Мркоњић Град- бурна историја и богата традиција

Срна
Foto: Срна

МРКОНЈИЋ ГРАД- Мркоњић Град, општина смјештена у југозападном дијелу Републике Српске, препознатљива је по бурној историји, богатој традицији, брдско-планинском пејсажу, али и по квалитетној ракији шљивовици.

Иако је у протеклом отаџбинско-одбрамбеном рату претрпјела разарања, ова мала општина је препорођена и поново оживјела захваљујући ентузијазму и упорности њених становника.

Географски положај и природна богатства Мркоњића кроз историју су били привлачни и атрактивни разним народима.

Прве значајне путеве и саобраћајнице изградили су Римљани, а остаци магистрале која је повезивала Далмацију и Панонију још су сачувани. Уз римски пут могу се видјети миљокази, римски бунар - Јована вода, споменици посвећени Јупитеру.

О бурном средњовјековном животу мркоњићке општине свједоче стећци (више од 500 стећака) и градови - тврђаве Соко, Призрен и Бочац.

Данашњи назив Мркоњић је добио 1924. године по краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу, који је ратовао на овим просторима у Босанско-херцеговачком устанку, односно у националном покрету ослобођења Срба од османске власти.

У Мркоњић Граду је 25. новембра 1943. године одржано и Прво засједање ЗАВНОБиХ-а (Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ).

БАЛКАНА И ЗЕЛЕНКОВАЦ ГЛАВНА ОБИЉЕЖЈА МРКОЊИЋА

Туристичко-рекреативни центар „Балкана", удаљен четири километра од града, красе два вјештачка језера (Велико и Мало), смјештена у долини планине Лисина.

Балкана је подједнако примамљива и лијепа током сва четири годишња доба, тако да посјетиоци могу уживати у шетњи, пливању, сунчању, риболову, скијању и планинарењу. На Балкани се налази и Параглајдинг камп који окупља љубитеље екстремних спортова из многих земаља Европе.

Туристичку понуду употпуњава и манифестација „Дани косидбе на Балкани – Меморијал Лазар Лакета", такмичење у ручном кошењу траве косом кованицом, која ће се ове године одржати 31. пут.

Један од заштитиних знакова Мркоњић Града је свакако коса кованица варцарка, која је добила назив по Варцар Вакуфу, некадашњем називу Мркоњић Града, у којем се ове бритке косе израђују неколико вијекова уназад, а тајна прављења оштрих и љутих варцарки се преноси с кољена на кољено и мркоњићки мајстори, ковачи је годинама опрезно и вјешто чувају.

Печат Мркоњић Града је и планинско излетиште Зеленковац у селу Подрашница.

То је мјесто мира украшено боровом шумом, мјесто умјетника и мјесто гдје се чују звуци џеза.

Кроз Зеленковац протиче истоимени поток на којем је прије неколико вијекова изграђено петнаестак воденица, а једну од њих је 1985. године преуредио у свој атеље сликар Борислав Боро Јанковић.

У уређеној воденици, Јанковић је отворио и умјетничку галерију под називом: „Зашто није отишао Боро!?". У априлу 2002. године ово мјесто је добило статус еколошке зоне.

Сарадник за трговину и туризам у Агенцији за привредни развој општине Мркоњић Град Александра Гаврић наводи за Срну да је Зеленковац изоловано мјесто, гдје предиван природни амбијент, готово нетакнут људском руком, ствара код човјека осјећај да је километрима удаљен од свега.

„На Зеленковцу је могуће посјетити галерију богату колекцијом умјетничких дјела, а ту се организују и културни и забавни догађаји, међу којима се издваја међународни ДЖез фестивал када долазе туристи из цијелога свијета", прича Гаврићева.

Природни драгуљ Мркоњић Града, планина Лисина, лежи на 1.467 метара висине и синоним је за најбогатија и најбоље истражена станишта гљива у БиХ.

На Лисини је пронађено више од 1.300 врста гљива, као и 360 извора воде за пиће. Манифестација „Дани гљива" одржава се сваке године задњег викенда у септембру и обухвата едукацију, сакупљање, изложбу и дегустацију гљива.

На само 15 километара од овог града смјештено је и акумулационо језеро Бочац, настало изградњом бране за потребе истоимене хидроелектране. Захваљујићи својој дужини, ширини и дубини идеално је за спорт и рекреацију на води.

Гаврићева наводи да је богато слатководном рибом, као што је поточна пастрмка, младица, клен, шкобаљ и слично, и представља прави трофеј за риболовце.

Уз само језеро налазе се остаци тврђаве Бочац и она представља један од средњовјековних градова - тврђава, који је изграђен над кањоном Врбаса. Ова трвђава се први пут спомиње 1446. године.

ВИЗИТОР ЦЕНТАР „ПЕЦКА"

У посљедњих неколико година пажњу туриста привлачи и Визитор центар „Пецка", смјештен у некадашњој основној школи у мјесту Горња Пецка. Објекат је обновљен кроз пројекат за развој туризма Житни пут који је финансиран средствима ЕУ.

У Пецкој извире ријека Сана, а 15 километара од Пецке извире и ријека Плива. Изнад самог центра издиже се и вијенац стијена по којима је Пецка и добила име, а који сада представља највеће пењалиште у БиХ на природним стијенама.

Пецка је идеално мјесто за излете, пењање, вожњу бициклима и планинарење, Центар посједује и одговарајућу инфраструктуру, те нуди смјештај и храну за 60 особа.

Недалеко од Пецке је и село Медна, гдје су на локалитету Црквиште, у засеоку Лекићи, пронађене мошти монаха Серафима, Авакума и Мардарија.

Мошти су ископане 2006. године и смјештене у Цркву Рођења Пресвете Богородице, а на мјесту гдје су пронађене подигнута је капела.

ГАСТРОПОНУДА - ЈЕЛА ОД ХЕЛЈДЕ И ШЛЈИВОВИЦА

Гастропонуду мркоњићког краја чине јела од хељдиног и кукурузног брашна, односно хељдина љевуша, пура, кукуруза, пите, уштипци, кајмак, сир, кисело млијеко, печена јаретина и јагњетина, телетина испод сача и традиционална ракија шљивовица од 43 степена.

Агенција за привредни развој у сарадњи са општином и Културно-спортским центром „Петар Кочић" сваке године организује сајам пољопривредних производа под називом „Аранђеловдански вашар", у оквиру којег се одржавају четири манифестације: Фестивал домаће ракије, Етно-фестивал „Јабука" (гастропонуда), Златни прсти- изложба рукотворина и Дани меда.

Циљ сајма је промоција и очување пољопривредних производа традиције и обичаја нашег народа и традиционалних вриједности пољопривредне дјелатности у Републици Српској.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана