Го­ти­ка са уку­сом мар­ци­па­на: Град ко­ји је вије­ко­ви­ма пред­став­љао цен­тар Бал­ти­ка

Agencije
Го­ти­ка са уку­сом мар­ци­па­на: Град ко­ји је вије­ко­ви­ма пред­став­љао цен­тар Бал­ти­ка

Ли­бек је вије­ко­ви­ма био гла­вни град Хан­зе­ат­ског са­ве­за, трго­вин­ски нај­важни­јег са­ве­за на Бал­тичком мо­ру. Дуж ције­лог гра­да про­тиче рије­ка Тра­ва ко­ја се ули­ва у Бал­тичко мо­ре, па је крста­ре­ње је­дна од гла­вних акти­внос­ти, а можете са­мо ужива­ти на оба­ли крај во­де.

За­ни­мљи­вост о Ли­бе­ку је и то да је мар­ци­пан не­ких прои­звођача за­штићен за­ко­ном. Не­ма сва­ко пра­во да каже да прои­зво­ди мар­ци­пан по­рије­клом из Ли­бе­ка, јер је ве­ома важно да у Ли­бе­ку по­слас­ти­це бу­ду од мар­ци­па­на у ко­јем не­ма ни зрна шећера, већ са­мо ба­де­ма, чак се не до­да­је ни мед.

У Ли­бе­ку можете да про­нађете Му­зеј по­зо­ри­шних лу­та­ка ко­је су са­ку­пље­не ши­ром Евро­пе, Афри­ке и Ази­је.У овом му­зе­ју, осим што можете ви­дје­ти нај­ра­зличити­је лут­ке, моћи ћете да научите и о значају и сим­бо­ли­ци лу­та­ка у ра­зличитим кул­ту­ра­ма.

У бли­зи­ни Ли­бе­ка можете обићи цркву Аеги­ди­ен ко­ја је нас­тра­да­ла у 1943. го­ди­не и ко­ја ни­ка­да ни­је обнов­ље­на ка­ко би пред­став­ља­ла сјећање на је­дан од нај­већих злочина ко­је је починио човјек.

Не­ка­да је Ли­бек но­сио на­зив "Град тор­ње­ва" ко­ји укра­ша­ва­ју па­но­мар­ски по­глед на град, а за то је за­служна го­тичка ар­хи­те­кту­ра ко­ја се може ви­дје­ти кроз ције­ли град.

Гра­дас­ка ка­пи­ја је је­дна од нај­по­јсећени­јих зна­ме­ни­тос­ти Ли­бе­ка. Хол­стен­тор је са­грађен 1464. го­ди­не у сти­лу пре­по­зна­тљи­вом за Сје­вер­ну Ње­мачку. Са обе стра­не има двије ку­ле пре­кри­ве­не ви­со­ким ку­по­ла­ма, док про­лаз ни­је пре­ви­ше ви­сок, али за­то се изнад ње­га на­ла­зи че­три ре­да про­зо­ра, а уну­тар ових зи­ди­на на­ла­зи се и ма­ли му­зеј.

Иако за­сје­њен Хол­стен­то­ром, ка­пи­ја Бур­гтор при­влачи ве­ли­ки број ту­рис­та ко­ји ужива­ју у по­гле­ду на мје­ша­ви­ну свих пе­ри­ода го­ти­ке и ба­ро­ка, а не­ка­да је ово би­ла за­па­дна од­бра­на гра­да.

И Бо­го­ро­дичина црква је из­грађена од ци­га­ла у го­тичком сти­лу. Тор­ње­ви ове цркве ви­со­ки су 125 ме­та­ра, а за­врше­ни су са гра­дњом сре­ди­ном 13. вије­ка. Ова црква је ве­ома стра­да­ла у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та, а зво­на ко­ја су па­ла за врије­ме бом­бар­до­ва­ња и да­нас сто­је на ис­том мјес­ту на по­ду цркве.

Још је­дан пред­ста­вник сре­дњо­ве­ко­вне ар­хи­те­кту­ре Ли­бе­ка је згра­да град­ске скуп­шти­не, ко­ја се први пут спо­ми­ње 1225. го­ди­не, ка­да је би­ла у сти­лу ро­ма­ни­ке ко­ји је уни­штен пожаром. Иако је го­ти­ка нај­до­ми­нан­ти­ја, на овом зда­њу се ви­де и тра­го­ви ре­не­сан­се у ви­ду свије­тлих бо­ја при грађењу.

Као и све ос­та­ле грађеви­не из овог пе­ри­ода, тор­ње­ви се из­дижу и изнад ове. Ис­ти "украс" има и је­дна од нај­ста­ри­јих бол­ни­ца у Евро­пи ко­ја је ра­ди­ла до 1960. го­ди­не. Да­нас служи као при­мјер тра­ја­ња ар­хи­те­кту­ре ви­ше од 700 го­ди­на. Чак и ста­ри­ја је Град­ска ка­те­дра­ла, међутим, због стра­да­ња у Дру­гом свјет­ском ра­ту, са­мо ма­ли дио је аутен­тичан, а све ос­та­ло је дје­ло ре­кон­стру­кци­је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана