузијски град, примјете управо његове грађевине. У архитектури Тбилисија мијешају се бизантски, руски, европски и блискоисточни утицаји. Постоје и зграде у социјалистичком и модерном стилу, али и у традиционалном грузијском стилу. Маршутке, свеприсутни комбији, са двадесетак мјеста за сједење, основни су вид градског превоза по Тбилисију, али и читавој Грузији. Најпознатији локални специјалитет свакако је хачапури, јело налик пиззи, чију основу чине тијесто и сир.

Вруће мјесто

Тбилиси је 458. године основао Вакхтанг I. Горгасали, краљ Кавкаске Иберије, државе претходнице данашње Грузије. Саградио га је на мјесту гдје је током лова пронашао извор термалне воде. Због тога име града у преводу значи Вруће мјесто.

Позната вина

Грузија је земља вина и брендија од јабуке. Традиција прављења вина стара је више од хиљаду година, а многа позната вина праве се од посебних сорти грожђа, које се не користе у западним земљама. Организација Уједињених народа за образовање, науку и културу (УНЕСКО) увела је ову технику прављења вина у листу битних културних наслијеђа свијета.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана