Бисер до бисера на подручју Фоче ФОТО

Срна
Foto: ГС

ФОЧА - Толико љепоте на малом простору и толико историје- кањона, планинских громада, смарагдно чистих ријека, -горских очију-, историјских споменика, природних феномена, туристи ће мало гдје наћи као у Фочи.

То је општина у којој се налази кањон Таре, најатрактивнији и највећи у Европи, а други по величини на свијету, у којој загрљајем Таре са Пивом настаје та судбоносна ријека Дрина, са Маглићем - највећом планином у БиХ и Перућицом - једном од посљедњих очуваних прашума на европском тлу, са Зеленгором и њених осам језера, са чудесним пјешчаним пирамидама, са остацима херцегових утврђења, јуначком Сутјеском...

Остало је упамћено и записано да је чувени глумац Ричард Бартон, када је дошао на Тјентиште, на снимање филма "Сутјеска", задивљен долином Сутјеске окруженом планинским масивима Маглића, Волујака, Зеленгоре и Вучева, рекао да је за тако велику људску драму (Битку на Сутјесци) Бог изабрао и одговарајућу позорницу.

А, недалеко од Тјентишта, са врха Вучева, када се гледа на супротну страну, поглед пуца на јединствено ушће Таре и Пиве у облику слова ипсилон, на Шћепан Поље, мјесто гдје почиње Дрина.

Због тако необичних саставака двије ријеке, каже се да Тара и Пива чине Дрину, а не да Тара, коју због прозирне воде зову и -Суза Европе-, мијења име у Дрина од мјеста гдје се у њу улива Пива, што би било логично, јер је Пива доста мања, односно вишеструко краћа од Таре. Управо су Тара и Дрина, уз Национални парк –Сутјеска-, највећа атракција фочанског краја, односно највећи магнет за туристе.

Безброј кристално чистих и неописиво узбудљивих брзака и букова привлаче љубитеље спуста на гуменим чамцима (за који српски језикословци, као и за много тога, нису изумили назив, па се користи енглеска ријеч рафтинг) буквално из цијелог свијета, па је с правом један велшки туристички новинар Фочу прогласио адреналинском престоницом БиХ. Овог љета, у спусту плаховитим таласима Таре и Дрине, те у обиласку Перућице и Маглића, а као гост једног од многобројних фочанских кампова на Тари и Дрини, уживао је и најбољи кошаркаш данашњице Никола Јокић.

Рафтинг на Тари и Дрини из године у годину храни све више фочанских породица, а највећа кочница даљем развоју ове привредне гране је катастрофално лоша путна мрежа, па с тога и не треба да чуди што власници кампова не пријављују стварни број гостију и некако успијевају да измакну плаћању свих обавеза држави.

У зачараном кругу, држава се много и не труди да их примора да послују у потпуности у складу са законом, свјесна своје грешности због таквих путева, који се називају магистралним и регионалним, а не личе ни на сеоске.

Најблаже речено, зачуђујући је такав однос према оваквим природним благима и могућностима за привредни развој не само фочанске општине, већ цијеле Српске и БиХ. За разлику од непосредне природе која је окружује, Фоча се не може похвалити већом посјетом туриста у самом граду, па остаје задатак локалној управи и туристичким радницима да привуку госте са кампова и из НП "Сутјеска". У граду који лежи на ушћу двије ријеке - Дрине и Ћехотине, са старим језгром- Пријеком чаршијом, коју је потребно уредити, а у којој је налази једна од најстаријих сат кула у БиХ, и граду у чијој близини се налази геоморфолошки феномен Пјешчане пирамиде, те ријечно острво Бриони са богатом гастро понудом, сигурно да се има шта занимљиво видјети.

Такође, чини се да никада у пуној мјери није искоришћен ни туристички потенцијал ријеке Дрине низводно од рафтинг кампова до Фоче и даље до границе са Федерацијом БиХ, са правим бисером природе - Драгојевић буком, најчистији и најљепши дио тока ове ријеке, који би неповратно могао бити уништен најављеном градњом хидроелектрана.

Шта тек рећи за задивљујући плато кањона ријеке Таре, на око 1.200 метара изнад мора, налик златиборском крају (по многима и љепши од њега), на којем се, и поред све те љепоте, ријетко ко, опет због неприступачног пута, а можда и због недовољно предузетничке смјелости, одлучује да покрене сеоски туризам или неки други вид туристичке понуде.

Уз прелијепу природу, Фоча има и изузетно занимљиву историју, посебно из времена владавине Немањића и непосредно након распада српског царства. До турског ропства, Фоча је доста дуже била дио Србије, односно Рашке, него Босне, у чији састав је први пут ушла тек 1373. године заједно са ширим подручјем средњег и горњег Подриња, "захваљујући" међусобним обрачунима обласних српских владара. Историјски извори казују да је Фоча припала Босни након што су се Лазар Хребељановић и тада бан Твртко, а касније српски краљ, удружили против жупана Николе Алтомановића Војиновића, који је владао овим крајем.

Фочом су, од тада у саставу Босне, наставили да управљају војводе Косаче, које су признавале власт краља Твртка, а између осталог су имали и титулу кнеза дринског. По посљедњем српском владару из ове породице, херцегу од Светог Саве Стефану Вукчићу, подручје од Прибоја и Вишеграда до мора добило је назив Херцеговина.

На више локалитета на подручју фочанске општине постоје остаци средњовјековних градова, који нажалост никада нису уређени ни туристички искоришћени, док је нешто боља ситуација са бројним остацима стећака са ћириличним натписима, који се у посљедње вријеме заштићују и уписују у туристичке мапе.

Свакако да је најпознатији стећак са подручја фочанске општине, онај из села Хумско, који је пронађен за вријеме Краљевине Југославије и који се чува у Земаљском музеју у Сарајеву, а управо је розета са осам латица са тог стећка- хришћански симбол који представља два крста, уз цртеж планине Маглић и ушћа двије ријеке, нашла своје мјесто на грбу Фоче.

О значењу и поријеклу имена Фоче, која се прије Турака изговарала, односно звала Хоча, постоје разна тумачења. Једно од њих каже да изворно старословенско Хотча у слободнијем преводу може значити и виногорје, а остало је упамћено да је Фоча прије Турака била сва у виноградима. Ово тумачење је тим занимљивије, имајући у виду да је и Велика Хоча у Метохији, која је као и Хоча на Дрини тада била у истој држави, крај такође богат виновом лозом.

Узбудљива је и новија историја Фоче из Другог свјетског рата, када су 1942. године за вријеме Фочанске републике настали "Фочански прописи" - први закони нове Југославије, установљен орден народног хероја, утемељена Војно медицинска академија, а годину касније на Сутјесци окончана највећа битка на простору Југославије. Туристи о свему томе, наравно, детаљније могу да се упознају у Музеју Старе Херцеговине

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана