Град на Требишњици учврстио мјесто на туристичкој мапи: Долина вина, делиција и добрих домаћина ФОТО

Ведрана Кулага Симић
Град на Требишњици учврстио мјесто на туристичкој мапи: Долина вина, делиција и добрих домаћина ФОТО

На крају Српске, иза планина, у долини Требишњице, смјестио се град у који су сви добродошли и гдје се не долази једном. Величанствени споменици вишевјековне историје, необична природа, добри домаћини и херцеговачки кувари само су неки скретничари Требиња чији зов је немогуће одбити.

Требиње, најјужнији град Српске који се први пут помиње у десетом вијеку под називом Тривунија, угостио је кулинарски ТВ серијал “Кухињица” као и медије из готово свих крајева БиХ који су два дана уживали у природним, историјским и гастрономским љепотама Херцеговине, али и Јахорине, јер су паљански кувари добили прилику да се у граду на Требишњици представе у пуном свјетлу те да потврде због чега се ни покрај олимпијске љепотице и околине не може само проћи. 

У авантури укуса и погледа

У царство укуса традиционалних трпеза приморја и планине увјерила се и екипа “Гласа Српске”, а захваљујући емисијама “Зашто да одем у Требиње” и “Зашто да одем у Пале” и у дјелић богате историје и природе ових крајева, јер, како су на крају и организатори серијала и домаћини признали, немогуће је приказати све љепоте које привлачи госте са свих страна свијета. У рај гдје уживају сва чула, гдје за свакога има свашта и гдје ничега не мањка.

Тако су вриједне руке домаћина спремиле шарену трпезу на којој се нашао чувени херцеговачки грах пољак, још чувенија цицвара са медом, пријеснац, разне погаче, сармице од раштана, телетина и јагњетина испод сача, а понуда не би била потпуна да се столу није нашла требињска риба, пршути, сиреви, колачи чиме су заокружили гастро-доживљај, уз вина и пиво из кућне радиности.

- Зашто доћи у Требиње и зашто нико није рекао да се неће вратити? Зато што јутро, на примјер, можете почети цицваром или варијантом са медом, или соком од нара. Можете сјести на ливаду, прошетати, а ако пораните, под платанима осјетити чаробну тишину. Кад се пробуди дан, у зависности у који кутак града завирите, љепоте јела и историје се употпуњују. Превише је лијепих мјеста за љубав, одмор - рекла је начелница Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање у градској прави Требиње Слађана Скочајић која је, уз све то, подвукла и да је Требиње град у којем култура никада не престаје.

Баш као ни кулинарске мајсторије. Очаравајући мириси куханих, печених и сушених делиција су прави гастрономски ужитак за сва чула, а посебна чаролија настаје када се све то “зачини” врхунским и свјетски признатим вином попут оних из винарија “Тврдош” или “Анђелић”, или пивом “хумско” из домаће радиности. 

Посебан зачин за потпуни угођај, дало је особље хотела “Нар” чија су врата увијек отворена за госте са свих страна свијета, али печат викенду на југу дала је екипа “Кухињице”, припремом оброка за кориснике јавне кухиње којих је више од 100 и којима свака кашика и кришка много значи.

Тог дана су уживали у мајсторији шефа кухиње Александра Ристића који им је припремио тргану свињетину у BBQ сосу, са салатом и лепином, а послије ручка, послужен им је освјежавајући колач “три леће”.

- Ово нам веома значи. Када неко мисли и на нас - са осмијехом је истакао Требињац који сваки дан куца на врата јавне кухиње.

А да је богата трпеза тек једна у низу равноправних мамаца са југа, потврдило се након обиласка важнијих туристичких дестинација. Једна од њих пркоси са узвишења изнад града. То је величанствена Херцеговачка Грачаница - испуњење жеље из тестамента чувеног српског пјесника Јована Дучића који је пожелио да буде сахрањен на једном од брда која окружују Требиње у цркви налик “оној на Косову”, мислећи на Косовску Грачаницу. Дучић, чији се дух и данас осјети широм Требиња, умро је 1943. године, 7. априла на Благовијести, а тог дана 1999. на брду Црквина, изнад његовог Требиња, је постављен и освештан камен темељац за Херцеговачку Грачаницу.

Послије нестварног погледа који се са тог узвишења пружа на ријеку и град, пут нас је одвео у низину. Пред капију града. У манастир Тврдош, саграђен на темељима цркве из четвртог вијека који спада међу најстарије културно историјске споменике у Републици Српској, познат и по томе да је у њему свети Василије Острошки примио монашки постриг и свештенички чин. На то су нас подсјетили у предању током посјете те одвели у подруме вина гдје и данас чувају традицију чији почеци сежу још из 15. вијека.

