Никола Купрешанин о путовањима у Турску и Сирију: Гребање по површини града права слика земље

Илијана Божић
Никола Купрешанин о путовањима у Турску и Сирију: Гребање по површини града права слика земље

Један од шест аутора који су своје погледе на различите градове дали у књизи путописа “Дивљи градови” Никола Купрешанин недавно је на промоцији у Бањалуци пренио своје утиске о путовању по Блиском истоку. Његове приче о Истанбулу и Сирији имају репортажно-политички карактер, а Купрешанин је казао да је на овај пут кренуо с циљем да сними документарни филм о рату на Блиском истоку.

- Са колегом сам кренуо у Курдистан, да направимо документарну причу о Курдима. Провели смо 45 дана на путу. Поред грешака, лутања и губљења искуство је било предивно. У Истанбулу сазнајемо да нас све владине организације прате, јер смо кренули да се бавимо најосјетљивијим питањем. Упознали смо невјероватне људе, радили интервјуе са онима који су на Интерполовим потјерницама, а полиција нас је прегледала непрестано - испричао је Купрешанин.

Како је казао, у једном тренутку путовања нашли су се на ничијој земљи, на тромеђи Ирана, Ирака и Турске, а дешавали су им се невјероватни догађаји.

- Путујући необичном земљом, долазимо до тренутка да се вођа герилске организације рукује с нама и каже нам да прате наш рад. Пола године након нашег пропутовања Исламска држава је постала број један, а с њом су нераздвојно испреплетени Курди. Ми смо се у Хрватску вратили са снимцима људи који су били главни актери. Сљедећих пет година смо одлазили тамо и враћали се - објаснио је Купрешанин.

Препричавајући све што се на тим одласцима дешавало, казао је да је често осјећао страх за свој живот.

- Сјећам се првог одласка на линију фронта, који је подразумијевао пет и по сати вожње и само 15 минута задржавања на првој линији. Нисмо могли дуже да останемо, јер су тада почели минобацачки напади и екипа која је била задужена за нашу безбједност у Рожави наредила је да се повлачимо. Како смо се удаљавали посматрао сам мјесто на којем смо само секунд прије били, а на којем се дизао дим од мина. Мој бијес је био повезан са ранијим страхом и очекивањем - казао је Купрешанин.

Једна реченица у његовом путопису о Раки гласи: “Пијем каву и пушим цигарету и у исто вријеме маштам како би лијепо било попити каву и запалити цигарету”, а он нам објашњава да је тада психа несвјесно стварала механизам којим би га заштитила од стреса.

- Били смо на путу за Раку, на првој линији фронта. Много смо се бојали шта би нам се могло догодити. У једном тренутку смо застали на бензинској пумпи усред пустиње, гдје је било “кока-коле”, кафе и свега и све смо то могли купити. То је било изненађење, јер не очекујете тако нешто у ратној зони. Онда сам узео кафу и цигарете и кренуо да запалим. То је био тај одбрамбени механизам, с мишљу “ма не дешава се ово мени” - испричао је Купрешанин.

Да су перцепције људи чудновате посвједочила је ситуација која му се десила на путовању Блиским истоком, а која говори о томе како ми гледамо на друге народе, а како они на нас.

- Прије одласка у Сирију морали смо набавити панцирке, а рекли су нам да тражимо искључиво америчку робу. Долазимо на пазар гдје је милион дрангулија, али за разлику од других пијаца тог типа овдје наилазимо и на војну опрему. Изнад тога свега стоји огромна цитадела, једна од најстаријих на свијету. То је један визуелни поглед историје Ирака, која се рашчитава пред вама. Гледајући тврђаву и гас-маске на пијаци, које симболизују Садамов геноцид над Курдима осамдесетих година, до најновијих панцирки које свједоче о новим ратовима, видимо слику прошлости земље у којој ратови трају вијековима. У једном тренутку човјек нам нуди нове панцирке из Србије, са мјестом производње у Вождовцу. Он их проналази и каже: “Ево вам, па Срби и Хрвати, хоће ли икад бити мира међу вама” - објаснио је Купрешанин.

Он је казао да људи данас могу да путују веома јефтино и једноставно те да је авантура загарантована гдје год да оду.

- Важно је да људи загребу по површини. Скрените у споредни сокак, дајте прилику себи да видите нешто што није на главној улици. Сваки одлазак са главног пута обогатиће ваше искуство - рекао је Купрешанин.

Исток и запад

Он је нагласио да људи сматрају да је западна Европа скупа, лијепа и безбједна за путовање, а Исток није.

- Најопаснија мјеста на свијету су велики градови Запада. У уређеним, цивилизованим градовима прије ће се нешто догодити него у селу у Анадолији, Ирану или Јапану. Ако сте спремни да савладате предрасуде, могућа су кратка, јефтина и занимљива путовања - закључио је Купрешанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана