“Хајдучке воде”: Оаза мира и мелем за све на обронцима планине Борјa

Божанствен пејзаж и планински ваздух на надморској висини од 810 метара прави су мелем за душу и тијело, а тај дар природе, уз вољу и преданост човјека, преточен је у једну од незаобилазних дестинација у Републици Српској, са погледом на историјски локалитет гдје су се својевремено хајдуци окупљали у дружине.

Комплекс “Хајдучке воде” чине хотел, ресторански дио, те велнес и спа центар. Уз то, посјетиоцима су на располагању бројни специјалитети домаће кухиње, стандардна и специфична пића, те бројни други садржаји.

Покрај хотела су изграђени терени за фудбал и тенис, игралиште за одбојку, кошарку и рукомет, ски-стаза, као и стазе за шетњу, трчање и вожњу бициклима кроз борову шуму у дужини од 2.500 метара. Туристичку понуду недавно су употпунили и квадовима, а у најави су и неки нови занимљиви пројекти.

То је потврдио директор хотела Горан Периз, нагласивши да сезона код њих траје током читаве године, али да највише посјетилаца имају у јулу и августу, те свакако у дане викенда. Спас од већих удара пандемије, чије су бреме дијелили и још дијеле са колегама и многим другим секторима, пружили су им ваучери Владе Републике Српске.

- Имамо амбициозне планове с циљем додатног уређења комплекса. Планирамо да направимо бунгалове и вјероватно један издвојени ресторан, односно пивницу. Очекујемо да ће то бити завршено до предстојеће зимске сезоне. То је већ требало да буде, али је пандемија учинила своје. Ипак, почетак ове године обећава, капацитети су готово попуњени до посљедњег мјеста, и то све захваљујући ваучерима. Да имамо још 100 соба, биле би испуњене у дане викенда - истакао је Периз.

Долази им и доста дјеце из школа спорта из Српске, Србије...

- Размишљамо још о доста ствари. Овај предио је познат по боровницама. Планирамо и излете за госте који бораве више дана код нас. Ишли смо и на пробну туру до Ливна, гдје су дивљи коњи велика атракција и многи желе да то виде, тако да ћемо сигурно организовати такве и сличне излете до манастира Липље, тврђаве Добој, водопада Скакавац - истакао је Периз.

Настоје да већина намирница које користе за припрему специјалитета буду домаће радиности - од кајмака, сира, брашна, меса и свега што могу да набаве у окружењу из кућа врсних домаћина, али и да успоставе мини-пијацу на којој би ти исти продавали своје производе на платоу комплекса.

- Овдје се дише пуним плућима. Ово је, за нас, ваздушна бања. Шума је свуда около, нема пуно локалитета гдје можете на једном мјесту затећи и бијели и црни бор. Идеално је за људе са дисајним проблемима - казао је Периз и за крај поручио свима да ће се код њих осјећати као код куће.

“Црни Циго”- Пиво названо по конобару

Уз бројне специјалитете које имају у понуди, у односу на остале издваја их чињеница да имају посебно пиво. Оно је добило назив по конобару, са подужим стажом у том комплексу. На амбалажи пише - “Црни Циго”, на понос свих. И руководилаца комплекса, радника и свих који посегну за овом специјалном флашом.

У загрљају историје и природе

Туристичка карта Републике Српске врви од историјских, природних и културних знаменитости које су надалеко познате и као такве су њени највећи амбасадори, али има и неких за које знају само они који уз њих одрастају и који им остају вјерни довијека. Таквих мјеста има и на потезу од Котор Вароша до Теслића и даље докле се протеже теслићки крај.

Манастир Липље

Манастир Липље се налази у подножју планине Борје уз ријеку Бистрицу 25 километара западно од Теслића. Датира из 13. вијека и задужбина је краља Драгутина. Постанак манастира, као и толико других српских манастира, казивања везују уз имена Стефана Немање и Светог Саве. Прве поуздане вијести о Липљу потичу из друге половине 15. вијека, када су монаси овог манастира и сусједног Ступља уписали своја имена у Крушевски поменик. Ова књига, заправо поменик манастира Добруна код Вишеграда, изгорјела је у пожару београдске Народне библиотеке 1941. године, чиме је онемогућено ближе датовање уписа имена ових монаха. Ипак, на основу овог извора може поуздано да се сматра да су Липље и Ступље настали прије краја 15. вијека. У манастирском конаку посјетиоци могу да преспавају, а како манастир посједује и салу затвореног типа са око стотину мјеста, могуће је у њему организовати многе семинаре и сличне скупове.

Домаћинска имања

Вриједне руке домаћина и домаћица су један од заштитних симбола овог краја између Борје и Вучје планине. Уз већ препознатљиве туристичке дестинације, они који се одваже да детаљније истраже ово поднебље, спознаће истинска домаћинска имања, уз ријеку Усору и њене притоке, које љубоморно скрива нетакнута природа. Скромне сељане који су спремни помоћи, угостити, понудити бројна традиционална јела, свјежу пастрмку, сиреве и сурутку, али и препричавати легенде, свакодневицу те бесједити о неистраженим пећинама, потоцима и многим тајнама које од давнина шуме и ливаде крију од човјека.

Село од камена и дрвета

За етно-село “Усора” знају сви из овог краја па и шире, а од 2018. године њен власник је “Бања Врућица”. Својеврсно село од камена и дрвета налази се надомак села Блатница, удаљеног 18 километара од здравствено-туристичког комплекса. И на тој локацији посјетиоцима нуде смјештај, традиционалну храну, отворене базене. Многи на том излетишту проводе љето у нетакнутој природи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.