Грузија, земља изненађења и љепоте

Већ другог дана у Тбилисију посјетили смо Самебу (Саборни храм Свете тројице), једну од највећих православних богомоља, коју нисмо видјели приликом прве посјете главном грузијском граду. Ипак, поред величанственог дворишта и заиста импозантне грађевине, највише су ме изненадили Грузини који су палили свијеће и молили се испред иконе Тројеручице Хиландарске која се налази у храму. Грузија је православна земља са веома богатим историјским и културним насљеђем, а то насљеђе је успјешно уткано у савремено доба.

Тај спој древног и модерног основна је црта Тбилисија, јер у њему се преплићу утицаји Истока и Запада, Сјевера и Југа, давнашњег и новог. На свега стотинак метара раздаљине налазе се Грузијска патријаршија, џамија и јерменска црква Светог Ђорђа у којој је сахрањен чувени пјесник и трубадур Сајат Нова. Једни уз друге су стара термална купатила у којима је боравио и Пушкин, зидине средњовјековних утврђења, те модерне успињаче које воде до видиковаца и стаклени пјешачки Мост мира изнад ријеке Мтквари. Међутим, поред изузетне архитектуре и бројних историјских знаменитости, Тбилиси је на нас поново оставио посебан утисак свеприсутношћу културе.

Наиме, готово је немогуће побројати све галерије, позоришта и институције попут музеја или опере и балета. Нарочито обиљежје чине скулптуре које се налазе широм града, посебно у Руставели авенији која почиње од Трга слободе на коме се налази грандиозни 35 метара високи споменик Светом Ђорђу - заштитнику Грузије. Тбилиси је израстао у истински туристички центар, у њему се могу чути многи језици, а у ресторанима, продавницама и сувенирницама, осим на грузијском, углавном је све написано на руском и енглеском.

Грузијски језик и писмо су јединствени толико да је њихов алфабет УНЕСКО уврстио на листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Један од најоригиналнијих “споменика” грузијском писму ипак се не налази у Тбилисију, него на југозападу земље у Батумију, главном граду Аџарије. До овог познатог љетовалишта путовали смо изузетно модерним и удобним возом на спрат. Колико је присутна култура читања у Грузији могло се наслутити по многобројним антикваријатима, књижарама и уличним продавцима књига у главном граду, али прво изненађење нас је дочекало у згради жељезничке станице када смо видјели младу дјевојку која из књигомата узима књигу.

Друго изненађење видјели смо у возу у коме постоји мала библиотека како би путници, упркос доступном интернету, могли да прекрате вријеме путовања. Једна од првих грађевина које се виде у Батумију јесте Алфабетски торањ - 130 метара висока грађевина на којој су попут двоструког хеликса ДНК приказана сва слова алфабета, симболизујући тако нераскидиву везу између Грузина и њиховог писма. Алфабетски торањ је нарочито атрактиван током ноћи када бива богато освијетљен. Такође током вечери, на шеталишту дуж црноморске обале, под дискретним свјетлом могуће је присуствовати “представи” коју изводе Али и Нино, двоје љубавника који чине несвакидашњу покретну скулптуру.

Упркос позном септембру, море је угодно топло, а на шљунчаној плажи било је још доста купача. Ипак, најљепши дио боравка у Батумију било је дружење са оцем Давидом, свештеником који је студирао у Београду и који одлично говори српски језик. С њим смо отишли у Џвартамаглеба манастир у брдима изнад града, одакле се пружа фантастичан поглед на Батуми, обалу и мочвару, те на вијенце иза којих је Турска. За боље разумијевање прошлости, али и садашње ситуације у Грузији, разговори са дивним и благим оцем Давидом били су непроцјењиви и сигурно их нећемо заборавити.

А из Батумија - на исток! Регија Кахети према граници са Азербејџаном је дио Грузије у коме раније нисмо били. Имали смо жељу да посјетимо “град љубави” Сигнаги, те манастир Свете Нине у Бодбеу. Света Нина је најзначајнија просвјетитељка у Грузији, почетком четвртог вијека ширила је хришћанство покрстивши и самог грузијског цара Миријана. Грузијски крст, веома карактеристичног изгледа, назива се још и крст Свете Нине. Манастир је препун ходочасника, а лоциран је на мјесту са којег се пружа непоновљив поглед на долину ријеке Алазани и кавкаске врхове. Био је посебан доживљај када смо у манастирском дворишту срели сватове у прелијепим народним ношњама. Сигнаги је мало, али изузетно живописно мјесто које обилује тавернама, ресторанима и уличним продавцима разних домаћих радиности. Посебан шарм му дају калдрма, старе зидине и прекрасан поглед према долини и планинама, па није чудно што је врло популарна дестинација. У Телавију, највећем граду регије, обишли смо тврђаву из 17. вијека у којој се налази школа основана 1758. која и данас ради. Премда је цијела Грузија позната по производњи вина, Кахети вјероватно има највећи број винарија и винских рута. Зато је и Телави препун винотека и ресторана у којима се могу дегустирати кахетска вина.

На повратку у Тбилиси обишли смо манастир Џвари из шестог вијека, још један грузијски локалитет на списку свјетске баштине УНЕСКО-а. Одатле смо, заједно са изненађујуће великим бројем арапских и јапанских туриста, уживали у погледу на стару престоницу Мцхету.

И наше друго путовање у Грузију изњедрило је многа изненађења, али у исто вријеме, чинило се као повратак у познато, путовање кући. Јер као и код куће, тамо имамо пријатеље без којих овакве путешествије не би биле могуће. Тамо нас увијек дочекају специјалитети које волимо - хачапури, хинкали, чурчеле, најразличитији сиреви... Грузија заиста увијек одушевљава чула и осваја срце. Зато смо јој се вратили и зато ћемо јој се поново враћати.

(За “Глас Српске” пише Берислав Благојевић)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.