Мотовун, љупки завичај Велог Јоже
Владимир Назор најбоље описује Истру у својој “Пјесми о Истри”. Мотовун му је био инспирација и за друго његово дјело “Вели Јоже”, причу о добром диву који живи у околним шумама.
Мотовун је средњовјековни градић, који се налази на врху једног брежуљка. Око њега се налазе начичкани виногради, најчешће је то истарски теран, чије лишће у јесен прелази у јарко црвену боју, која овом градићу даје посебну љепоту. До врха града од подножја има неколико километра.
Током туристичке сезоне аутобус вози на сваких пола сата од рампе до улаза у град, гдје почињу уске улице. До главног трга, који се налази на самом врху града, од мјеста докле аутобус вози има још 800 метара. Ко воли да шета не мора да иде аутобусом, већ му се пружа могућност да изброји хиљаде мотовунских степеница које воде од подножја па све до самог врха града. По чему је овај град и познат.
Шетајући тако уз мотовунске степенице, па касније и уске улице не можете, а да не маштате о томе како су некада мјештани послије рада у винограду морали прећи још хиљаде степеница да би дошли својим кућама. Како се прије живјело у Мотовуну можете само да маштате, јер је он сада туристички градић, препун винограда, апартмана, сувенирница, ресторана, из којих се шире мириси тартуфа.
Ресторани су за туристе мало дубљег џепа. Кафа, сок и остала пића имају коректну цијену. Али ако желите да фино једете и да пробате истарске пљуканце, теран, сир и остале специјалитете, најбоље ја да нађете агродомаћинство које служи традиционална јела и намирнице које само производи.
Ту ћете осјетити право истарско гостопримство. Схватићете да је у ствари то што Истру чини посебном и да је сваки њен становник заправо Вели Јоже - добар, вриједан, поштен, што их у ствари чини дивовима.
У овом мјесту одржава се и Мотовунски филмски фестивал, који сваке године у јулу окупи бројне ствараоце. Први пут је одржан 1999. године, а његов оснивач је редитељ Рајко Грлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
