Исланд - земља геолошких чуда и мост између два континента

Срна
Исланд - земља геолошких чуда и мост између два континента

РЕЈКЈАВИК - Исланд, или како га још називају земља леда и ватре, познат је као "власник" вулкана, гејзира, глечера и водопада, али мало људи зна да се на овом острву сусрећу евроазијска и америчка тектонска плоча, као и да ова држава има најстарији парламент на свијету.

Путописи о Исланду нису честа појава у српским медијима, али је новинарка Тањуга, током учешћа у Међународној летњој школи младих у Рејкјавику, коју организује Међународни покрет младих, имала прилику да посјети земљу нетакнуте природе, Викинга и ауроре бореалиса.

Једна од првих станица био је Национални парк Тингвелир, гдје се, изнад површине мора, боље него било где другдје у свету, види како се раздвајају америчка и евроазијска тектонска плоча, што привлачи геологе из цијелог света.

"Када стојите овде, нисте ни у Европи ни у Америци. Сада сте на Исланду", рекао је водич полазницима школе, која је ове године одржана на тему "Будуће вештине за одрживост на радном месту: Припрема за транзицију".

У Тингвелиру, који је због историјске, културне и геолошке вриједности уписан на Унесков списак мјеста Свјетске баштине у Европи, 930. године основан је и најстарији парламент на свијету, такозвани Алтинг.

У политичком систему Викинга нису могле да учествују жене, осим индиректно, преко мушкараца, што су оне често и радиле, али су имале једнака права на развод, као и мушкарци, уколико се одрекну свог супруга пред два свједока.

На Исланду, острву формираном вулканском активношћу, земљотреси су честа појава због чега су све зграде ниске, укључујући у Рејкјавику, најсјевернијој престоници Европе.

Реч је о граду чију архитектуру одликују живописне боје, који нема ни Мекдоналдс ни Старбакс и у коме графити и мурали улјепшавају фасаде и улице на скоро сваком кораку.

У њему се налази и једна од најимпозатнијих грађевина на Исланду, црква Халгримскиркја, висине од преко 70 метара.

Главни град Исланда, у чијој широј градској зони живи око 200.000 становника, што је више од 60 одсто популације острва, изузетно је чист.

Иако се простире на површини већој од 200 километара квадратних, са погледом на планине и Атлански океан, одаје утисак малог, ушушканог мјеста.

На мање од сат времена вожње аутобусом од пријестонице налази се Плава лагуна.

Исланд је богат геотермалним водама, а управо је ово право мјесто да се искуси купање у топлим минералним базенима, чије дно покрива вулканска лава.

Температура воде је између 37 и 39 степени Целзијуса, тако да хладно вријеме не утиче на ужитак у води млечно-плаве боје, која има лјековита својства.

Уз то, при уласку у њу, посјетиоци добијају маске за нјегу лица и пиће по жељи, укључујући шампањац.

Као и приликом приближавања геотермалним водама, снажан мирис сумпора осећа се на пољу гејзира.

Најпознатији гејзир, по којем је ова природна појава добила име, зове се Велики Гејзир. Некада је био веома активан, али се сада "уленио", па знатно ријеђе избацује млазеве вреле воде и паре.

Његов "млађи брат" Сторкур је потпуно другачији - он воли да посјетиоце на сваких пет до десет минута задиви ерупцијама воде и паре у висини и до 20 метара.

Треба бити опрезан приликом обилска гејзира - кажу мјештани и упозоравају да им треба "само две секунде да спрже туристу".

Један од разлога због којих је Исланд омиљена локација за снимање холивудских филмова и високобуџетних серија су бројни водопади, попут Скогафоса и Саљаландсфоса.

Саљаландсфос је посебно привлачан туристима због могућности да прошетају иза њега и сагледају природу из другачије перспективе.

Водопаде је немогуће обићи, без "малог туширања" због прејаких млазева, који прскају по ободима.

Нико се на то неће ни пожалити након што га задиви бајковити призор на водопад Гулфос, којег зову и Златни водопад.

Велика је вјероватноћа да ће овај водопад, који пада под углом од 90 степени, пробудити дијете у сваком посјетицу, колико год година имао. Главни разлог за то је дуга, која се често надвије над њим и околним стазама, што турстима пружа могућност да трчкарају испод ње.

А за љубитеље серије "Игра престола" посебно је значајна плажа Рејнисфјара, једна од најпознатнијих на свијету са црним пјеском.

Њене необичне формације стена забилјежене су у седмој сезони ове култне серије.

Према легенди, три стијене у океану су тролови, који су покушали да извуку бродове на обалу.

Тролови су смјели да се крећу само ноћу, али због густе магле нису примјетили да свиће и претворили су се у камење.

Ова плажа спада и у најсмртоносније на свијету.

Таласи лако намаме туристе да им се приближе, а онда одједном нарасту и оснаже, одвлачећи их са собом у океан или бацајући их на стијене. Локални становништво зато упорно понавља: "Не окрећите леђа води".

А због чега се на Исланду људи осјећају као на другој планети можда најбоље говори чињеница да се на само пола сата вожње од ове плаже крије глечер Солхеимајокул.

Први знак да је близу је осјетан пад температуре, а други су санте леда, које више наликују спејс шатловима пошто је у њихов изглед "умјешала прсте" и црна боја вулканске земље.

Причу о Исланду немогуће је завршити без помињања вулкана.

Иако изазива језу када слушате о томе да је 30 вулканских система и даље активно, док је пет до шест спремно да сваког тренутка еруптира, чини се да су мјештани научили да живе у "хармонији" с њима, а уз то имају добро развијен систем за упозорење.

Најпознатији вулкан који је недавно „прорадио" је Ејафјадлајекидл, који већина памти по ерупцијама 2010. године.

Тада је Европу прекрио облак пепела, што је довело до највећег поремећаја ваздушног саобраћаја у историји континента, узрокованог природном катастрофом.

Вулкан се тада активирао после више стотина година "успаваности", па се сада не очекује да ће бити активан у наредних 200 година, ако се буде "држао својих навика".

Исланд је мјесто геолошких цуда и поприште вјечне борбе између леда и ватре, а посебно је занимљиво то што на овом острву, иако је прекривено зеленилом, нема шума.

"Ако се изгубите на Исланду, само устаните" - шала је коју из тог разлога мјештани обожавају да причају туристима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана