Дервента, најмлађи град Српске са историјом која сеже далеко у прошлост: Оаза мира у којој ријека цвјета ФОТО

Ведрана Кулага Симић
Дервента, најмлађи град Српске са историјом која сеже далеко у прошлост: Оаза мира у којој ријека цвјета ФОТО

На раскрсници многих путева, између поља и брда, на обалама Укрине угнијездио се градић - искусан ако се зна да су први зидови у њему сазидани прије много вијекова, а истовремено млад јер се, не тако давно, дигао из пепела, вратио на листе успјешних средина те наставио да његује историју, чува бисере природе и све што вриједне руке скромних Дервенћана праве и граде.

Постоји неколико верзија о томе како је настало име Дервента, а највише их говори да вуче корјене од турске ријечи која значи тврђава. Кроз историју до данас, када има титулу најмлађег града Републике Српске, успјела је постане мирна оаза Посавине у којој за свакога има по нешто и у којој свако осјећа као код куће, у било које доба године. Ипак, ако питате старосједиоце па и оне који су имали прилику да истраже све што ова оаза крије у свом крилу, велика већина ће признати да је најљепша љети, а посебно у августу, те да је то право вријеме када свратити на њену адресу.

Несумњиво најатрактивнија и надалеко позната дервентска манифестација већ дуже од вијека и по плијени пажњу не само Дервенћана, већ сваке године крајем августа поред обала Укрине окупља десетине хиљада знатижељника са свих страна свијета. Ријеч је о дервентском вашару који је увијек везан уз празник Велика Госпојина, али посљедњих година на туристичкој карти Дервенте све је мање слободних мјеста.

Бројна историјска налазишта, вјерски објекти, љепоте и мистерије природе које још нису до краја расвијетљене, разноврсна гастрономска понуда, опуштајућа излетишта у етно стилу, купалишта и многи други садржаји довољан су разлог, како истичу стари и млади Дервенћани који су се свим посјетиоцима ставили на располагање, да дођу и препусте се погледима и укусима.

Чувени вашар

Дервентски вашар је једна од најстаријих манифестација у БиХ и један од највећих вашара у бившој Југославији чија традиција сеже од 1851. године. Својим бројним и разноврсним садржајима, вашар привлачи бројне посјетиоце и туристе. Уз вашар као централни догађај, све више почињу да се организују привредне, спортске, културне и умјетничке манифестације.

Феномен лептира 

Једна од специфичности по којој је овај град познат је феномен воденог цвијета који се у народу назива “цвјетања ријеке Укрине”. Ово је појава да се у вечерима у августу, изнад и око водотока појављују ројеви водених инсеката – лептира који након ројења и полагања јаја, пада на водену површину и плута попут цвијета.

Манастир у Бишњи

Вјерски објекти, свих народа, су један од заштитних знакова Дервенте и видљиви су у ужем и ширем градском подручју. Под тим дијелом неба, издигао се и манастир Покрова пресвете Богородице. У Доњој Бишњи, на шест километара од града. Чине га манастирска црква, параклис Светог Николе, конак, стара кућа са музејском збирком, воћњак са више од 1.500 садница јабуке и крушке, а у манастиру је и дестилерија за производњу ракија од крушке, шљиве и дуње, те ликер од вишње.

Мистерија амбарина

Културно-историјски комплекс Детлак проглашен је 2010. године за културно добро од великог значаја, а чине га, између осталог, црква Светог Илије, стара некропола те Пећина - монашка испосница и амбарине. Амбарине или хамбарине су рупе у камену с малим отвором, широком средином и ужим дном. Прва истраживања амбарина су обављена 1892. године, када су пронађена 23 удубљења у стијени. Истраживањем 2014, на основу назива и аналогија са житним јамама на простору Балкана, утврђено је да су била спремишта за прехрамбене производе, најчешће жито. Највјероватније потичу из касног средњег вијека, а коришћене су и у турском периоду.

 Модерно и етно

Смјештаја у Дервенти не недостаје, а гости могу да бирају између модерног хотела “Бисер” у центру града, да им буде сва на дохват руке, те мотела  “Двор” и објеката који су сачували ту нит давних времена и живота предаја те постали етно огледала у данашње вријеме. Један од најљепших погледа на град се пружа се из мотела Бабино брдо, својеврсни угођај представља и боравак у етно-селу “Еден” и њиховим кућица међу којима, према подацима, најстарија датира из 1873. године, а за такав осјећај и угођај побринуће се бројни домаћини који су своја имања учинили таквима да се они који једном дођу, увијек радо врате те, као и у на многим адресама у граду, уживају у богатој понуди традиционалних и интернационалних јела и пића.

Предах у природи

Најпознатије купалиште на Укрини је Патковача, а поред ње има још доста мјеста на којима се може освјежити у љетним мјесецима. Једно од њих, додуше, на обали језера недалеко од центра града, је и излетиште “Тешендић” које, у загрљају природе, чува дух предака кроз свој изглед и гастрономску понуду, а у чарима природе и људске маште уживаће сви, од најмлађих који имају мјесто за игру, до оних који желе угодан роштиљ у природи, пецање и вожњу чамцима по језеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана