Легендарни торањ у Пизи спасио амерички наредник
Најпознатија накошена грађевина планета Земље, већ вијековима одушевљава посјетиоце.
Додуше, некад, у доба прије мобилних телефона са квалитетним камерама, већина се долазила дивити архитектури, док нам се чини како данас добар дио људи долази те "придржати" торањ, без жеље да сазнају нешто више о његовој историји. Уколико ви нисте међу њима, и желите знати све о овом торњу који је изграђен 1372. године у Пизи онда је ово прави чланак за вас!
Торањ није волио Бенито Мусолини
Дуче је своједобно торањ прогласио за срамоту Италије и наредио његово изравнавање. Срећом, није наредио рушење, тако да је торањ сачуван и дан-данас. Према Мусолинијевој жељи, избушене су рупе у темељима које су потом посуте бетоном, јер су инжењери израчунали како ће на тај начин изравнати торањ.
Срећом - погријешили су, јер да нису данас бисмо имали равни а не коси торањ. Бетон је наиме, потиснуо торањ још дубље у земљу те је настао још већи нагиб. Бенито се очито касније тиме више није стигао замарати, па Пиза и даље има - коси торањ.
Некад је боље бити лијеп
Да торањ може говорити, вјероватно би и сам рекао овако нешто, јер га је љепота спасила од уништења.
Наиме, за вријеме Другог свјетског рата, савезници су оправдано сумњали да Нијемци користе торањ као посматрачницу и план је био – срушити га. Срећом, и у војсци има заљубљеника у умјетност, па је према легенди торањ спасио амерички наредник Леон Векстајн. Он се задивљен љепотом архитектуре успротивио рушењу и није дао знак, па је торањ тако преживио и Други свјетски рат.
Два вијека градње
Године 1173. почела је градња славног торња. Оно што је у почетку изгледало као лаган посао, отежало је мекано тло Пизе. Убрзо су приликом градње уочени проблеми, јер се торањ почео нагињати док је завршетак градње био још прилично далеко.
У једном тренутку, од њега су практички и одузели, те се готово 100 година апсолутно ништа није догађало - стајао је недовршен и без будућности. Ипак, 1272. торњу се одлучила пружити друга шанса, те је коначно довршен, 100 година послије. И дан-данас је крив, али – савршен.
Хоће ли пасти
С обзиром на степен нагиба, коси торањ би већ био прошлост и носталгично би га гледали на сликама да није било одговарајућих интервенција, потребних након одређеног времена. Вјерује се да је сад (посљедња већа интервенција била је крајем деведесетих) торањ добио још нових 200 година "живота", а уопште не сумњамо да ће будућност донијети рјешење према којем ће торањ остати препознатљив, а нагиб све вријеме једнак.
Уосталом, за размишљање како то постићи, грађевински "мозгови" имају још много, много времена...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
