"Глас Српске" у Напуљу гдје се након 33 године вратила титула шампиона: Друга најбоља журка у историји града

Дејан Кондић
Foto: Дејан Кондић

Напуљ је фудбал, прелијеп као живот и страшан као смрт. Највећи је сиромашни град у Италији. Симбол пркосног и емотивног југа и само свој! А Напуљ зна да се радује и да (про)слави трећу титулу.

"Глас Српске" доноси вам дјелић атмосфере са југа "чизме".

Арогантни сјеверњаци су их увијек гледали као нераднике, лопове и мафијаше који живе на грбачи државе. Новинар Мимо Каратели написао је да навијачи Наполија представљају помало конфузну мјешавину људи различитих слојева, уједињујући и Наполитанце из мирних четврти и добре момке из комшилука, са становницима најжешћих и по криминалу најпопуларнијих насеља у граду. Њихова парола је "Наполи је тим сваког нас". Наполитанци су земљаке са сјевера видјели као богате и емотивно осакаћене снобове које ништа не занима осим новца. Истина је, наравно, негдје на средини. Италијански је југ, посебан, узаврео и несталан.

Двије су ствари код јужњака, код Наполитанаца нарочито, недодирљиве. Прва је Бог. Како их природа није мазила па је то подручје подно Везува увијек било трусно и подложно великим природним катастрофама, на сваком кораку, по зидовима града прављене су мале капеле, у којима су поред упаљених свијећа стајале скулптуре чувара града. Побожност се, дакле подразумијева.

Друга или, ипак прва, је Дијего! Јер шта је Марадона, ако не Диос (Бог)! И Спаситељ, тај чупави, мали, црномањасти тип, који је свијету тјерао инат и који је на сваком тренингу увесељавао клинце. Марадона је био један од њих. Обичан тип, иако најбољи на свијету, иако мађионичар. Он је Наполију донио прву титулу у Серији А послије 61 године постојања клуба. Старији становници рекли су нам да је тада у граду било највеће славље икада. Они млађи, који не памте крај осамдесетих и сам почетак деведесетих, данас свој сан живе на јави.

- У нашим срцима живио је један сан да Наполи поново постане шампион. Ово је историјски успјех - рекао нам је Августо.

Даме

Нигдје као у Напуљу даме не прате и не коментаришу фудбал. Велики број њих хода у дресовима својих играчких јунака. Готово све, без обзира на године, поприлично се разумију у најважнију споредну ствар на свијету и попут мушкараца жучно све коментаришу. Неријетко су гласније. Можете их у великом броју видјети у околини и на самом стадиону "Дијего Марадона".

У Напуљу се фудбал дише и живи. Цијели град је и даље украшен и спреман за наставак журке, "плаво-бијеле" заставе висе са балкона и прозора, осликани су бројни нови мурали...

- Ова журка ће трајати најмање мјесец. Трајаће до љета, ма стално. Осјећај је невјероватан. Ми, Наполитанци унесемо љубав у све што радимо, укључујући и фудбал - рекао нам је Луиђи.

Стварно, чекамо да видимо шта ће бити након недјељног дуела, посљедњег кола против Сампдорије Дејана Станковића. Видјећемо како ће прослава изгледати, али оно што смо имали прилику видјети на сваком ћошку града, како се појединци и генерално град припремају - обећава.

Те 1987. године, кажу да је журка трајала седам дана. Навијачи су носили мртвачке ковчеге са обиљежјима Јувентуса и Милана. Људи су на посао долазили у дресовима. Возачи веспи су умјесто кацига носили црне коврџаве перике. На локалним изборима је 20.000 листића проглашено неважећима јер су гласачи на њих дописивали Марадонино име. Чак 25 одсто новорођенчади у Напуљу је те 1987. године добило имена Дијего или Дијега. Тада се неко сјетио да напише и чувени графит на гробљу - "Мртви, не знате шта сте пропустили"!