На нашој мапи нашао се и манастир Светих апостола Петра и Павла, који је са некрополом стећака од 2003. национални споменик БиХ. Повише њега је Павлова пећина, у којој је, према древном предању, становнике ондашње Херцеговине крстио свети Павле. А када се посјете та и друга мјеста која су симболи Херцеговине, расхлађено вино, по мјери, добро дође јер винарије и породичне традиције су посебна прича. Једна од њих, дуже од вијека, траје у Винарији “Анђелић”, чија је директорица Милица Анђелић једина жена винар и сомелијер у Српској и БиХ. Ту смо, у хладовини испред винарије, у миру, уживали у сортама “жилавке” и “вранца” и других, те незаобилазном пршуту и јединственим сиревима.

Нисмо пропустили ни панорамску вожњу лађом на Требишњици, која доноси сасвим нову слику овог града, јер се из барке пружа најбољи поглед на Стари град, долапе али и Арсланагића мост, најпознатији споменик из турског периода у Требињу, који је као задужбину за свог погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године. Одушевљење Требињем није крила ни својеврсна домаћица овог гастротуристичког догађаја Зорица Ђукић, директорица “Кухињице” за БиХ.

- Чест сам гост овог града. Серијал постоји 17 година, снимљено је 15.000 рецепата. Бирамо домаће и желимо да представимо све што је добро и што је наше, а у свим мјестима у нашој земљи има толико лијепих кутака и људи да је то штета не испромовисати - истакла је Ђукићева.

Пријатељ гастро сусрета у Требињу била је локална фирма “Динеко” која се бави производњом намјештаја, а директорица Слађана Буквић Пендо рекла је да, између осталог, да могу да испуне све жеље због чега и успјешно послују на домаћем и страном тржишту, те планирају проширење.

Љепоте Пала и околине

О љепотама Требиња дало би се писати и причати данима, а ништа мање не би потрајала ни прича о свему што туристима нуди паљанска регија. Дјелић тога су “донијели” и на југ и јасно поручили да је једино долазак начин да се гости увјере, осјете и доживе љепоте тог краја. Гастрономска понуда је свакако на том списку јер су јагњетина, печења, пите, чорбе, сиреви, кољеница у тијесту али и још доста тога из књига традиционалних рецепата паљанског краја. 

Саша Ђoкић, шеф кухиње у хотелу “Вучко” на Јахорини, подвукао је да је, иако је велики сто у “Нару” био крцат, то тек мали дио специјалитета у чему уживају сви који крену на њихову адресу.

-  Трудимо се да Јахорину, Пале, Српску гдје год се налазимо представимо у најбољем свјетлу. Сарадња са “Кухињицом” је одлична - рекао је прије него што је позвао присутне да се лично увјере у оно што им је испричано, али и да не забораве, уз пун тањир, узети и пробати домаће ракије.

Директор Туристичке организације Пале Драган Јакић каже да су и на овај начин представили гастро понуду сарајевско-романијске регије, односно Пала и Јахорине, уз велику помоћ хотела “Вучко”.

- Пале са Јахорином је, уз Требиње, највећа туристичка дестинација у Српској и једно од најпосјећенијих мјеста. Уз добру гастро понуду, заиста имамо шта да понудимо, Јахорину и остале љепоте, као што су Романија, Требевић, извор Миљацке, Равну планину и море других садржаја - поручио је Јакић. 

Да је доласком колега из Пала заокружено једна од гастрономских понуда Српске подвукла је и Милица Ковачевић из требињске туристичке агенције “Лукс”, додавши да су и специјалитети оличење традиције и умијећа на које нико не може да остане равнодушан.

На крају ове гастрономске авантуре у граду чије обале дијели Требишњица, а спајају величанствени Арсланагића мост, мост Иве Андрића те Камени мост, извучен је једини могући закључак - Требиње те зове, одазови се, а не заборави ни Пале и Јахорину.

Хлад старији од вијека

Ко год је чуо за Требиње, чуо је и за платане - један од најпрепознатљивијих симбола тог града. За многе посјетиоце љетна башта “Платани” представља оазу у врелим данима гдје се могу окријепити у хладу дрвећа старог више од 120 година. Башта, над којом се надвија 16 горостасних платана, окружује споменици културе и историје, мјесто је састајања свих који живе у Требињу, оних који ту проводе одморе или на свом путу пролазе кроз тај чаробни град.

Град Сунца

На само пет километара од центра Требиња, саграђен је Град Сунца у којем владају удобност и забава и гдје је “освануо” највећи аква парк на Балкану – “Сунчана врела”, луксузни хотел “СЛ Панорама”, етно-село и бројни други садржаји. Шефица рецепције у “Граду Сунца” Тијана Гаџа у разговору са нама је позвала све да дођу и уживају у одмору за душу и тијело.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана