Музеј који ниче у Дубаију биће најтеже изграђена зграда икада

Ипак, један грађевиснки пројекат привукао је пажњу свих - Музеј будућности који се недавно надвио над градским метроом, на рубу финансијске четврти.

Оквир музеја, који се састоји од 2.400 дијагонално челичних опруга завршен је у новембру 2018. године. Сада се постављају фасадне плоче, а требало би да буде отворен за годину дана - то је за Дубаи веома важан период јер ће од 20. октобра 2020. да буде домаћин Свјетске изложбе.

Архитектонски свијет описује футуристички облик музеја као "торус са елиптичном празнином", али би "џиновски обруч" могао да буде боља референтна тачка.

- Имамо мало потешкоћа да опишемо зграду људима који је нису видјели. Нема ничега што јасно евоцира облик - рекао је извршни директор Музеја будућности Лат Карлсон.

Облик је смислила локална архитектонска фирма "Кила Дизајн", која је побједила на конкурсу 2015. године. Према ријечима архитекте, дио структуре представља знање које данас имамо, док празнина представља све оно што не знамо - другим ријечима, будућност.

И није само необичан облик зграде оно што обиљежава ову структуру. Како се свака плоча фасаде поставља на своје мјесто, тако је све видљивија арапска калиграфија која је красити спољашњост музеја високог 78 метара.

Директори музеја још нису открили шта те ријечи значе, али је познато да су у питању фразе поезије које је написао владар Дубаија шеик Мохамед бин Рашид Ал Мактум, који је уједно потпредсједник и премијер Уједињених Арапских Емирата, пише ББЦ.

Комплексна конструкција

Заједно калиграфија и облик зграде учинили су да ово буде и најкомплекснија структура икада изграђена.

Водећи савјетних за пројекат, британска компанија "BuroHappold Engeneering ", каже да би ово био немогућ подухват без параметријског дизајна и моделирања (Бим).

Параметарски дизајн је процес заснован на алгоритамском размишљању. Бим је тродимензионална технологија заснована на моделу грађевинских стручњака који заједно сарађују при дизајнирању и документовању пројеката.

- Знали смо да морамо да имамо све у дигиталном окружењу јер геометријски не бисмо могли све да дефинишемо. То би вjероватно постало нешто друго, било би много теже градити. Технологија је заиста омогућила овај пројекат - навео је Тобијас Боли, директор пројекта "BuroHappold".

Пројекат је захтjевао да се директор и његов тим што прије навикну на 3Д, а први рачунарски задатак је било усавршавање теоријског облика зграде како би се искоренио што већи дио сложених закривљености. Ове милиметарске измјене, којима је требало дуго времена да буду финализоване, нису биле видљиве за око. Услиједио је дизајн челичног оквира, а стварање параметарског оквира био је дуготрајан процес, али је директору пројекта било омогућено да диктира исходе - попут постављања челичних елемената.

- Било је то нешто сасвим ново од онога што радимо - рекао је Боли. Чак 14 мјесеци трајала је изградња челичног дијела конструкције.

Тренутно је завршено око 60-70 одсто фасаде. Зграда има седам спратова и званичници се надају да ће привући и до милион посјетилаца годишње.

Такође, музеј ће бринути и о "зеленој будућности". Производи од пластике намијењени за једнократну употребу биће забрањени, а на менију у ресторану ће се наћи искључиво алтернативни протеини и узгојено месо. Биче чак спратова посвећених климатским променама, здрављу и богатству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.