Само мртви нису славили тих дана у Напуљу... Док смо од једних слушали шта се дешавало, у разговор су се спонтано укључивали и други пролазници, који су додали да ко није доживио те године са Марадоном, пропустио је најбољу журку у историји града. Кажу и цијеле Италије, јер ваљда нико не зна да слави као сиротиња. Прича, нажалост, има тужан крај. Послије друге титуле освојене 1990., три године након прве, Марадона је био позитиван на кокаин на допинг тесту и добио је суспензију од 15 мјесеци. Дијего се под окриљем ноћи спаковао и побјегао у Аргентину. Никада више није заиграо за Наполи. Нити је Наполи, до ове године, више икада био моћан као са њим. Касније су испали у трећу лигу, банкротирали...

Марадона у Напуљ годинама није смио да се врати због разних оптужби. Клуб је 2000. године повукао из употребе дрес са бројем 10 њему у част. Дијего се у Напуљ први пут вратио тек 14 година касније на опроштајни меч Ћире Фераре. Било је то 2005. године, а мало је рећи да је изазвао хистерију. Марадона је умро 25. новембра 2020. године. Наполи је одмах стадиону "Сан Паоло" дао његово име. Једна романсирана прича каже да је отишао у чистој трампи живота са смрћу. Отишао је да би у истој сезони његова Бока јуниорс, његова Аргентина и његов Наполи подигли пехаре. Тако се затворио круг.

Данас град изгледа као велики Марадонин музеј на отвореном. Његови мурали и дресови су свуда, као и аргентинске заставе. Град са можда најлуђом и најразвијенијом навијачком културом у цијелој Европи никада није заборавио легендарну десетку која му је поред двије лигашке титуле донијела и Куп УЕФА. Најпознатије "Марадонино светилиште" у Напуљу налази се у шпанској четврти, у дијелу града који подсјећа на бразилске фавеле.

Стадион "Марадона"

Некадашњи "Сан Паоло", данас стадион "Дијего Армандо Марадона" мјесто је гдје се окупља и старо и младо, без обзира да ли се игра или не утакмица. Без проблема можете ући на доњи ниво трибине, до којег се долази преко главног улаза и сликати се и уживати у дебелој хладовини. Наравно, све то док нема тренинга или утакмица. За разлику од стадиона у неким другим градовима, арена у Напуљу отворена је за све навијаче и госте из цијелог свијета који ових дана навраћају у град под Везувом.

Усред лавиринта уских улица налази се мали Трг Ларго Марадона, а ту је и велики мурал Аргентинца насликан након освајања другог Скудета 1990. године. Мурал је након три пуна дана рада нацртао локални сликар и тату мајстор, али је током година почео да пропада, рестауриран је 2016. и убрзо је постао једна од главних туристичких атракција у граду. Марадонино лице налази се тачно на прозору на другом спрату зграде, за коју се везује занимљива урбана легенда. Годинама је прозор био затворен и говорило се да ће бити отворен тек када Наполи поново буде првак државе. Ћиро, власник стана на чијем је прозору Марадонино лице, открио је да му је купатило са друге стране тог прозора и да му није проблем што прозор мора увијек да држи затворен. Тачније, држао га је затвореног до краја прошле године. Иако Наполи тада још није био шампион, одлучено је да се отвори прозор усред славља аргентинских навијача након што је Марадонина домовина освојила свјетску титулу. Наполи је почетком маја освојио титулу, па је прозор отворен други пут за тридесет година.

Због свега наведеног Напуљ је данас једна од најпожељнијих дестинација истинских љубитеља фудбала, оних како их називају "противника модерног фудбала", оних који воле душу најважније споредне ствари на свијету. Велики број и представника медија је ових дана у граду под Везувом, јер сви желе да виде како се радује сиротиња, како изгледа најбоља журка, али и шта је фудбал у ствари, у свом исконском облику. Уколико сте се пронашли у овим горе редовима, наш приједлог вам је да обавезно упалите аутомобил или резервишете лет и правац Напуљ! Гарантујемо вам да ћете доживјети – фудбал!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана