Крупа на Врбасу: Оаза у кањону плаховите ријеке VIDEO

Г.С.
Крупа на Врбасу: Оаза у кањону плаховите ријеке VIDEO

Крупа на Врбасу. Права мала оаза , смјештена у долини Врбаса у Крупској котлини, на путу ка Мркоњић Граду. Поиграле су се овдје природа и историја, на себи својствен начин, па се тако у књигама може прочитати да је овај крај насељен био још у палеолиту, а могу се промаћи и остаци из Римског периода збори на почетку приче Зоран Санковић, самостални стручни сарадник у Туристичкој организацији града Бањалука

“Манастир Крупа је својеврсни симбол овог краја.Он је сигурно једно од најпосјећенијих молитвених мјеста у Републици Српској, посебно откако је из Русије донесена честица моштију свете мајке Матроне. Према предању, монаси Крупе на Врбасу подигли су и манастир Крупу код Обровца у Далмацији 1317. године. Манастир је током 14. и 15. вијека служио као црква за потребе племства и војске у Гребен граду. Опустио је послије пада Јајачке бановине под Турке 1528. године. У међувремену је подигнута црква брвнара, док је манастир био у рушевинама све до одласка Турака са ових простора” збори Санковић 

Црква брвнара светог Николе која је изграђена 1735. гопдине у Товиловићима је веома значајна јер се у њој налази Јеванђеље из осамнаестог вијека које је штампано у Москви. Постоје два предања у вези градње ове цркве брвнаре.

“Прва каже да су својевремено Турци дозволили градњу али у Спасовинама. То се није допало мјештанима те су ју они премјестили у току ноћи И као такву рекли владарима да је сама прелетјела. Постоји и друга прича која каже да је бег Ђумишић који је владао овим просторима дозволио Хришћанским поданицима да изграде цркву брвнару а када су то власти сазнале, тражиле су од њега да плати онолико дуката колико он тежи, тако да је морао платити 110 дуката да би црква остала на мјесту на којем се данас налази” каже Санковић

Осим манастира и цркве брвнаре, посебно мјесто у животу мјештана овог краја заузима и, за ове просторе,  јединствен спортски комплекс. Ријеч је о фудбалском стадиону, смјештеном у самом центру насеља. На њему своје утакмице,  у оквиру прве лиге Републике Српске, игра како су га спортски новинари назвали Хофенхајм из кањона Врбаса. 

“ФК Крупа постоји од 1982. године. Препород наступа 2009. Године, када је у оквиру изградње инфраструктуре за Свјетско првенство у рафтингу којем је домаћин био РК Кањон, изграђен терен са вјештачком травом. Касније смо са овим момцима који су овдје живјели и одрастали, један дио живота сам и ја овдје провео, успјели направити фудбалску екипу која је сплетом околности и једним квалитетним радом, посебно доласком господина Мирослава Балабана, као првог тренера, касније нашег директора ФК Крупа доживјели једну експанзију. Из године у годину улазили смо у виши ранг такмичења, појачавали се, играли Премијер лигу БиХ. Трудили смо се паралелно да градња инфраструктуре прати те резултате које смо постизали на терену, тако да је ово сада један врхунски спортски комплекс гдје имамо све што нам је потребно”, каже Младен Илић, некадашњи голман ФК Крупа, истакнути спортски радник овог колектива и акутелни предсједник Скупштине града Бањалука

Крупа на Врбасу је прави мали рај за туристе. Овдје се одржавају туистичке рафтинг регате, такмичења у риболову, кајак кану првенства, пењачки фестивал, те бројна европска и чак два свјетска првенства у рафтингу. Велики број туриста долази овдје, кажу у Туристичкој организацији града Бањалука, јер туристи воле доћи у Крупу зато што овдје имају шта видјети. Ту су као што већ рекосмо манастир, црква брвнара, стари град Гребен, камени мост, Стрикина пећина, и прелијепи слапови. Ту, временима новим одолијевају воденице на Крупи,  док воденичарски занат чувају млинари. Један од њих је Младен Рађевић. Он ће вас увијек са осмјехом на лицу дочекати. Сам ће вам рећи да овдје скоро свакодновно дођу туристи из цијелог свијета да брашно купе. Неки се  чуде када виде да воденице још увијек постоје.

“Бити млинар није лако, али ја сам овај  занат заволио. Крупа је  по млиновима чувена надалеко, стално  туристи долазе,  и када би поново бирао, опет би млинар био” каже Младен Рађевић

Постоји једна причица која каже, да ако си био у Крупи,  а да ниси купио брашно на млиновима и пробао сир и кајмак породице Чубриловић онда у Крупи ниси ни био.

Чубриловићи су вриједни људи, поштени. Бојан и супруга Госпава имају троје дјеце. Ђорђе, Кристина и тек рођени Лазар, ту су отац Мирослав и мајка Зора која се сиру и кајмаку посветила. Раде од јутра до мрака, али кажу вриједи, И када би могли почети испочетка кажу опет би све исто урадили. Ипак, веле, без подршке Центра за развој села, пуно теже би крај с крајем саставили. Бојанов отац Мирослав нам рече да је поносан на трактор који су кроз подстицајна средства набавили. Каже читав живот је по бијелом свијету радио, па и у далекој Русији, али је нови трактор тек сада дошао.

То је Крупа на Врбасу  данас. Пуно је туристичких и не само туристичких потенцијала овдје за један пристојан живот, каже на крају приче Младен Илић, вјерујући да све ово што Крупа данас има ипак није у довољној мјери искориштено.  Зато се каже и укључио у политику. Да се убрза развој овог краја који је нешто успорио у посљедње вријеме. Постоји пуно разлога за то, каже Илић. На жалост, додаје, понекад више цијенимо нешто туђе, а можда имамо куд и камо боље ту пред вратима својим, на кућном прагу. Е то свакако промијенити морамо и кренути прво од себе, јер када направимо себе бољим, боље ће бити и наше окружење, рекоше нам на крају приче домаћини  у Крупе на Врбасу захваливши и нама, што их се кажу, Путоказима вођени, доста често сјетимо, преноси ЕЛТА ТВ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана